logo3

ЗАСИЈАЛА ЦРКВА НА СРЕД ГЛАВАЦА, ИСПОД ЉЕПОТИЦЕ БЈЕЛАСИЦЕ

ЗАСИЈАЛА ЦРКВА НА СРЕД ГЛАВАЦА, ИСПОД ЉЕПОТИЦЕ БЈЕЛАСИЦЕ

Установљењем комунистичке власти у Црној Гори током 1944/45. године настало је црно вријеме за православну вјеру – током рата и на самом његовом крају, комунисти и њихови сљедбеници које су на власт поставиле тајне свјетске службе, као и Русија и Енглеска, побили су током Другог свјетског рата и непосредно послије његовог окончања, без икаквог суђења и доказаних кривица, преко 30000 житеља Црне Горе (како су признали њихови руководиоци из самог партијског врха), а међу њима 142 свјештеника, калуђера, ђака и студената богословије, на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем, којем су ,,пресудили“ негдје у околини Аранђеловца, исте године. У намјери да побију све оне који су били против њиховог безумног режима и владавине саставили су 1947. године спискове породица и појединаца које је требало убити; комунистичким провјереним породицама подијељено је, махом послије поноћи, на скровитим мјестима, оружје за тај сулуди наум, али их је у томе омела завађа између њих која се јавно испољила 1948. године.

Комунисти и њихови сљедбеници рушили су цркве, манастире и конаке, претварали их у задружне магацине, уводили у њих стоку, на разне начине су их скрнавали, управо онако како то умију да ураде безбожници и злочинци. Да би утјерали још већи страх у народ забранили су вјерске обреде, нарочито православним вјерницима.

Повратком умног и веома образованог Риста Амфилохија Радовића у Црну Гору и његовим устоличењем за митрополита почетком деведесетих година прошлог вијека, започело је ново вријеме за нашу Цркву и вјеру. За вријеме од тридесет љета, колико је митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић обављао своју дужност, први пут су у њеној историји Митрополију посјетили патријарси и представници свих помјесних цркава православне васељене. Поред тога, први је и служио помен и парастос страдалницима из Црне Горе које су побили, махом домаћи, комунисти на мучки и кукавички начин.

Међутим, оно што је од посебне важности, за вријеме митрополита Радовића саграђено је и обновљено близу 600 цркава, манастира и конака ( у љетопису ,, Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990 – 2010, наводи се да је у том раздбољу обновљено и саграђено 569 манастира, цркви и конака).

Тако је 27. априла 2019. године започела градња цркве у селу Главаца, испод прелијепе Бјеласице, посвећене Светом Николи Миликијском Чудотворцу. Тада је темеље освјештао епископ будимљанско-никшићки Јован Јоаникије Мићовић. Захваљујући слози, труду и прилозима мјештана ове живописне насеобине, као и помоћи осталих, на ливади насред села засијала је веома брзо црква са конаком и то почетком августа ове године. Литургијску службу, уз бројно присуство становника Главаца, Горњих Села, беранске долине и њихових гостију, вршио је, такође, Јоаникије Мићовић са свјештенством, који је, недавно, свечаним устоличењем на Цетињу, постао митрополит. По обичају, као и приликом освјештања темеља уприличен је разноврстан културно-умјетнички програм, уз богату трпезу за све присутне.

Црква је видна са свих страна овог дијела Бјеласице, засија и бљесне наспрам сунца и плаветнила посебним сјајем, као особени украс и већ је походе многи ходочасници, туристи и планинари.

Текст : Милија Пајковић

Слика може припадати напољу