ДРАГУТИНУ ЖИВАЉЕВИЋУ ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК У ЗГРАДУ ОПШТИНЕ ПЛАВ ЗБОГ ''ЦРНОГОРСКЕ КАПЕ''

СРБИНУ ИЗ ВЕЛИКЕ ДРАГУТИНУ ЖИВАЉЕВИЋУ ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК У ЗГРАДУ ОПШТИНЕ ПЛАВ ЗБОГ ''ЦРНОГОРСКЕ КАПЕ'' СА 4 С

Према сазнањима часописа Глас Холмије Драгутину Живаљевићу из Велике општински портир није дозволио улазак у зграду Општине Плав због тога што је носио црногорску капу са оцилима (4С). То је урадио локални домар Дамир Крцић,коме очигледно смета црногорска капа.

Да је бивши режим у Црној Гори одавно кренуо са асимилацијом и затирањем свега што је истински црногорско и српско доказује и последњи примјер из Велике, односно општине Плав.

Наиме, како сазнајемо портир Дамир Крцић забранио му је улазак. Он му је неколико пута рекао да не може „са том капом да уђе у Општину.

Након тог скандала, односно забране уласка, Живаљевића су привели службеници Управе полиције да да изјаву пред тужиоцем Дритом Ругавац.

Подсјетимо, Плав је општина на југоистоку Црне Горе која је требала да припадне Црној Гори према одлукама Берлинског конгреса од 1878.године,међутим до тога није дошло већ је против Црне Горе вођен Новшићки бој 1879. и Плав је тек припао Црној Гори 1912.године. Треба подсјетити јавност да је ''Црногорска капа традиционална капа, дио црногорске народне ношње, коју носе Црногорци и Срби из Црне Горе. Она се први пут јавља у доба Петра I Петровића Његоша, а коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди је направио црногорски владар, владика и писац Петар II Петровић Његош.

И поред ових цињеница, поставља се питање да ли је Плав у Црној Гори и важе ли закони државе за локалну самоуправу у Плаву?

Црногорска народна капа из доба Петровића како пише Благота Војиновић је : ''Црногорска капа је традиционална капа, дио црногорске народне ношње.Капа је у облику равног цилиндра, горња површина је црвене боје и зове се тепелак, а окружена је црним рубом који се зове деревија. Један део тепелака је окружен са пет златних нити, у чијем центру су се налазили везени иницијали власника капе или владара ("Д.И.", "Н.И."), крст и четири оцила који се углавном интерпретира као четири слова "С". што је народно, али не и хералдичко објашњење, али постоје и друге верзије као она са звијездом шестокраком и звездом петокраком која се носила за вријеме комунизма. Облик капе је остао непромењен, али је вез по потреби мијењан.Капа се први пут јавља у доба Петра II.На првој капи вез је био око капе (на деравији) и носиле су је кулукџије (чланови Кулука).Перјаници су на капе стављали почетна слова своје нахије.Мимо златног веза, Црногорци су на капе стављали грбове ради ознаке друштвене припадности.Сенатори, капетани и перјаници су носили различите грбове и у случају њихове деградације морали су их скинути с капе.Црногорски официри су носили народну ношњу и грбове на капама све до увођења војничке униформе 1910.године.Црногорска капа је слична личкој и херцеговачкој капи, као и капи која је традиционално ношена у Рисну. Коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди, направио је познати црногорски владар и писац Петар II Петровић Његош, који је изразио симболизам боја, нпр. црвена боја тепелака симболизује крв људи који су погинули 1389. на Косову, црни руб представља короту тј. жал за њима, а пет златних нити симболизује вјекове које су Срби провели под турском влашћу.Кроз историју, црногорска капа је имала неколико различитих назива.Међу њима су и ваљана, бијела, кариклија, завратка.Данас се једноставно зове црногорска капа''.