Драган Радевић ''КАКО И ЗАШТО СУ ВАСОЈЕВИЋИ РАЗБИЈЕНИ!?''

КАКО И ЗАШТО СУ ВАСОЈЕВИЋИ РАЗБИЈЕНИ - НАЈВЕЋЕ СРПСКО ПЛЕМЕ ИЗМЕЂУ НАПРЕТКА И ПРОПАДАЊА

Пише Драган Радевић

Државност брдских племена и Васојевића, казују многа историјска истраживања , старија је од настанка црногорске државе. И поред те чињенице , смишљено је лансирана теза у Црној Гори , после 1918. године и стварања Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца ,да су Васојевићи као декларисани Срби, кривци за југословенско уједињење и нестанак црногорске државе . Тај црногорски анимозитет се показао као кобан по Васојевиће и у току Другог свјетског рата . За Васојевиће је то био посебно трагичан период , што се продужило и у мирнодопско доба а у економском и свеукупном развоју ,све до данас. ДУБОКЕ И БОЛНЕ ПОДЈЕЛЕ Други свјетски рат је проузроковао дубоке и болне подјеле које су довеле до сукоба , који су прерасли у крваве обрачуне . Сукоб , партизана и четника у Васојевићима (као и у читавој Црној Гори ) имао је карактер братоубилачке борбе а ако се узме у обзир и борба за власт – и елементе грађанског рата . Жртве , и на једној и на другој страни , биле су огромне .Иако су у Андријевици и Беранама формирани први органи народноослободилачке власти у окупираној Европи и на југословенским просторима , иако је баш на овим просторима створен један од најачих герилских покрета , Васојевићи су оптуживани за главно четничко упориште , за противнике социјалистичке револуције . Тринаестојулски устанак у Црној Гори био је свенародни и сви су били против окупатора . Касније се то претворило у голу борбу за власт. После рата побједници су писали историју и одређивали правила живота, развоја и постојања. Васојевићи су то добро осјетили и жестоко платили и 1948. на Голом отоку. Сепаратистичка струја у црногорском државном и партијском руководству жестоко се окомила на Васојевиће и васојевићки крај . Дуго припремано разбијање територије и васојевићког бића крунисано је укидањем Андријевичког среза 1.маја 1947.године. Тада су Андријевици насилно одузети : Лијева Ријека ,Ножица ,Доњи Брскут ,Душке ,Птич , Ступови ,Мочила ,Грби до , Ками ,Слацко , Веруша,Опасаоница и Хан Гаранчића и припојени срезу Титоград ,којему до тада никада нијесу припадали .

КОБНЕ ОДЛУКЕ ЦРНОГОРСКОГ РУКОВОДСТВА

Ликвидација индустријског комплекса на Рудешу код Берана (Фабрике целулозе и папира ; Комбината „Лим“ ; „Полимке“ ; Фабрике за прераду кожа , Фабрике цигле и цријепа „Рудеш“ ; затварање Аеродрома ...) одлуком црногорског руководства из Подгорице , дјеловала је рушилачки на све што је створено у услужним дјелатностима и ванпривреди . То се директно одразило на хиљаде запослених ,њихову егзистенцију и стандард становништва ,на масовно исељавање људи . Тако драстичан случај није се догодио ни у једном другом крају Црне Горе. Уз то веома погубан утицај на развој Васојевића била је и одлука о напуштању лимске варијанте пруге Београд – Бар. Вријеме је показалао да овакав однос послератног црногорског руководства а поготову овог данашњег , није ни мало случајан .И у једнима и другима преовладале су партикуларистичке снаге са снажним упориштем у крилу црногорских националиста . Недостатак осмишљене политике регионалног развоја која би требала да отклони велике разлике у степену (не)развијености Сјевера у односу на просјек Републике резултирао је погубним социјално-економским и политичким последицама . Тако је створен преседан , да данас на већем дијелу Црне Горе (Сјеверу) , са готово половину њених становника , нема ни једне организације , попут великих производних система или дјелова надградње ширег значаја .

Драган Радевић (Одломак из нове књиге Драгана Радевића: “ВАСОЈЕВИЋИ-НАЈВЕЋЕ СРПСКО ПЛЕМЕ “, која ће се ускоро појавити )

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ БИО ЈЕ ПОСЕБНО ТРАГИЧАН ЗА ОВАЈ КРАЈ ШТО СЕ ПРОДУЖИЛО И У МИРНОДОПСКО ДОБА А У ЕКОНОМСКОМ И СВЕУКУПНОМ РАЗВОЈУ , СВЕ ДО ДАНАС

С друге стране : Матешево ,Увач ,Тузи ,Пајков Вир , Јабука, Јасен и Баре Краљске отцијепљени су од Андријевице и припојени срезу Колашин , у чијем саставу никада нијесу били . Затим је Законом о подјели Црне Горе на срезове , градове и општине , маја мјесеца 1952. године , укинут остатак Андријевачког среза са општинама : Андријевица ,Шекулар , Мурино , Гусиње и Плав . Територија и становништво је преведено у Иванградски срез , с тим да је Врањештица придодата Колашину . По захтеву сељана , јула 1955. године , Баре Краљске и Врањештица поново су враћени у састав општине Андријевица (данас поново припадају Колашину ) .

КО ЈЕ ПРЕСУДИО ВАСОЈЕВИЋИМА

Почетком фебруара 1960 . године у Андријевицу је ненајављено банула партијска радна група коју је предводио тада свемоћни Блажо Јовановић , секретар Централног комитета СК Црне Горе , са Радомиром Коматином чланом Извршног комитета ЦК , Михаилом Ојданићем , председником иванградске општине и Јагошем Шћекићем , партијским руководиоцем из Иванграда. Они су још тада пресудили Андријевици и Васојевићима . Узалуд су била уверавања да је тај крај један од најбогатијих што се природног богаства , пољопривреде и сточарства тиче ; да туда пролазе важне саобраћајнице ; да има велику развојно-туристичку перспективу . Није случајно да ниједан од поменутих „другова“ који су тада одлучивали није био Васојевић. Деведесетих година прошлога вијека , послије „догађања народа „ и доласка на власт у Црној Гори , „младих ,лијепих и паметних „ Андријевици је поново враћена општина . Међутим , у међувремену у том крају уклоњена су и уништена сва предузећа и институције од економског значаја . Тако су Васојевићи територијално смишљено разбијени у пет општина: Андријевици и Беранама , којима су и припадали и : Подгорици , Колашину и Плаву у чијем саставу никада нијесу били . Данас су Васојевићи у економском и привредном смислу - најзаосталији крај у Европи . Примера ради : од Вјетерника , преко Трешњевика , све до Берана , нема ни једног значајнијег привредног или другог објекта . Свуда пустош , бесперспективност , сиромаштво , безнађе и безизлаз. За садашње црногорско руководство „од Биоча па навише“ , Црна Гора као да и не постоји .