У ЗАБРЂУ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ САХРАЊЕН ДР МИЛОРАД БАКИЋ

ДР МИЛОРАД БАКИЋ

Дана 4.новембра 2020. Године, сахрањен је др Милорад Бакић од њега се опростио бираним ријечима некадашњи предсједник СНП и посланик Срђан Милић.

Ожалошћена породицо,

Поштовани грађани,

Кад одлазе пријатељи ћутање је најбољи говор њима. Зато бих и ја да ћутим и тако се опростим од свог врлог пријатеља, великог и заслужног човјека знаменитих Васојевића. Али, наши свети обичаји, посебно у овом крају, налажу обавезу да се прозбори која ријеч о ономе ко нас напушта, и ја ћу покушати да то учиним, знајући да у расположивом времену није могуће сажети живот човјека богате и блиставе биографије.

Драги пријатељи,

Доктор Милорад Бакић рођен је у Забрђу код Андријевице 1947.године, од оца Костадина и мајке Даринке, у породици и братству угледних и часних људи, патриота, јунака и паметара, који су својим именима и дјелима били присутни на ширим просторима. Осим Милорада његови родитељи ородили су још синове Илију, Милију и Милоша, који су се њивили и подњивили у тешком времену, на најбољим традиционалним вриједностима.

Милорадов отац Костадин Богданов у свом кратком животу, исписао је свијетлу биографију достојну својих великих предака. Био је капетан, учесник партизанског покрета, храбри борац андријевичког и беранског краја, борац Осме црногорске бригаде. Био је командир чете при ослобођењу Београда, учествовао у пробоју Сремског фронта, када је рањен. Одликован је Орденом за храброст и Повељом ослободиоца Београда 1944.године. По завршетку Другог свјетског рата службовао је Југословенској народној армији у Сарајеву, гдје је умро од посљедица рањавања. Сахрањен је у Забрђу уз војне почасти и велику народну жалост.

Драги Милорад рођен је исте године кад му је отац умро, па је њега и браћу подизала и школовала мајка Даринка, бирана Васојевка из Забрђа, и у потпуности успјела у својој најсветијој мисији.

Милорад је основну школу завршио у Андријевици, гимназију у Беранама, а Медицински факултет у Београду, на ком је специјализирао општу хирургију.

Љекарску каријеру започео је у Општој болници у Беранама, гдје је био шеф Одсјека трауматологије Хируршког одјељења. У периоду од 1991. до 1998.године био је директор Опште болнице, а од тада начелник Одјељења за трауматологију и хирургију у истој болници. Био је заштитни знак беранске болнице, коју је доживљавао као своју кућу. У њој је проводио и највећи дио свог слободног времена, а није га много имао, пацијенти су му били стална брига, обилазио их је током ноћи, рано прије визите, храбрећи их на јединствен начин. Уз њега су стасавали бројни љекари, хирурзи у беранској болници, учили уз њега и од њега. Срећом, имали су шта да науче. Урадио је успјешно близу петнаест хиљада операција, недавно једну и на срцу, што је оцијењено подвигом. И након пензионисања био је хирург у својој болници, на задовољство својих колега и грађана који су у њему гледали своју сигурност.

Плијенио је скромношћу, једноставношћу, благом нарави, зато је био толико омиљен и поштован и од грађана и од својих колега и свих здравствених радника, ријечју, био је прави народни човјек и народни љекар. Био је резервни капетан Санитетске службе, говорио је њемачки језик. Одликован је Орденом рада са сребрним зрацима а добитник је више плакета и признања. Био је члан Предсједништва Друштва љекара Црне Горе и предсједник Комисије за етичка и правна питања Љекарске коморе Црне Горе.

Добитник је Награде „21.јул“, највећег признања Општине Беране и Награде „17.јул“ Општине Андријевица. Био је запажен друштвено-политички радник. У два сазива био је посланик у Скупштини Црне Горе, посланик у Савезној скупштини и потпредсједник Социјалистичке народне партије Црне Горе.

Био је ожењен супругом Миром, рођеном Дорославац, љекаром-педијатром, са којом има двије кћерке, Ивану, љекара, удату Раичевић и Јелену, професора, удату Ђуришић.

Тужни скупе,

Смрт доктора Милорада Бакића велики је, тешко надокнадив губитак за беранско и црногорско здравство, за Васојевиће које је бескрајно волио и посветио им цијелог себе, а могао је, као што су многи, да бира гдје ће да оде. Љепота Комова и Лимске долине, доброта и снага народа овог краја чинили су га срећним. Дао је највише што човјек може да да, зато сви искрено жале због растанка са великим човјеком, хуманистом, стручњаком, истинским добротвором.

Нека се у продици и братству Бакића рађају људи какав је био њихов и наш Милорад, нека успомена на његов узвишени живот и драги лик буде трајна и на понос свих.

Драги докторе,

Данас се враћаш родном Забрђу, твом изворишту из којег си стигао до врхова људскости, образовања, отмености, достојанства и службе народу.

Нека твоја чиста и племенита душа почива у миру.

Сигуран сам да Теби припада мисао великог српског писца Црњанског – Смрти нема – сеоба има.

Хвала Ти и слава!

За Вас се, Докторе, увијек знало да сте достојанствени; да се Вама могло вјеровати; да сте били и остали симбол доброте. Добро ђело двапута пружа задовољство - први пут - кад се чини добро и, други пут - кад видиш његове плодове. Ваша добра ђела су спашени људски животи чиме сте за живота себи подигли споменик.

Доброта је језик који глуви може чути, слијепи виђети и нијеми говорити. Били сте учитељ свима онима који су хтјели чути. Имао сам част и привилегију да сам се могао сматрати Вашим пријатељем. Говорили сте : Поштење је најбоља политика. Највише добијау они који сами узимају и отимају. Затим они који највише траже. А тек оно што остане после њих дијели се онима који заслужују. Доктор Бакић није добио ни дио онога што је заслужио ни од овога града ни од ове државе. Имао је двије заклетве - Прву - Бити Човјек - добио је рођењем у часној Породици Бакић и одржао је са својом Миром и кћеркама. Друге, Хипократове, држао се и онда када је требао да ужива у плодовима свог живота. Као ријетко ко жртвовао се да би спашавао животе како пацијената тако и својих колега, здравствених радника. Докторе, из ове Ваше битке излазимо као губитници јер нијесмо успјели Вам помоћи онда када Вам је било потребно. А Ви сте нас спашавали и онда када је то било немогуће.

Наш дуг према Вама можемо враћати само искреним поштовањем и незаборавом - часне и поштене људске громаде - др МИлорада Бакића. Докторе, нека Вам је лака ова црна васојевићка земља коју сте много волели. Докторе, Вјечна Вам Слава и Хвала!