ДИМЊАК ФАБРИКЕ ЦЕЛУЛОЗЕ У БЕРАНАМА САЧУВАТИ КАО СИМБОЛ ПРИВРЕДЕ И ИНДУСТРАЛИЗАЦИЈЕ

ДИМЊАК ФАБРИКЕ ЦЕЛУЛОЗЕ У БЕРАНАМА САЧУВАТИ КАО СИМБОЛ ПРИВРЕДЕ И ИНДУСТРАЛИЗАЦИЈЕ

Захтјев бивших радника Фабрике целулозе: Димњак сачувати као симбол привреде и индустрализације

Док је из тога димњака, висине преко 70 метара, излазио фабрички дим Беране, односно тадашњи Иванград, био је трећи град у Црној Гори по економској развијености, истиче Милисав Барјактаровић

Велики димњак некадашње Фабрике целулозе и папира, висок преко 70 метара, као симбол беранске послијератне привреде и индустријализације, треба да се конзервира и добије посебну заштиту. То мишљење дијеле бивши радници ове фабрике, истичући да је погубно што се данас Беране препознаје по угашеној привреди и руинираним производним погонима.

-Велики димњак бивше Фабрике целулозе и папира, који је три деценије ван функције, представљао је некад заштитни знак беранске привреде и радничке класе, као и симбол индустријализације и свеукупног просперитета читавог краја. То је једна грандиозна грађевина којој се народ и дан данас диви и пита да ли је могуће да се у тим временима могло нешто тако направити. Док је из тога димњака излазио фабрички дим Беране, односно тадашњи Иванград, био је трећи град у Црној Гори по економској развијености. Било је то вријеме кад је народ био задовољан, јер смо захваљујући раду бројних фабрика имали европски стандард. Нажалост, ретроградне снаге су се потрудиле да униште све привредне гиганте у нашем граду, а самим тим и да угуше дим који је излазио из производних погона. Зато тражимо да се пронађе могућност да се димњак о ком је ријеч конзервира и трајно заштити као својеврсно свједочанство о времену када је у Беранама владало благостање – наглашава биши радник Фабрике целулозе и папира Милисав Барјактаровић.

Дискриминисани по питању отпремнина

Берански радници, који су без посла остали приликом гашења фабрика на Рудешу, твреде да су грубо оштећени и приликом исплате отпремнина.

- Свих ових година према бившим беранским радницима примјењиван је дискриминаторски однос у односу на оне уз Подгорице, Никшића и приморских градова. Тамо су радници добијали и по 20.000 еура отпремнине док смо ми у Беранама, и то послије бројних перипетија, добили свега по 1.920 еура. Све се то дешавало иако смо ми упорно тражили да нам се отпремнина исплати по години радног стажа и да се изједначимо са радницима КАП-а и другим привелегованим предузећима. Ипак смо сврстани у грађане другог реда - тврде бивши радници.

Након вишегодишње изградње Фабрика целулозе и папира пуштена је у рад 13. јула 1964. године и представљала је у то доба једну од највећих фабрика у Црној Гори. Запошљавала је око двије хиљаде радника и, како се наводи у разположивој документацији, била је главна полуга економског, урбаног, образовног и културног развоја не само Берана, већ и ширих простора у окружењу. Затворена је 1989. године као прва фабрика у Црној Гори након антибирократске револуције. Након тога кроз различите приватизације у бишим поговима се покрето одређени вид производње, да би се 2007. године све машине ставиле и потпуно мировање. Бивши радници подсјећају да су одређена лица годинама из Фабрике целулозе и папира односила све што се могло уновчити код откупљивача старог гвожђа.

- Одређене криминалне групе су, под заштитом моћника, успјеле да униште све оно што су бројне генерације упорним радом на Рудешу годинама стварале. Послије свега било би добро заштитити бар надалеко препознати димњак на Рудешу као индустријско знамење једног заиста моћног система – навели су бивши радници.