ДЕДОВИЋ: „ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ВАСОЈЕВИЋКО ПОРИЈЕКЛО И НАШЕ ПРЕТКЕ!
ТРИДЕСЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ВАСОЈЕВИЋА У САВИНОМ СЕЛУ- САВИНО СЕЛО - НАЈВЕЋЕ ВАСОЈЕВИЋКО СЕЛО У ВОЈВОДИНИ
ДЕДОВИЋ: „ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ВАСОЈЕВИЋКО ПОРИЈЕКЛОИ НАШЕ ПРЕТКЕ!
Горан Киковић, главни и одговорни уредник ''Гласа Холмије'', у разговору са Вуком Дедовићем, предсједником подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу код Врбаса
Вук Дедовић рођен је 13.01.1951. године у Савином Селу код Врбаса. Сада живи у Кули, а познати је привредник. Био је потпредсједник подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу од оснивања 21. новембра 1992. године и успјешно водио ову Подружницу заједно са Марком Ђукићем, првим предсједником подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Вук је од 2017. године предсједник подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу и наставио је традицију коју су започели чланови иницијативног одбора који су Удружење Васојевића основали 21. новембра 1992. На Аранђеловдан, крсну славу већине васојевићких братстава.
Вук Дедовић радо се одазвао да говори за часопис ''Глас Холмије'' и каже нам нешто више о значајном јубилеју тридесет година успјешног рада Удружења Васојевића у Савином Селу,чији је предсједник.
ГОРАН КИКОВИЋ: Поштовани, господине и драги братеВуче Дедовићу, један сте од оснивача Удружења Васојевића у Савином Селу које је основано још прије три деценије. Реците нам нешто о самом оснивању и циљевима Удружења?
ВУК ДЕДОВИЋ: Група Васојевића и то угледних 1992. године одлучила је да се организује и оснује Удружење, које ево пуних 30 годинабеспрекорно и успјешно функционише. Васојевићи који су били у иницијативном одбору су: инж.Мирко Машовић, директор П.Д." Милан Куч", Драшко Нововић учитељ, Драго Вуканић наставник, Милан Вукићевић трговац, Марко Ђукић полицијски службеник, Вук Дедовић приватник, Мишко Дубак, полицајац, Слободан Масловарић угоститељ, Васо Дујовић прнзионер и Радојко Радивојевић угоститељ. Као што смо већ рекли на Аранђеловдан 1992. године овдје у Савином Селу, са циљем да се дружимо и да не заборавимо завичај и везе између нас основали смо Удружење . А основни циљеви су били да се не заборави традиција,да знамо ко смо и шта смо и од кога смо и да помогнемо једни другима, наравно, без личних интереса, а у интересу општег добра. Циљ нашег Удружења због кога смо основани а то је из разлога што се указала пријека потреба, јер се наслућивао насилни распад Југославије праћен великим злом. Наша намјера била је да се томе супроставимо по оној Његошевој коју је стално истицао наш први предсједник Марко Ђукић: ''...Удар нађе искру у камену без њега би у кам′ очајала''. Удружења Васојевића је основало још неколико организованих удружења.''Црногорски сабор српске слоге'' 1993. Југословенски покрет Црногораца... Ова удружења су се оштро супроставила сепаратној Црној Гори, односно њеном руководству указујући на опасност њиховог дјеловања раздвајања једно те истог народног бића.
ГОРАН КИКОВИЋ: Господине Дедовићу, реците нам о раду и испуњеним очекивањима Удружења Васојевића у протеклих три деценије?
ВУК ДЕДОВИЋ: Није могуће испунити све циљеве, али смо задовољни постигнутим резултатима. Набројаћу само неке. Током агресије на СРЈ помогли смо и скупили прилог за помоћ бомбардованој Мурини. Овдје, у Савином Селу, кумови смо школске славе – Свети Сава, а додјељујемо и новчане награде. Помажемо и оним појединцима који су материјално угрожени. Нашим залагањем и утицајем уписано је и неколико десетина студената, које помажемо материјално. Имамо сарадњу и са завичајним Удружењима – Крајишника, Куча, Пипера, Пивљана ... Круна нашег рада је добијање просторија у центру Савиног Села, гдје се окупљамо ми Васојевићи, поготово млади, који ће потпуније сазнавати ко су, одакле су и шта је кодекс врлина сваког успјешног Васојевића. Све досадашње годишње скупштине Васојевића (а било их је до сада 29) снимане су, па ћемо имати све информације на једном мјесту. Такође редовно посјећујемо све завичајне скупове, у Беранама и Андријевици, Лијевој Ријеци радујући се сваком новом сусрету, јер се често ''стидљива'' познанства претворе у нераскидива пријатељства. Дакле, можемо слободно рећи да смо најактивније Удружење ове врсте у Војводини а можда и у Србији.
Удружења Васојевића у складу својих редовних активности издаје часопис ''Глас Васојевића'' и неколико капиталних књига као што су: Знамените личности Васојевића из Црне Горе, Доктори наука из Васојевића аутора др Луке Кастратовића, као и разне публикације, часописе и декларације. У протеклом периоду додијелили смо златну повељу предсједнику Русије Владимиру Путину на предлог почасног предсједника проф. др Милије Зечевића, почасно звање доктора наука београдског Универзитета. Доскорашњи амбасадор Русије у Београду Александар Конузин био је почасни члан Удружења Васојевића.Удружење Васојевића је познато по хуманитарном раду и финансирању цркава и споменика у Васојевићима. Удружење је помогло штампање преко 20 књига. Чији су аутори познати књижевници и јавни радници са простора Васојевића на челу са почасним предсједником проф. др Милијом Зечевићем, који стално афирмише вриједности тог највећег српског племена Немањићког соја.
Најкраће речено, ми смо подружница Удружења Васојевића-Београд што значи да је наш програм и циљеви исти, само што је подружница мјесно надлежна за Војводину. Ја сам иначе предсједник подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу и генерални секретар Удружења Васојевића Београд што говори да је то једна цјелина. Основно начело је очување и његовање трајних вриједности. Чврста веза са завичајем-Васојевићима у Црној Гори. Очување националног и културног идентитета, језика, дијалекта, обичаја и културе . Повезаност свих српских земаља и народа. Узајамна помоћ и сарадња на свим нивоима. Учествовање и одлучивање у свим сегментима локалне власти. Очување и унапређивање међунационалне толеранције и суживота, програми и пројекти су мултикултуралног карактера у циљу развијања духа толеранције.
ГОРАН КИКОВИЋ: Како се живи у у Савином Селу највећем селу гдје живе Васојевићи данас у Војводини?
ВУК ДЕДОВИЋ: Савино Село се до новембра 1947. године звало Торжа.Али је познатом колонизацијом становништва у Војводини послије Другог свјетског рата ово село добило ново име Савино Село, по народном хероју Сави Ковачевићу и оно је припало Васојевићима тј. Лијевој Ријеци, Андријевици, Беранама, Плаву и Гусињу, па је нормално да су у националној структури становништва гледано географски најбројнији Васојевићи,како племенски тако и територијално. Та национална структура датира од 1945. када је државним декретом извршена колонизација. Позната је чињенице да је становништво у Савином Селу мултиетничко, што значи да у Савином Селу живи седамнаест нација и националних заједница.
Морамо подсјетити млађе генерације да је основно начело револуције било стварање и његовање братства и јединства што је специфично за вишенационалне средине.''Закони природе''су наметнули прихватање менталитета већинског становништва, а у Савином Селу су то били Васојевићи. Тај менталитет у најкраћим цртама обухватао је начин живота, културу, обичаје, схватања и погледе на живот, амбиције, начин рада, међуљудске односе, подизање степена цивилизације а превасходно школовање дјеце и омладине. Сасвим је природно да су из Васојевића колонисти као већински народ донијели све наведене вриједности од језика до дијалекта, који је и данас сачуван. Остале су чврсте везе са завичајем а то је пренијето и на млађе генерације. Све радости, жалости, јубилеји, сабори и скупови било које врсте су заједнички у Васојевићима у Црној Гори и Васојевићима у Војводини са центром у Савином Селу, тако да је Савино Село центар Васојевића у Војводини.
Ако ме питате како живе Васојевићи у Савином Селу, питање доживљавам као хипотетично тј. у духовном животу и како су задовољни са животом, мислим сасвим добро. У погледу материјалног положаја исто добро. Свакоме је пружена могућност да ради и себи организује живот. Евидентна је присутност свјетске економске кризе, период транзиције је оставио доста невоља, економско материјална основа је пала на низак ниво. Чврсто се надамо да ће то кренути на боље. Надамо се просперитету и напретку младих генерација.
ГОРАН КИКОВИЋ: Који су Ваши будући планови као Удружења Васојевића са искуством од три деценије?
ВУК ДЕДОВИЋ: Хоћемо и радимо на томе да везе са завичајем( Беранама, Андријевицом, Лијевом Ријеком...) да буду још чвршће, а да се љубав и братство наставе док је свијета и вијека. На тим основама радимо зато су се и побратимиле општина Врбас, чији смо ми дио и општина Беране.
Планови Подружнице су углавном обухваћени из програма рада Подружнице, прилагођени датим моментима и све активности се врше у континуитету благовремено јавно и транспарентно.
ГОРАН КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије'' ?
ВУК ДЕДОВИЋ „Добро је познато, и то не само у Србији и Црној Гори, да су људи Васојевићког краја, као ријетко гдје, тежили да се школују, без обзира на сиромаштво и непрекидну борбу за слободу. Наш крај има највише образованих и школованих људи, колико само имамо доктора наука и стручњака у свим областима. Зато је природно да испод горостасних Комова почне са радом један овакав часопис, какав је Глас Холмије, гдје се на квалитетан начин већ пуних дест година обрађује наша славна прошлост, духовност, култура, књижевност јер, Васојевићи имају шта и данас да понуде. Зато ваш смјели подухват и подржавам и желим да наставите са много енергије и знања, како то младости и приличи. Имате пуну подржку Удужења Васојевића из Савиног Села!
ГОРАН КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима часописа Глас Холмије?
ВУК ДЕДОВИЋ: Поруке читаоцима су да обавезно читају ''Глас Холмије'' јер ће кроз његове странице сазнати праву истину о нашој прошлости значајним личностима и догађајима, јер је и сам краљ Никола казао ''Васов род је једрог здравља, лијепијех црта лица он је стожер Рашкој земљи, и китња јој перјаница! Нека тако и буде на вијек вјекова! Нека су нам срећни јубилеји: ''Гласу Холмије'', десет година а Удужењу Васојевића, тридесет година постојања и рада! Живјели!
