ДВИЈЕ КЊИГЕ ПОСЛИЈЕ ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ "НОВИНАРСКЕ АВАНТУРЕ" ГОЈКА КНЕЖЕВИЋА

ДВИЈЕ КЊИГЕ ПОСЛИЈЕ ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ "НОВИНАРСКЕ АВАНТУРЕ"

Репортаже које инспиришу човјека

Никшићанин Гојко Кнежевић је, након четири и по деценије “новинарске авантуре”, одлучио да сабере дио својих репортажа и објави двије књиге - “Људи помена вриједни” и “Необични међу нама”

Неко пише зато што мора, а неко зато што воли. Никшићанин Гојко Кнежевић који је, како сам рече, имао четири и по деценије дугу новинарску авантуру, писао је зато што воли, а и живио је од те љубави. Након што је, макар званично, одложио новинарско перо, Кнежевић је одлучио да сабере дио репортажа и објави двије књиге - “Људи помена вриједни” и “Необични међу нама”, са надом да ће збирке задовољити радозналост и старих и нових читалаца, а репортаже почети нови живот.

У књизи “Људи помена вриједни” Никшићанин са “печатом” Велике, како је о Кнежевићу записао новинар Зоран Гргуревић, налази се 101 репортажа о историјским и знаменитим личностима, ствараоцима и прегаоцима у разним областима живота и рада.

„Не само да је улазио и обувао ципеле својих јунака. Он је дисао и преживљавао њихове животе. Како и захтијева репортажа“, записао је Гргуревић у поговору збирке „Људи помена вриједни“.

“У књизи ‘Необични међу нама’ налази се 113 занимљивих документарних прича о тзв. ‘обичним’ људима из комшилука, из нашег села или града, који су, такорећи, непримјетни у својим срединама, а опет се некако издвајају по особеном животу, понашању и раду, по спретности и вредноћи, умјетничким афинитетима или необичним судбинама и занимањима. Међу тим репортажама су и необичне животне приче и друге занимљивости“, записао је аутор репортажа.

У поговору збирке „Необични међу нама“ др Драго Перовић је записао да свим јунацима Кнежевићевих репортажа заједничко „искакање из просјечности, надрастање своје једноличне струке и учаурене околине, тежња ка нечем вишем и људскијем у властитом животу, изазов и пуноћа смисла“.

„Иако су ове репортаже већ једном објављене оне тек сада, овако сабране и изабране, долазе до свог цјеловитог смисла. Нијесу зависиле од неке тренутне актуелности или популарности, већ су необичношћу надишле своје вријеме и постале оријентир спрам кога се односимо и у сасвим другачијим временима од оних у којима су живјели Кнежевићеви изабраници“, навео је Перовић.

Репортаже, према његовим ријечима, дају и јасан пресјек посљедње двије деценије 20. и прве двије 21.вијека „како друштвено-политичку климу тако и оно што човјека инспирише као хумано и стваралачко биће“, а у њима је „уткано и сјећање на цијелу другу половину прошлог вијека“.

„Љепота и слобода репортаже зависи једнако од новинара и саговорника, од успостављања равнотеже међу њима. Кнежевић је успио да успостави баланс субјективног и објективног, да своје саговорнике зналачки наведе да изразе свој пут до животног смисла, али и да им да слободу да они сами, као и у свом животу, уграде оно непоновљиво и јединствено у његове репортаже: да обогати и себе, и саговорнике, и нас читаоце“, ријечи су Перовића.

Кнежевић је скоро читав радни вијек провео у „Побједи“, а објављивао је и у „Универзитетској ријечи“, „Омладинском покрету“, ревији „Овђе“, часопису „Стварање“, неђељницима „Комунист“, „Привредни преглед“ и „Илустрована политика“, војним листовима „Фронт“ и „Народна армија“. Добио је и двије награде Удружења новинара Црне Горе - годишњу за 2002. и Награду за животно ђело, 2013. Обје књиге издали су Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, Институт за српску културу и Народна бибиотека Велика.

"Љепота и слобода репортаже зависи једнако од новинара и саговорника, од успостављања равнотеже међу њима. Кнежевић је успио да успостави баланс субјективног и објективног, да своје саговорнике зналачки наведе да изразе свој пут до животног смисла, али и да им да слободу да они сами, као и у свом животу, уграде оно непоновљиво и јединствено у његове репортаже: да обогати и себе, и саговорнике, и нас читаоце“, каже др Драго Перовић.

Припремила Светлана Мандић,''Вијести''