ДАРКО ЈОВОВИЋ ''ЗАПИС ИЗ ПОТКОМОВЉА -Села се селе у прошлост''

ЗАПИС ИЗ ПОТКОМОВЉА
Села се селе у прошлост
С времена на вријеме понеко се враћао у мјесто рођења, али има и оних који никада нијесу закорачили тамо гдје су први пут челом на земљу пали 
Села се селе у прошлост 
Скоро све минуле вјекове на простору Васојевића обиљежиле су велике сеобе народа који је, због различитих историјских, друштвених и животних околности, напуштао своја прађедовска огњишта одлазећи на различите стране свијета.

Одлазили су Васојевићи испод „комских жила“ спасавајући се од најезде бројних завојевача који су покушали да поробе ове просторе. Селили су се поносни горштаци са ових простора и због крвних освета. Није мали број ни оних Васојевића који су, „трбухом за крухом“, узимали карту само у једном правцу, настанивши се у неке друге крајеве који су им пружали боље животне погодности од оних завичајних. Насељавали су Васојевићи Шумадију, Метохију, Војводину, Далмацију, Босну и бројне друге градове и области у бившој Југославији. Одлазили су и у иностране земље, тако да скоро да и нема мјеста под овом небеском капом гдје не живи неко од потомака овог бројчано највећег српског племена, насталог од славне лозе Немањића. Појединци су се, с времена на вријеме враћали у мјесто свог рођења, али, има и оних који никада више нијесу закорачили тамо гђе су први пут челом на земљу пали. Но, и поред тога живот у Васојевићима се никада није прекидао. Обнављао се, кретало се изнова у нове животне изазове. О тим вјечитим сеобама постоје бројни записи, приче, свједочанства која говоре о мукотрпном, али часном трајању људи на простору од Комова до Тифрана и од Ножице до Љешнице. Међутим, најновији подаци јасно указују да на подручју Васојевића, поред привредног и економског заостајања, миграциона кретања и пад наталитета попримају забрињавајући карактер. Статистика говори да је исељавање становништва посебно изражено последњих година и да тренутно на овом простору обитавају углавном старачка домаћинства. То најбоље илуструје примјер мјесне заједнице Коњухе, у којој има више затворених кућа него оних у којима неко живи.
- Овђе је, због небриге друштва у цјелини, све препричано. Растужим се кад се сјетим како се некад живјело. Нема веселих кола, нема момачке и ђевојачке пјесме. Окупљамо се само на сахранама, а ако се овако настави ускоро неће имати ко кога да сахрани. Једноставно, народ одлази, уз убјеђење да под оваквим условима овђе нема живота – наводи мјештанин Ацо Бабовић.
Он подсјећа да је у коњушкој Основној школи „Милић Кељановић“ прије пет деценија наставу похађало близу 400 ученика, док је у овој години тај број сведен на свега двадесетак ђака.
- Коњухе је некад било пуно ђеце. Данас, нажалост, учионице у основној школи су полупразне. То је знак да Коњухе, са околним селима, нестаје са мапе живих. Све се то дешава иако је некада мјесни центар Брод живио као мали град. Ту се окупљао народ као данас што се окупља у урбаним срединама. Имали смо јака појединачна газдинства, са чувеним сточарима који су на ширим просторима истицани као примјери успјешности. Нажалост, све некадашње вриједности су уништене. И то мало становништва што је остало да живи на овом простор нема никакву перспективу. Што значи да се наша села селе у прошлост – истиче Бабовић.
Са њим су сагласни и остали мјештани који наводе да их срце заболи кад крену да упоређује нека минула времена са овим данашњим.
- „Ој Коњухе у долине/пуно ли си омладине“. Тако се некада пјевало на игранкама које су се сваке неђеље одржавале на Броду, мјесном центру Коњушке жупе. Данас, нажалост, у селима испод Комова скоро да је потпуно утихнула момачка и ђевојачка пјесма, док су познате коњушке игранке одавно постале прошлост. Некад су од Берана до Коњуха саобраћали аутобуси и комби возила по неколико пута дневно и сви су били пуни путника. Данас нема ни аутобуса ни путника. Просто не знам шта се ово уради са народом – истиче Раденко Јанковић.
Оваквим констатацијама придружује се и Жељко Јововић из сусједног села Кошутиће, наводећи да кроз различите програме треба материјално подржати већину породица и отворити нова радна мјеста уколико се жели спријечити бијела куга, која озбиљно пријети да загосподари на простору Васојевића.
– Да се примијетити да досадашња залагања у правцу развоја села и пољопривреде на сјеверу Црне Горе нијесу дала очекиване резултате. Наша села су претворена у мјеста из којих народ константно одлази, а врло ријетко се враћа. Узроке свакако треба тражити у недостатку радних мјеста, јер млади људи не успијевају да покрену неки бизнис и тако упосле и себе и своје укућане. Све се завршава на покушајима. Зато омладина и одлази тамо гђе има посла, јер нико не жели да најљепше године свога живота проводи на бироу рада – закључио је Јововић.

Држава да ријеши проблем

Из Удружења Васојевића поручују да држава треба да донесе посену уредбу која би бар донекле утицала да се зауставе све израженије миграције становништва из сјеверног региона. - Треба да схватимо да нико вјештачки не може заустављати миграциона кретања са простора Васојевића. Очигледно је да је миграција изазвана економским проблемима. То указује да је једини рецепт за заустављање одлива становништва стварање одговарајућих услова за живот. За тако нешто је неопходно увезати бројне чиниоце, од људских ресурса и природних потенцијала па до политичке воље саме државе и жеље инвеститора да улажу у ове крајеве – навели су из Удружења Васојевића.

ПИШЕ ДАРКО ЈОВОВИЋ, ''ДАН''