ДАПСИЋКА СЕКЦИЈА УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА БЕРАНЕ

ДАПСИЋКА СЕКЦИЈА УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА БЕРАНЕ

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца- Беране(сада регистробвано као Уружење добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране) још 25.марта 1998.формирало је секцију Удружења за подручје тада Мјесне заједнице Будимља у чијем саставу су била и села Дапсиће и Петњик.Руководство секције било је у саставу:Миливоје Барјактаровић, предсједник и чланови: Миљан Барјактаровић, Радун Барјактаровић, Владо Кнежевић, Комнен Бабовић, Вуксан Цимбаљевић, Драгоје Цимбаљевић, Милан Мане Цимбаљевић и Марко Малевић.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца-Беране у склопу својих редовних активности организовало је 17. јула 2012. Дапсићку секцију коју чине: Милан Мане Цимбаљевић, предсједник секције, Борис Бућковић, потпредсјсдник, Миро Цимбаљевић, секретар и чланови Душан Анђић, Момо Чубровић, (Новић Лутовац је умро) и Миљан Анђић.

Дапсићани су подигли споменик својим заслужним прецима који су искорачили у борбеним редовима за одбрану слободе у свим ратовима за своју земљу у свом времену, када многи дадоше и своје животе. Списак је дат као на споменику, редосљедом по годинама погибије уз поштовање и азбучног реда, у ратовима 1912-1918. године.

Бућковић М. Радивоје 1862 -1912.

Голубовић Н. Тома 1877- 1912.

Ћуришић М. Илија 1892-1912.

Лутовац Ћ. Андрија 1874-1912.

Лутовац Д. Вуле 1876- 1912.

Лутовац М. Јован 1895-1912.

Лутовац Б. Мина 1872-1912.

Цимбаљевић М. Васо 1864- 1912.

Цимбаљевић И. Саво 1882-1912.

Чубровић М. Крсто 1867-1912.

Вујовић С. Богић 1888-1917.

Вујовић Г. Мијаиле 1882-1917.

Лутовац 3. Новица 1874- 1917.

Лутовац 3. Новица 1892-1917.

Лутовац М. Радоња 1862-1918.

Чубровић Ј. Данило 1892- 1918.

Умрли у логорима у Надмеђеру у Мађарској 1917. године:

Лутовац Н.Јован 1875-1917.

Цимбаљевић Д. Васиљ 1881-1917.

Шуњевић М. Ђукан 1867-1917.

Треба напоменути да су тада погинулим борцима одсијецали главе. Када је на Локвама у Дапсићу погинуо Васо Мирдов Цимбаљевић, који је био чувен, крупан, развијен човјек, носио је бркове до ушију, једино су његову главу послали везиру у зобници, јер су тада слали главе најчувенијих и највиђенијих људи. Тако је његов труп сахрањен без главе на Дапсићком гробљу. Његова сестра Иконија, удата за Батрића Шћеповића у Заграђе, тужела га је:

"У гробље ти труп укопасмо а на трупу дичне главе нема понесоше ју на поклон везиру да се са њом дичи најиа дико наша"

Од страдалника у ропству у Надмеђеру у Мађарској био је и капетан Васиљ Дилин Цимбаљевић, који је као академац био други у рангу по успјеху. "Једино је испред њега био Лазар Милошевић на Војној академији, на Обилића Пољани на Цетињу у тој класи". Ђукан Шуњевић је био познати барјактар Дапсићке чете и умро је у ропству. У ропству је тада био и водник Милић Шуњевић, преживио је и вратио се кући. Мирко Нешов Цимбаљевић је такође тамо био и показао се врло храбрим па је преживио. Био је познат говорник и лелекач. Прича се: Гавра Вуковића нико боље није олелекао од Мирка Нешова Цимбаљевића. Он је рекао: "ДИКО СВИЈЕХ ВАСОЈЕВИЋА, А БРАТЕ СВИЈЕХ СРБА".

(Припремио: Милан-Мане Цимбаљевић)