ГРАДИШНИЦЕ ТИ ЈЕДИНА НАЈЉЕПША СИ ОД ПЛАНИНА
ГРАДИШНИЦЕ ТИ ЈЕДИНА НАЈЉЕПША СИ ОД ПЛАНИНА
ГЛАС ХОЛМИЈЕ У ПОСЈЕТИ ПЛАНИНИ ГРАДИШНИЦИ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ
Репортажу сачинио Горан Киковић
На дан Свете Петке на позив Радоја Бакића,екипа ''Глас Холмије'' у саставу Горан Киковић,главни и одговорни уредник,Давид Лалић,пјесник и члан изадавачког савјета и пуковник у пензији и пјесник Радован Обрадовић,сарадник нашег часописа са дотрајалом ''Заставом'' кренусмо на пут према Градишници. А гдје се налази та лијепа планина која се налази на 1335 метара надморске висине. Мјесто Градишница се налази на источним обронцима Бјеласице, али вјероватно на најмање познатом њеном крају. У близини је прослављених горостасних Комова са лијеве и планине Јеловице са десне стране.
Ако кренете из Андријевице према планини Бјеласици, проћи ћете кроз зелени, питоми крај који се зове Градишница. Сакривено иза љутих планина и племенитих шума, мјесто Градишница остаје у сјећању као дио из сликовнице коју сте некада само читали, а данас је гледате, дишете, кроз њу и шетате. Овај крај је због много пашњака, потока и ријека веома важан издиг за сточараре из околних Андријевачких села, па се управо овдје и налази велики број аутентичних сточарских катуна. Катуни и људи који љета проводе у њима ће вас очарати. Овдје можете пробати традиционална васојевичка јела, уживати у гостопримиству домаћина и искусити на прави начин културу и традицију овог краја. –тако описују Градишницу. На средини пута, на узвишењу, налази се мала прелијепа црква Свих Светих, посвећена шездесеторици убијених момака из тог краја у засједи, током рата са Турцима и Кариман-пашом у пећини Марка Краљевића. Вожња траје око двадесетак минута. Са возилом којим је управљао наш пуковник Радован ми смо се пењући се асфалтним кривудавим путем неких 11 километара од града Андријевице, поред сеоских кућа, коња на пропланцима и паса који трче до ауспуха,дошли до великих букових стабала и четинарске шуме. Послије пар километара ове дивне, типичне сјеверњачке флоре, одедном се пред нашим очима створио комплекс који је спокојна симбиоза природне љепоте и човјековог стваралаштва. На 1335 метара надморске висине, блиста смарагдно језеро, дрвени ресторан са баштом изнад воде, колиба која прераста у етно музеј, кочија, дјечије игралиште, барке за вожњу по језеру… Све је ово осмислио и направио Слободан Бакић који је ту рођен и живио у том крају до 19. године. Тај ресторан се назива“Чардак” .Међутим због короне овај прелијепи објекат од дрвета не ради.Па нисмо могли да се увјеримо у његове унутрашње љепоте јер се на вратима налази катанац.
Потом смо тражећи викендицу Радоја Бакића,прешли мостику и тамо смо срели његову љубазну госпођу Сунчицу,која нас угости са домаћом ракијом и кафом.
СТИГЛО СВИЈЕТЛО КОД БОШКА
Потом смо са Радојем,који је у међувремену дошао посјетили угледног сточара некадашњег мајора полиције у пензији,који је био начелник одјељња за сексуалне и крвне деликте Бошка Вукићевића.
Ту смо затекли познатог Беранског електричара-електротехничара Влајка Влају Радошевића,који бесплатно уводи струју на подрручју Градишнице.Влаја је иначе прави народни електричар јер ко му се год обрати он му изађе у сусрет и поправи му електричне уређаје.Тако смо на овај лијепи и сунчан дан присуствовали ''увођењу''струје у колибу Бошка Вукићевића,који до сада није имао електричну енергију али јесте соларну.
Иако у великој гужви попили смо ког Бошка по коју чашицу ракије и са њиме направили разговор.Иако Бошко има све услове да добије премију није је добио јер је Србин и опозиционар, па му влада није додијелила премију.
-Послије одласка у пензију 2009.године сам из Београда дошао у свој завичај купио оваца и сада имам буљук од 150 оваца и многе су почеле ових дана и да се јагње.
Ја држим овце од мерака а не ради неке зараде,мада се од овог посла може солидно живјети.
Овдје сам на планини од половине априла до новембра када ме снијег спусти у Забрђе.
Градишница је прелијепа планина има доста воде и свака ливада има свој извор.
Међутим ''захваљујући влади Црне Горе'' катуни су празни. истиче Бошко нам саопшти да у катуну Крив до издижу само два сточара он и Небо Бакић а некада је било 72 колибе.За све је крива политика владе Мила Ђукановића која је младим људима додијелила некакве социјале и некаква телена оштећења.
Ми овдје имамо струју и пут и то захваљујући некадашњем предсједнику Веселину Бакићу,који је у свом мандату поштено радио док од прошле ДПС локалне власти нисмо имали никакве користи.
Зато очекујем од нове владе да се на прави начин окрене селу и пољопривреди.
Очекујемо и да се заустави пљачка шумског блага из ових крајева јер је ДПС машинерија све опљачкала.
Овдје како нам рече Бошко успијева аронија,малина,шљиве,јабуке,кромпир,купус...Овдје има и рибе поточаре –планинске.
Бошко је био на Косовско-метохијском ратишту током 1999.године и часно се борио за Српски народ и Србију бранећи их од шиптарских терориста.
-Ја сам се борио под заставом Слободана Милошевића и за мене је он велики државник.Сигуран сам да Косово и Метохија нису изгубљени и да ће се тамо поново повратити пуни суверенитет државе Србије.Ако ме Србија позове радо ћу се одазвати позиву отаџбине.
ОДМОР ЗА ОЧИ И ДУШУ
Остависмо Бошка са својим буљуком а ми код Радоја Бакића, одосмо до његове прелијепе викендице која је направљена у руском стилу,јер је он живио 26.година у Русији. Он нам рече да у овим крајевима има пуно топонима по православним светитељима и да је ово Богом дана планина за сточарство а и за пољопривреду. -Овдје сам прије 15.година направио викендицу а прије 8.година сам направио ову нову.Овдје сам купио парче земље и пошто ме привукла ова љепота овдје проводим одмор са пријатељима и имам све услове за одмор и уживање.Јер је ово одмор за очи и душу.
И тако се ми упутисмо према Андријевици гдје смо у ресторану мост власника Милића Радојевића посједјели и наставили наш разговор о љепотама Градишнице.
Дана 27.октобра на Свету Петку ''Глас Холмије'''у посјети прелијепој планини Градишници код Андријевице. Са лијева на десно: Давид Лалић, Бошко Вукићевић, Радоје Бакић,Влаја Радошевић и Горан Киковић