Горан Киковић ''РУГОВО И ЊЕГОВО СРПСКО ПОРИЈЕКЛО''

РУГОВО И ЊЕГОВО СРПСКО ПОРИЈЕКЛО

Пише Горан Киковић,проф.историје

Ругово,област у саставу Косова и Метохије налазили се недалеко од Пећке Патријаршије,припада општини Пећ, а граничи се са Васојевићком облашћу.Ругово служи као добар примјер области у којој око три вијека нема Срба, а присутан је жилав опсатнак српске микротопонимије. Име области је Ругово,а не Ругова које је најновије именовње.

Ругово је добило назив према према имену руг или руго које је забјележено од Русије, па кроз све словенске земље.То је старије словенско именовање, не само српско.

У Ругову триста година нема Срба,а преко двије трећине назива њива,ливада,поља,пашњака,извора и слично.носи српско име што говори о томе да су Арбанаси (Шиптари) постепено улазили у област Ругове истискујући Србе, а предходно од њих примајући имена терена. Да су дошли на празну земљу они неби могли давати српска имена.

Први турски попис Ругове односно имена људи у Скадарском тефтеру из 1485. Године показују да су тада у Ругову живјели искључиво Срби. Само Ругово имало 110 домаћина чија су имана била Радослав, Милосав, Радован, Милош итд. Има неколико хришћанских имена, али ни једно типа Ђон већ само типа Јован што говори и фонетски доказује да се радило искључиво само о Србима.

Овдје ћемо читаоце упознати са подацима о именима земљишта у Ругову: Бистрица или како Арнаути кажу Бистриц.Јошаница,они кажу Јошаниц, Кошутане,Мелишта и Мушнику.И Мелишта и Мушнику чувају успомену на водјенице, а воде поријекло од старосрпске ријечи мука или брашно. У водјеницама и данас постоји велики сандук у који се меље брашно и зову га мучњак или мучник.

У Ругову је сачуван и микротопоним Влаћегу, а садржи старосрпски глагол влакти или вући, што означава удолиницу у кланцу кроз који се вуку оборена дрва из шуме.Сланопоја данас, а у српским средњовјековним повељама Слано Поље,само прилагођено на шиптарску фонетику.

Руговска клисура коз безброј примјера свједочи о непрекидној вези српског етноса Полимља и Подримља. Када су Арнаути дошли из данашње сјеверне Албаније, а зна се према поузданим историјским изворима да су почели да насељавају ова мјеста тек послије прве сеобе Срба 1690.године и у већим групама послије пустошења ових крајева 1737. до 1739. Године . Они су са овим насељавањима пресјекли компактност српског становништва од Плава, односно Полимља према Пећи и Подгору метохијском, односно према Подримљу.

Данас су становници Ругове већином Шиптари, који живе у 13 већих насеља, која су углавном смештена на јужним падинама планине Хајле. Ових 13 села су Мали Штупељ, Малевићи, Дреље, Пепићи, Кућиште, Хађовићи, Јошаница, Боге, Шкреље Дугоњива и Кошутане и др.

Арнаути на простору Косова и Метохије у вријеме Немањића нема. Арнаутска насеља јављају се у турско вријеме,најприје око Ђаковице и Призрена, а касније несрећама српским они се шире да би достигли данашњи ниво када у ова српска града готово нема Срба.

Пет вјекова турске окупација бранило се и одбранило српско име жилавим отпором Срба на простору Косова и Метохије и Срба је сваким даном било све мање. Бранила су се и звонила звона са славних Немањићких манастира и цркава паљењем свијећа чак и на њиховим рушевинама, као што се и у данашње вријеме догађа послије окупације од стране НАТО агресора и шиптарских зликовачких банди.

Пет вјекова је српско име одолијевало и доминирало над оним што је у том времену стварао освајач, углавном преобликовањем цркава у џамије или изградњом џамија од камена срушених цркава.Џамије које су данас на Косову и Метохији су новијег датума, а највише их је настало у наше вријеме, када је Србин мање градио и када се све српско оспоравало захваљујући антисрпској политици Брозових комуниста. Познато је да су се Шиптари у већини населили из Албаније у ово бесудно Брозово вријеме и добили српска имања а Срби се раселили и под њиховим терором напустили вјековна огњишта.

Срушени,оборени, српски средњи вијек био је супериоран над оним што је давало освајачко ново доба. Та супериорност очувала је и помен на стару српску државу и српски дух не само на Косову и Метохији, него свуда гдје је било и гдје има Срба. Зато Шиптари ових последњих двадесет година НАТО окупације Косоава и Метохије покушавају да рушењем српских цркава,манастира, гробаља, преименовањем градова и мјеста у само њима знана имена желе избрисати српско име,српску цркву,српску историју чак и измишљањем да су манастир Дечане градили Шиптари у средњем вијеку а не да су све то задужбине славне српске династије Немањића. Славна Исидора Секулић каже: ''Косово нити је престало, нити је нестало,нити ће икад док је нас.