ГОРАН КИКОВИЋ ЗА ПОРТАЛ ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'': ЧАСТ МИ ЈЕ И ПОНОС ШТО САМ ДОБИО ОВО НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ ЗА КУЛТУРУ ОД СРБИЈЕ
Разговор водио Давид Лалић,члан издавачког савјета ''Глас Холмије''.
ЛАЛИЋ: Поштовани господине Киковићу, до сада сте добили велики број признања,реците нам за наш портал која сте све признања добили?
КИКОВИЋ: Добитник сам бројник престижних награда и признања, од којих издвајам само неке :
- Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца – регионални одбор Беране (чији је сам био предсједник) добило је највећу општинску награду ''21. јул'' за 2013. годину,
- добитник сам награде ''Радомир П. Губеринић'' 2015. године за истраживачки рад из историје Васојевића,
- одликован сам Златним орденом првог степена ''Драгољуб Дража Михаиловић'' у одбрани Српства и Равногорства,
- добитник сам козачко-руског одликовања ''Светог Ђорђа'', који му је уручио козачки атаман из Москве Виктор Запатин,
- одликован сам ''Златном медаљом А.С. Пушкина за вјерност слову и дјелу'', које су у Црној Гори добили још митрополит црногорско-приморски Амфилохије и књижевник Бранислав Оташевић,
- носилац сам ''Косметске звезде'' за изузетне заслуге за новинарство 2018. године, које му је додијелило Друштво полицијских радника Републике Србије 26. маја 2018. године у Сталаћу,
- добитник сам награде ''Лазарево слово'' на Видовдан 2018. године Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за истраживачки рад у историјској науци и
- добитник сам звања Српског витеза првог реда, на предлог града Краљева и Културно-историјског центра ''Српска круна'' из Крагујевца. Ово високо одликовање, које се може добити само једном у животу, добили су између осталих Владимир Владимирович Путин и патријарх Иринеј, а установио га је краљ Србије Петар I Карађорђевић 1909. године.
- Први сам добитник Повеље Савеза Срба из Црне Горе,која му је додијељена у Београду 14. марта 2020.
- На Видовдан 2020. године додијељена ми је медаља ''Вук Стефановић Караџић'', за допринос очувању ћириличног писма и српског језика, које му је уручило друштво Црногорско-руског пријатељства ''Петар Први'' из Подгорице.
. Постао сам почасни грађанин двије општине у Републици Србији:
- од 27. јуна 2018. године сам почасни грађанин општине Ћићевац и
- од 22. августа 2018. године сам почасни грађанин општине Нова Црња.
ЛАЛИЋ: Поштовани господине Киковићу, добили сте златну значку Културно просвјетне заједнице Србије.Реците нам за наш портал шта за Вас ова награда значи?
КИКОВИЋ: Поводом обавјештења које сам добио званично јуче 4.октобра 2020. године од Културно-просветне заједнице Србије да сам добитник ''златне значке'',вјерујте да сам затечен имајући у виду да је то признање добијено од установе која је од 2013., добила је статус Установе културе од националног значаја, могу да кажем да сам почаствован и уједно изненађен. Не могу да вјерујем да се из тако реномиране установе Србије неко сјетио мене и примијетио мој рад.Захваљујем се предлагачима и жирију који су ме почаствовали овом наградом.
ЛАЛИЋ: Господине Киковићу,колико је мени познато ово је најзначајније признање које сте досад добили за свој национално-историјско-културни рада ?
КИКОВИЋ: -Све што сам радио у области просвјетно-историјско-културне дјелатности и свог научно-истраживачког рада је плод да сам од 2003.године до ове 2020.године објавио девет књига које се баве историјом српског народа у Црној Гори,Србији и Републици Српској кроз вријеме њиховог тајања.
ЛАЛИЋ: Ви сте и главни и одговорни уредник часописа ''Глас Холмије'', који је много допринио борби за српску културу и књижевност не само на простору Васојевића већ и на ширем простору Црне Горе,Србије и Републике Српске.Можда је и то један од разлога добијања овог признања ?
КИКОВИЋ: Као главни и одговорни уредник уредио сам у протеклих осам година 44.броја сада већ афирмисаног часописа за књижевност,историју и културу ''Глас Холмије'',који излази на српском језику и ћириличном писму и у њему објавио сигурно преко стотину чланака,текстова и расправа.Часопис је успио да се већ позиционира као угледно свједочанство свеукупне баштине Васојевића и око себе је окупио бројне угледне завичајне ствараоце, од академика до најмлађих сарадника, и видљиво је да придобија све већи број читалаца и поклоника. Са многим другим листовима, часописима и клубовима српске провенијенције (до сада 15.) на простору Србије, Црне Горе и Републике Српске успостављена је братска сарадња и интензивно се врши размјена међу њима свих заједничких свечаности, академијâ, фестивалâ, посјетâ и других видова сарадње, чиме се најдиректније поспјешује јединство српског народа у његовом настојању да се одбрани од свих насртаја споља и изнутра, његујући слободарство и светосавску вјеру као залог опстанка и просперитета.
Такође сам учествовао и на велики број научних скупова и округлих столова у Црној Гори,Србији и Републици Српској и на њима говорио на историјско-националне теме све ме то изгледа препоручило да добијем ово престижно признање.
ЛАЛИЋ: Господине Киковићу,колико је мени познато ово је најзначајније признање које сте досад добили за свој национално-историјско-културни рада ?
КИКОВИЋ: -Све што сам радио у области просвјетно-историјско-културне дјелатности и свог научно-истраживачког рада је плод да сам од 2003.године до ове 2020.године објавио девет књига које се баве историјом српског народа у Црној Гори,Србији и Републици Српској кроз вријеме њиховог тајања.
ЛАЛИЋ: Ви сте такође организатор многих културно-историјаких манифестација,можете нам набројати којих?
КИКОВИЋ: Један сам од организатора многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ''Савинданске свечаности'', ''Сретењске свечаности'', ''Пријатељски и братски сусрети кроз градове и мјеста Србије'', ''Видовданске свечаности'',''Чакорски меморијал Бранка Радева Ђукић'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'' и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу српску културну баштину на простору Васојевића и Црне Горе.
ЛАЛИЋ: Можете ли за наше читаоце објаснити како је настала и шта значи награда ''златна значка'' коју сте Ви добили?
КИКОВИЋ: Културно-просветна заједница Србије основана је 12. маја 1956, као ванстраначка организација, асоцијација стваралаца, културних и просвјетних установа, друштава, удружења и клубова, на принципу добровољности и самосталности, ради просвјећивања и подизања културног нивоа становништва. Ова установа, од 2013, добила је статус Установе културе од националног значаја.
Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, као трајно признање, додјељују Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у регион, за допринос култури. Ово признање установљено је 1976 године, и додјељује се појединцима, а састоји се од повеље – графичког листа и позлаћене значке.
