ГЛАС ХОЛМИЈЕ У ПОСЈЕТИ СЕЛУ КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ –МЈЕСТО ИСТОРИЈЕ И ТРАДИЦИЈЕ
ГЛАС ХОЛМИЈЕ У ПОСЈЕТИ СЕЛУ КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ –МЈЕСТО ИСТОРИЈЕ И ТРАДИЦИЈЕ ВАСОЈЕВИЋА
Репортажу за Глас Холмије написао Горан Киковић,главни и одговорни уредник часописа ''Глас Холмије''
Краље као мјесни центар са селима: Сјеножета, Гњили Поток, Трешњевик, Обло Брдо, обрађивали су и писали многи аутори, од проте Милоша Велимировића, др Радосава-Јагоша Вешовића, књижевника Ратка Делетића, хроничара и писца Михаила-Микана Перовића и други писци и хроничари.
Наш саговорник Михаило Микан Перовић ,писац и хроничар о овом историјском мјесту каже: ''Краље се простире с обје стране Краштице, лијеве притоке Лима окружене превојима Рудог Брда, Лисе, Трешњевика, Милановца, на надорској висини од 800 до 1500 м. Кроз село пролази регионални асфалтни пут 15 км који повезује Андријевицу са Матешевом и Подгорицом. Пут је изграђен у вријеме књажевине Црне Горе 1910. Године.
Краље је било насељено још у средњем вијеку. По турском попису скадарском тефтеру из 1485.године звало се Глуди ( Глоди), са тридесет кућа. Ово је најстарији писани извор о селу (Академик проф. др Миомир Дашић).
Према једном предању Краље је добило име по неком братству српског имена Лужани које се звало, Краље. По предању које је записао др Радосав-Јагош Вешовић у својој књизи ''Племе Васојевића'' штампана 1935.
''Ово је земља Краљева Немањића, овдје су се одмарајући, почивали у вријеме краља Милутина када су одлазили у лов на Комове''.
Од 1831.године Краље се налази у саставу Црне Горе, не плаћа порез Турцима, већ Владици Раду. Послије поаре Омер паше Латаса, дефинитивно је било ослобођено 1851. Но, послије тога водили су се бојеви са Турцима, приликом ослобођења Колашина 1859. године, бој на Рудешу (Будимља 1862.), ратова од 1876-1879. Бој на Буковој пољани и Морачи 1877. год.када су сва села у Васојевићима била попаљена, али не и поробљена од стране Турака.
Као трагови некадашњег живота у Краљима је, Старо гробље, које се налази на једној равни према поду Лекића, то је уствари Равно Краље, затим ''Мацурска кућишта'', изнад Сјеножета, Мацурски пут. Топоними као Вјетрошевиће, Раздоње, Миљевац, Козалак и друга су српског поријекла.
Краље је увијек било са одређеним централним функцијама за села у сливу Крштице. Спада у села андријевачке котлине, која су позната по земљорадњи, сточарству и воћарству. Главни катуни су: Љубаштица и Љубин. Села су повезана путевима, електрифицирана, имају локалне водоводе, уведени су телефони.
Становништво Краља, смјештено на географско-историјској вјетрометини, одолијевало је нападима Турске, Аустроугарске монархије, Њемачке и Италије. Борба за опстанак је била императив живота свакога Васојевића који је генетским кодом преносио својим насљедницима насушну потребу за слободом и враћање својој православној вјери. Сиромаштво је натјерало многе младе из овог краја да, након ратова крену у другу, битку, битку за преживљавање, селећи се у далеке крајеве, радећи разноврсне послове. Уочи балканских и Првог свјетског рата највише је било економских емиграната који су у групама одлазили најчешће у Србију и Америку, који су биле синоним за бољи и срећнији живот.
Миграција становништва овога краја из економских разлога прије Другог свјетског рата ишла је углавном према Србији, нарочито према Метохији. У последњем периоду углавном према Србији и већим црногорским градовима се селе млади људи. Од седамдесетих година 20. вијека млади одлазе у иностранство на привремени рад и боравак, углавном по Европи, најчешће у Њемачку, Аустрију, Француску, а највећи број мјештана Краља своје ухљебљење пронашао је у Данској у којој данас живи већ трећа генерација, од којих је већина одлучна да тамо остане трајно.
Братства насељена на подручју Краља су : Алетићи, Алексићи, Брадићи, Ђуришићи, Ђурковићи, Јојићи, Оташевићи, Мартиновићи, Зоњићи, Лабовићи, Перовићи, Лекићи, Нововићи, Мирчићи, Станисавићи, Ђуровићи, Кастратовићи, Драгојевићи, Гојковићи, Арсовићи, Ђекићи, Ивановићи, Мимовићи, Илинчићи, Вукићи, Рајовићи, Милићевићи, Миловићи, Тајићи, Шеклери из Рињке, Кокићи из Далмације, Ђековићи из Присоје, Вулевићи из Трешњева, Раденовићи из Плава, Пешићи из Берана. Краље, као и читава географско просторна област Васојевића су извориште писмености.
Како се у ранијем периоду до и непосредно послије Другог свјетског рата становништво бавило сточарством и земљорадњом-ратарством узгајући кукуруз, пшеницу, раж, јечам. На ријеци Краштици и потоцима постојало је око 30 млинова-вођеница, које су биле нека врсте индустрије, уз тежак рад дању и ноћу. Углавном су скоро све срушене, зарасле у коров, јер их је точак цивилизације прегазио. Остали су у сјећањима њихови називи. Власници, удионичари(редовници), многе анегдоте. Оне су биле извор живота.
Краље, као и читава географско-просторна област Васојевића су извор опште писмености. Краљани су поред одлучне борбе за слободу и опстанак на поткомовском простору, нарочито пажњу посвећивали унапређењу квалитета животних услова и друштвеног стандарда од изградње: цркве, школе, омладинског дома, спомен дома са завичајним музејом, капела у Краљима, Гњилом Потоку, електрофикација, увођење телефона, водовода, изградња и асфалтирање путева, спортских објеката, мостова и других садржаја
Већина објеката је подигнута углавном средствима и радом грађана. Краље је временом постајао културни центар овог подручја. Поштујући традицију својих предака подигнуто је више споменика. Који подсјећају на једно вријеме и обавезу његовиња славне прошлости. ''-истиче за наш часопис Перовић.
У новијој историји српског народа није познат ни један историјски догађај, значајнији, а да Краљани нијесу биле вође, носиоци и учесници у борбама за национално ослобођење, као борци, високе војне старјешине, народни хероји, генерали...
Немерљиви допринос давали су и дају и данас на пољу науке, као академци, професори универзитета, на пољу културе као истакнути књижевни ствараоци, сликари, вајари, филмски умјетници, режисери, редитељи, сценаристи, као и угледне дипломате, привредници, спортисти и спортски радници препознатљиви на ширим прсторима.
На заравни испред цркве налази се бронзани споменик вожду Карађорђу, вођи Првог српског устанка и родоначелнику династије Карађорђевић, чије поријекло се везује баш за Краље. Овђе је рођен Карађорђев ђеда Јован Ђуришић који се са сином Петром Карађорђевићем преселио у Шумадију. Породица је стално одржавала контакте са својим братством, а Васојевићи су за вријеме Првог српског устанка са војском пошли у сусрет Карађорђу и водили заједничку борбу на Сувобору код Сјенице. Према казивању старијих људи, Краљ Петар И Карађорђевић често је долазио у Краље, а током једног боравка дао је новац за изградњу куће у селу својих предака, данас познате као куле Ђурковића.
У Краљима су веома поносни на мјесни Извиђачки одред, један од првих у бившој Југославији. Извиђачи Краља предњачили су у иницијативима и радним акцијама, а у Краљима су поред подизања школе, омладинског дома, електричне мреже и путева, учествовали и у оснивању Завичајног музеја. Смјештен у недавно реконструисаном простору Спомен-дома, овај јединствени етно музеј у својој колекцији посједује више хиљада археолошких и историјских експоната, старих алатки, униформи, портрета и докумената који свједоче о бурној историји и животу у овом крају. Многе од експоната донирали су сами мјештани. Посебно су значајна свједочанства из балканских и свјетских ратова, као и фотографије и записи о значајним личностима овог краја. У склопу музеја налази се и завичајна библиотека.
У самом центру Краља налази се необични експонат, авион изложен у част четири пилота ратног ваздухопловства из овог краја који су учествовали у Другом свјетском рату. Одавде потиче и пуковник Никола Лекић, први пилот са простора бивше Југославије који је 1956. године пробио звучни зид.
У близини се налази и чувена „краљска барутана“, саграђена 1899. године на 300 м2 ради чувања ратне опреме и наоружања Васојевићке војске. У овом војном магацину, већ подлеглом под теретом година, некада су се чували легендарни далекометни топови Крњо и Зеленко, који су из Краља транспортовани на планине Баљ и Сјекирицу, одакле су 1912. године тукли турске снаге дајући тако значајан допринос коначном ослобођењу. По ослобађању од Турске, барутана је постала мјесто окупљања, у коме је својевремено била смјештена школа, а потом и омладински дом, пекара и жандармеријска станица.
На википедији пише да је Краље насеље у општини Андријевица у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 228 становника (према попису из 1991. било је 279 становника).
У насељу Краље живи 172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,5 година (37,2 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 70 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003. године).
Црква има духовно-просветитељску улогу. Долазили су монаси од Пећи, из Дечана, са Цетиња, доносили књиге. Биле су то ријетке књиге за потребе Цркве и народа. Али смјерни игуман Јосиф Лекић послије градње цркве сваким даном богатио је библиотеку књигама, иконама. Окупљао народ код цркве, узносио молитве, вршио божију службу.
Камено здање, гдје је рођен дјед Карађорђев. Кнез Петар Карађорђевић је 1883. Тодине обновио је кућу заједно са браћом Ђурковића. Зграда је прије неколико година реновирана. Краљ Александар Карађорђевић је 1925. Године долазио у Беранама, говорио на Књажевцу код Андријевице и посјетио Краље, задржао се у родној кући предака, разговарао са рођацима и мјештанима Краља. Том приликом његову добродошлицу је забиљежио пјесник Мило Вуковић:
Родна Груда лозе славне,
Колијевке Вожда дједе,
Стољећима чекала те,
Краљу славе и побједе.
Приликом одступања преко Албаније, у вријеме првог свјетског рата у Краљима су боравили војвода
Живојин Мишић и пјесник Милутин Бојић. Мишић је тражио да му покажу родно мјесто Карађорђевића и
кућу гдје су живјели Ђуришићи (Карађорђевићи) Ђурковићи. Милутин Бојић тим поводом је био опчињен и написао неколико пјесама.
О активностима у Мјесној заједници Краље разговарали смо са предсједником Милутином Ђурковићем,који нам је о томе казао следеће:
''Одрадили смо велики број активности у Месној заједници Краље у прошлој 2021. години што ћу поткрепити са фотографијама које много тога говоре, од одласка наше делегације из Краља на прослави Првог Србског устанка на Сретење Господње у историјском и братском Орашцу, па потом чишћење и одржавање путева. Проширење пута до десног центра Селина и Цркве Вазнесења Господњег у Краљима и припрема за асфалтирање, прослава Спасовдан слава наше цркве, дочек наше браће из Орашца.
Око, проширења пута се укључио велики број наших Краљана, Локална управа Андријевице,Епархија Будимљанско-никшићка, БОЈ Комерц, ЈПК из Андријевице ,министарство пољопривреде Црне Горе.
Наставак радова и сами финиш на систему за Наводњавање Дубокаљ за чије радове је средства обезбедили министарство пољопривреде и радови су завршени и скоро су при крају: затим реконструкција најстарије куће зидане од камена у Васојевићима куле Ђурковића – Карађорђевића, чији ће један дио бити приступачан за посјету туриста и путника намерника, који желе да посјете овај историјски Споменик средства за комплетну реконструкцију двије собе је обезбедило министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. На шашто им се овим путем захваљујемо, затим смо урадили додатну реконструкцију моста на Краштици и обезбедили десну стопу, армираним бетоном урадили смо мост на малој Ријеци за засеок Козалац, уз учешће мјештана Локалне управе ЈПК из Андријевице и Бој Комерц неколико пропуста проширење овог пута прати и солидна соларна расвјета, као и нова мрежа која ће заменити стару ограду на Селини као и заштитне банкине на критичним мјестима и још доста интервенција је било око насипања локалних и некатегорисаних путева у МЗ Краље.
Ових дана очекујемо и асфалтирање до мјесног центра Селина и наше цркве као и насипање путева који нијесу завршени прошле године.
Што се тиче културних активности Ја и Микан Перовић,припремамо монографију о сликарима и вајарима из Краља, и дошли смо до броја 40. што би нам завиделеи много већи градови. Надамо се да ће бити лијепа прича односно Монографија осликарима и вајарима који су оставили вриједна дјела свом завичају. Ово су активности за које треба доста времена и новца, воље, снаге и ентузијазма, за којег нема пара да се може платити. Али Нека остане младима да знају нешто више о свом завичају, зато ово све и радимо, да се у будућности подсјете, да је неко мислио на њихов љепши живот и бољу будућност. -истиче за ''Глас Холмије'' Милутин Хари Ђурковић,предсједник МЗ Краље.
Потом смо посјетили брачни пар Нина и Љубинку Мимовић и са њима разговарали како се данас живи у Краљима.Они су конфор у Лондону замијенили за ово лијепо поткомовско село,које поред свијетле и јуначке историје и традиције има и природне љепоте.
Посјетом Краљима код Андријевице на Велику суботу 23.априла 2022. Обишли смо и попили пиће у ,"Дубиригу-Перовића,''гдје нам је домаћин био публициста и члан Издавачког савјета Глас Холмије Михаило Микан Перовић,близак рођак власника овог прелијепог етно ресторана Маријана Перовића. Ресторан "Дубириг'' у којем има домаћих васојевићких специјалитета.
