logo3

''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' И ''РУСИЈА И ЦРНА ГОРА КРОЗ ВЈЕКОВЕ '' НА 64. САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

ПРОМОЦИЈА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' И КЊИГА ГОРАНА КИКОВИЋА ''РУСИЈА И ЦРНА ГОРА КРОЗ ВЈЕКОВЕ '' НА 64. САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

НА 64. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ИСТОРИЧАРА ГОРАНА КИКОВИЋА И ЧАСОПИС ГЛАС ХОЛМИЈЕ У ХАЛИ 4 ШТАНД 4109 У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА ИЗ БЕОГРАДА И СРПСКОГ ИСТОРИЈСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА ''НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ'' ИЗ БЕРАНА

У петак организацији Удружења писаца Поета Београд и Српског историјско културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране 25. Октобра 2019. године на 64.међународном сајаму књига у Београду на штанду Удружења писаца Поета одржана је промоција књиге ''Русија и Црна Гора кроз вјекове“ аутора Горана Киковића и о часописа за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама.

О књизи историчара Горана Киковића из Берана ''Русија и Црна Гора кроз вјекове“ и о часопису за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама а чији је главну и одговорни уредник управо професор Горан Киковић, говорили су књижевници Веселин Џелетовић и Бранислав Оташевић, пјесник Драгомир Дале Ћулафић и аутор књиге и главни и одговорни уредник Горан Киковић.

Међународни београдски сајам књига једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону. Његов основни циљ је пружање могућности издавачима, ауторима, књижарима, библиотекарима, дистрибутерима књига, компанијама за мултимедију и другим актерима, да успоставе контакте, размене искуства, склопе пословне договоре и остваре друге видове пословне и културне сарадње. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона на Сајму представљају своју годишњу издавачку продукцију

Под слоганом "Писмо=глава" од 20. до 27. октобра 2019. године трајао је 64. Међународни београдски сајам књига на коме је учествовало више од 500 домаћих и страних излагача. Почасни гост ове године је био Египат. Најбољи издавач по оцени жирија сајма ''Лагуна'' из Београда. '

О књизи и часопису је уводно слово дао књижевник Веселин Џелетовић,предсједник Удружења писаца Поета и однедавно и члан издавачог савјета часописа ''Глас Холмије'', који је и водио програм промоције.Он истакао да подржава часопис ''Глас Холмије'' и рад његовог главног и одговорног уредника историчара Горана Киковића који се у Црној Гори кроз писану ријеч бори за историјску истину о српском постојању на тим просторима. Много је важно да постоје овакви часописи који објављују многе непознате историј

КИКОВИЋ: ИСТИНОМ ПРОТИВ ФАЛСИФИКАТА

Историчар Горан Киковић је истакао да учествује годинама на овом сајму који је највећа смотра писане ријечи на Балкану и шире. Нама је важно да се овдје читаоци сретну са квалитетним књигама које отварају видике људима. Тренутак у којем живимо осуђује нас на непрестану борбу за егзистенцију и суочавање са урушеним вриједностима, а управо је књига симбол неприхватања наметнутих компромиса и површног сагледавања свијета. Београдски сајам књига је прилика да се још једном подсјетимо истинских вриједности и књизи дамо значај који завређује. Зато и ове године Бранислав Оташевић и ја смо дошли да промовишемо часопис ''Глас Холмије'', који је основан као брана фласификатима који су у Црној Гори на дјелу јер, се жели промијенити идентитет и оно што смо били кроз вјекове. Ипак, највећи непријатељи овом науму су многобројни историјски извори и пописи становништва који указују да је српско национално одређење у Црној Гори било апсолутно већинско до 1945. године и да црногорске нације до те године није било. Социјалистичка власт је то народно опредјељење фактички ставила ван снаге и прокламовала црногорску нацију. Све је то урађено плански, ради разбијања српског утицаја и карактера Црне Горе у будућности.Зато је и улога историчара и јавних дјелатника да се истином боре против фалсификата.

Аутор Горан Киковић, истакао разлоге због којих је написао књигу ''Русија и Црна Гора кроз вјекове“ да је ово књига прилога и докумената настала ''са жељом да успоставим паралелу између прошлости и садашњости у односима између Русије и Црне Горе односно да надвладам најраспрострањенију савремену лаж у Црној Гори која се јавно изговара повишеним гласом који је саобразан са глупошћу њеног садржаја - како нам Русија никад није помагала. Моје истраживање је кренуло анализом драгоцјене књиге ''Црногорске финансије'' др Мирчете Ђуровића, који је документовао велику финансијску помоћ Русије држави Црној Гори у времену од 1711. до 1916. (Мој фељтон на ову тему објавио је дневни лист ''Дан''). Истина је да је пуна два вијека Русија давала бесповратну помоћ Црној Гори и без устезања сам овој књизи додао објашњење које одговара историјској истини – да руске помоћи и заштите није било ни Црне Горе било не би.

Треба овдје подсјетити и на Албанску голготу и да је она смањена захваљујући Руској интервенцији. Наиме руски Цар Николај Други Романов спасио је Србе од тоталног погрома у Првом свјетском рату, а у питању је један свијетли примјер безусловне помоћи браће Русâ српском народу и краљевини Србији 1914-1916. године . Цар Николај Други Романов ушао је у овај глобални конфликт у Први свјетски рат само због Србије, иако је његова држава била потпуно неспремна за то; још увијек нијесу биле залијечене ране револуције из 1905. године, што ће резултирати Фебруарском и Октобарском револуцијом 1917. године чиме су Романови збачени са власти.

Важно је напоменути и то да су Руси упутили ултиматум Британији и Француској да мора да прихвати и збрине српску војску која се повлачила преко Албаније ка Скадру крајем 1915. и почетком 1916. године, иначе Русија излази из рата, јер нема сврхе да у њему остаје ако више нема Србије, због које је у сукоб и ушла. Лондон и Париз, иако су претходно хтјели да оставе Србе на цједилу, брже-боље су прискочили у помоћ'' - закључио је Киковић, који се захвалио Удружењу писаца Поета из Београда, који их сваке године у Београду братски дочекују.

OTАШЕВИЋ:ОВО ЈЕ БОРБА КИКОВИЋА ЗА ИСТОРИЈСКУ ИСТИНУ

Књижевник Бранислав Оташевић је рекао о часопису сљедеће: ''Резимирајући вријеме и учинак овог часописа, циљ његовог оснивања је постигнут, што потврђују и многи познаваоци писане ријечи. Баш онако како је то речено у редакцијском коментару при штампању првог броја овог часописа. Цитирам: ''У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да потисну традиционалне културне и историјске вриједности и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом и традиционалном културном и научном баштином српског народа, група скромних и вриједних ентузијаста, окупљена око Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' из Берана покренула је часопис ''Глас Холмије'', како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету''. И тако, од оснивања часописа изашло је 40 бројева, чијим посредтвом су наши бројни читаоци ширег региона обогаћени дешавањима на простору сјеверног дијела Црне Горе и шире''.

О књизи је говорио резензент књиге Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици, који је истакао сљедеће: ''Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'' коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања радозналих о односима Црне Горе и Русије кроз вјекове.

Оташевић је рекао да Киковић пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о црногорско-руским односима и руској помоћи Црној Гори коју је она, кад мање кад више, слала Црној Гори кроз вјекове и потврдио стару познату тезу ''да руске помоћи заштите није било ни Црне Горе било не би!'' Црногорско-руски односи на дипломатском плану почињу већ 1711. године, у вријеме владавине владике Данила, а хроничари и историчари су записали да се Црна Гора у руским изворима помиње на самом крају 17. вијека 1698. године, а Помиње је руски државник Толстој. Снагом упорног истраживача Киковић од тада прати збивања и дешавања, плиме и осјеке у односима двије државе, одласку Црногораца у Русију и доласку Руса у Црну Гору, било ратника и војника, било истраживача и научника какви су били. Коваљевски, Ровински, Башмаков и др. О руској помоћи Црној Гори Киковић је користио дјело др Мирчете Ђуровића ''Црногорске финансије која демантује злонамјерне приче - ''Русија нас никада није помагала''. О руско- црногорским односима помогли су му рукописи Јована Пламенца који пише да се велики број Црногораца селио у Русију. Ратовали су Црногорци за рачун Русије. У руској војсци било је тридесет генерала и адмирала досељеника из Црне Горе. Митрополит Сава Петровић, пошто се завладичио, ишао је у Русију да тражи помоћ. Захваљујући Русији Његош није оскудијевао у материјалним средствима. Њему је нешто и преостајало, што је било депоновано у Русији и неким аустријским банкарским кућама. Послије Његошеве смрти Русија шаље помоћ као и раније. Све то Киковић у своме рукопису педантно, аргументовано пише. И послије смрти књаза Данила Русија је са мањим прекидима слала помоћ, чак је и повећавала, помагала отварање школа, слала помоћ за богоссловију и дјевојачки институт.

Присутне је на крају поздравио кратким говором о часопису Глас Холмије Драгомир Дале Ћулафић,који је рецитовао своју пјесму посвећену завичају. Он је рекао да даје пуну подршку часопису Глас Холмије у његовом уреднику Киковићу који у овом часопису поред историје и културе афирмише књижевнике и пјеснике из завичаја Васојевића и шире.

На крају се може закључити да је ово била још једна у низу успјелих промоција Глас Холмије и стваралаштва историчара Горана Киковића.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Са промоције часописа ''Глас Холмије'' и књиге Горана Киковића ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'' на штанду Удружења писаца ''Поета'' на 64.међународном сајаму књига у Београду. С лијева на десно:Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Драгомир Дале Ћулафић и Веселин Џелетовић .

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић