ГЛАВАЧАНИ СЛОГОМ И УЗ ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА САГРАДИЛИ ЦРКВУ У КОЈОЈ ЋЕ СЕ МЛАДИ КРСТИТИ И ВЈЕНЧАВАТИ

ГЛАВАЧАНИ СЛОГОМ И УЗ ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА САГРАДИЛИ ЦРКВУ У КОЈОЈ ЋЕ СЕ МЛАДИ КРСТИТИ И ВЈЕНЧАВАТИ

Иако смо били 10.јула 2021.у посјети селу Главаца и том приликом разговарали са Зораном и Венцом Божовићем на њихов позив смо били и 1.августа 2021.на освећење цркве Светог Николе у Главацама. Том приликом смо разговарали са неколико мјештана из Главаца који стално или привремено бораве у овом селу.Тема је била живот у овоме селу некад и данас.

Наш први саговорник је био Мулун Божовић из Главаца каже: већи дио живота сам провео у Главацама гдје сам и рођен. А живот некада и данас не може да се упореди у материјалном смислу. Данас имамо: асфалт, струју, мобилну телефонију, купатила. Имамо савремене водоводе доведене скоро у сваку кућу. Живот је сличан као и у граду. Једино током зиме имамо проблеме у функционисаеу саобраћаја јер овдје падају велики сњегови. Велики проблем је што су миграције један дио народа одвео у иностранство, један дио отишао у Беране, док је један дио се расуо по разним градовима по разним градовиа бивше Југославије. Тако да је све мање омладине и ђака овдје у основној школи. Ове године школу похађа три ученика. Један од горућих проблема јесте што у секу ма велики број нежења који су превалили пету деценију живота, а све су то поштени и фини момци. Они људи што су остали да живе овдје углавном се баве сточарством и нешто мање пољопривредом, јер је велика надморска висина да би се бавили пољопривредом. Моја породица и ја се бавимо скупљањем и сушењем чајева и других шумских плодова као што су боровнице, печурке. Тако да се и од поштенога рада може живјети доста тешко и напорно, али је то наш избор. Тако смо васпитавани да живимо часно и поштено. На основу овога што сам рекао некада се живјело теже није имало путева и други проблеми али ишло се и пјешкие, али смо сви били весели, сложни, гдје год смо ишли пјевали би и радили смо уз пјесму. Били су сабори, игранке, доста омладине. Данас тога нема.

Миомир Шекуларац рођен у Главацама, а живи у мјесту Долац и већим дијелом године дођем у моје прелијепо село и обрађујем ђедово и очево имање и не желим да заборавим родно огњиште. Овдје сам провео најљепше дане мадости. У вријеме кад сам имао 20 година у селу је имало око 60-ак момака и ђевојака и 40-ак ученика, а данас свега 3 ученика похађа основну школу и ако су данас услови живота пуно бољи него у вријее моје младости. Има и добрих ствари. Ево хвала Богу и црква је изграђена и то за непуне 3 године. До села имамо солидан асфалт, воду до сваке куће, већина има савремена купатила. Има овдје још узорних домаћин акоји укупно имају око 400 оваца и око 50 крава. Да мало држава више поведе рачуна око путева према катунима, Гојновац, Патрново, Зубци, која се налазе н аобронцима Бјеласице више би се младих људи бавило сточарством јер су услови за бављење овом граном пољопривреде идеални-пространи пашњаци, воде, шуме...Моје мишљење је да је љепше живјети овдје него у градовима, али је удаљеност од Берана је свега 16км.

Милосав Божовић из Главаца издиже на катуну Потрново од села удаљено 10-ак километара. Овдје у овом катуну издижемо више од 50 година. Само су два стана ја са братом, снахом и љиховом дјецом и други комшија са својом породицом. Мој брат и ја држимо велику стоку. Око 100 оваца и 12-оро говеди. И ако немамо електричне енергије користимо соларну енергију. Коју см добили захваљујући донаторима из НВО сектора. Прошле године задовољни смо тиме и овим путем им се захваљујемо. Касно смо добли пут који је у лошем стању јер током зимен воде однесу пут, а задње 3 године није равњат и без теренских аута тешко9 можемо доћи до стана. Немамо проблеа у продаји сира и скорупа али имамо проблеа у родаји јагњади и телади јер нема организованог откупа меса, али шта се може овде сам се опредијелио за живот а ђедовини и очевини је рживимо д свога рада, а то никада није било лако. Имамо неке симболичне премије које нам даје држава, али се надам да ће то у наредном периоду бити увећано. Ипак све у свему, постоје идеални услови зха бављење сточарством. Срећан сам што се изградила црква јер без вјере и културе човјек не може да живи. Црква у селу је подигнута за коју смо се читави свој живот залагали, жуђели и жељели да је изградимо, та нам се жеља данас и остварила. Даће Бог када се зачују црквена звона да се овдје крштавамо и вјенчавамо. Молимо се Богу за нас, за наше комшије да се поново врати слога која је некад била да се људи воле, помажу, да се врати поново пјесма у ове планине, да се рађају дјеца, да се врати будућност у ове прелијепе крајеве да Главаца буду као некад главна међу Горњосељанима.

Вукомир Вучков Шекуларац тренутно настањен у Доцу, а рођени Главачанин и ако сам 20-30 година у Доцу не заборављам свој родни крај и овдје сијем кромпир и осталое повртачке културе. Одавде се народ иселио у последњих 30 година, а доста њих је претврањем фабрика отишао у Беране, многи у иностранство јер ово село није имало асфалта, а и стрјас је дошла касно почетком 70-их година прошлог вијека али ипак се овдје срећно живјело, срећније него данас, када имамо све садржаје што су потребни за живот савременог човјека. Има и добрих ствари. Велики број људи током љета се враћа свој завичају, јер завичајнсе носи у срцу, са њим се живи до краја живота. На сву срећу као што видите данас се овдје освештава велелепни храм, који ће нас надамо се вратити вјери правослвној и сви кажемо да је ово најљепша црква, љепотица која нам је село украсила. Овдје је већ данас било крштење, надамо се биће вјенчања јер је жеља свих нас који смо поникли овдје да се овом прелијепом крајолику врати сјаја који он заслужује. Надајмо се да ће тако и бити.

Крсто Божовић рођен у Гавацама 1952.године на Крстовдаан па му дадоше име Крсто иначе је стално настањен у Беранселу преко 30 год али стално долази у Главаце и одржава своје имање односно издасје га синовима Милића Божовића. Обновио је последњих година воћњак и посадио око 20 нових засада шљива и јабука-овдје имја поред сточарства и услова за воћарство, поготово успијева шљива „пожегача“, а идеални су условин за сточарство. Као и сви, прије 30 година као што је и познато село је било пуно народа, држала се велика стока. Данас има знатно мање, али ипак је село „живо“. Много је важно што је село изградило цркву коју нисмо до сад имали па зато се надамо да ће она нас духовно препородити и вратити нашим коријенима. Радују се данас душе наших предака на небесима, радујемо се и ми овдје присутни јер има доста младих, они нас управо враћају нашој вјери, јер као што знате овдје није било лако бити хришћанин, православац, Србин, светосавац, моја порука је вратите се завичају, својим коријенима, вјери, препородите се духовно и биће свима боље.

Прилог припремио Горан С. Киковић