ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ -''ГОРАН КИКОВИЋ ЈЕ ИСТОРИЧАР КОЈИ ИЗА СЕБЕ ОСТАВЉА ВРИЈЕДНА ДЈЕЛА''

ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ О КЊИЗИ ГОРАНА КИКОВИЋА ''ВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1912-1918.''

-''ГОРАН КИКОВИЋ ЈЕ ИСТОРИЧАР КОЈИ ИЗА СЕБЕ ОСТАВЉА ВРИЈЕДНА ДЈЕЛА''

Поштовани пријатељи,

Поштоваоци Киковићевих књига,

Браћо и сестре,

Задовољство ми је и част да говорим о Киковећевој књизи ''Васојевићке бригаде у Балканским и Првом свјетском рату''.

Насловна страна са фотографијом ''Народно весеље у Андријевици на дан мобилизације'' на најбољи начин одсликава расположење Васојевића у вишевјековној борби за ослобођење од отоманског ропства и насртају тадашње ''цивилизоване Европе'' да покори наше предке.

Вјековима су одолијевали страшним зулумима у којима је окупатор затирао читаве породице или братства и за собом остављали пустош. Данак у крви то очито говори и не смије се заборавити. И када с се Васојевићи ослободили та ''демократска Европа'' није дозволила миран оправак од последица ропства. Наши преци нијесу имали времена да се радују слободи и обнављању опустошене земље. Кренула је Европа да нас покори, да сломи православље да нас потчини својим интересима.

Побједе у Балканским ратовима дале су крила Васојевићима и учврстиле увјерење да народ који се бори за слободу не може бити побијеђен, ма колико си ти душмани јаки.

Горан Киковић је хронолошки описао борбе и бојеве васојевићких бригада. Са дужним пијететом отргнуо је од заборава пале борце за слободу, што је посебна вриједност ове књиге. Па се слободно може рећи да је Горан Киковић,историчар који иза себе оставља вриједна дјела.

Краљ Никола иако није био наклоњен Васојевићима послије великих успјеха ''за крст часни и слободу златну'' благоизволио је Васојевићима најљепшу посланицу – Команданту Васојевићког одреда Војводи Лакићу : '' Мојим храбрим Васојевићима изјављујем Моју Краљевску благодарност, како на храбром и неустрашивом држању у борбама противу много надмоћнијег непријатеља, тако и на хуманим и братским пступцима...'', итд. а звршио ријечима ''Истрајте , најљепши моји синови. КРАЉ.''

Васојевићи су истрајали, истрајавали, а преци нам оставили свету поруку да и ми истрајемо, али тако да нам се потомци поносе као што се ми поносимо нашим прецима. То је наш Косовски завјет и дуг прeцима, за рад напетка будућих нараштаја.

Из мноштво примјера у овој књизи само бих истакао Мојковачку битку као симбол тромјесечне борбе Снџачкоцрногорске војске која је дала немјерњив допринос повлачењу Српске војске на Јадранско море и њен опоравак за пробој Солунског фронта, ослобођење Србије и одлуци Подгоричке скупштине o уједињењу са Србијом.

Главне аустроугарске снаге крајем 1915. и почетком 1916. године биле су на правцу Ржаје-Беране са задатком да на Трешњевику спријече повлачење српске војске. А овај правац браниле су помоћне снаге Санџачкоцрногорске војске, са слабим наоружањем, оскудном одјећом и храном. На Васојевићку бригаду притисла надмоћна аустоугарска амада опремљена за вођење рата у зимским условима. Васојевке- мајке,супруге, сестре - похододиле су положаје са обућом, одјећом и брашњеником. Често нијесу затекле живе своје најмилије. Васојевићи су водили жестоку борбу за Беране, гдје су вођене прве уличне борбе у Црној Гори. Била је то задивљујућа борба на живот и смрт коју је лично посматрао сердар Јанко Вукотић. Аустоугари су заустављени на Бистрици. То је још један свијетао примјер јунаштва Васојевића.

Честитам и на промоцији новог 53-ћег броја Гласа Холмије, јединог српског часописа са сјевера Црне Горе. Часопис хронолошки биљежи догађаје у Васојевићима –

привредна, политичка, културна, спортска збивања и оставља писани траг од значаја за историју Васојевића, за будућа покољења, да нам други не пишу историју. Није случајно речено ''што није записано-није се десило''. Посебно је значајно што је часопис досттупан свим а, без обзира на политичко опредељење.

Нека овај скуп буде подстрек Киковићу да и даље пише и постиже значајне резултате.-истакао је Кастратовић.