logo3

ГДЈЕ НЕМА СЛОБОДНИХ МЕДИЈА, МАЊКА ДЕМОКРАТИЈЕ

ГДЈЕ НЕМА СЛОБОДНИХ МЕДИЈА, МАЊКА ДЕМОКРАТИЈЕ

ПРИЛОГ РАДИО БЕРАНЕ 03/05/2020

Свјетски дан слободе медија

Према Индексу медијских слобода Репортера без граница, Црна Гора је назадовала за једно мјесто у односу на прошлу годину и сада се налази на 105. мјесту, што је најгори резултат у поређењу са земљама у региону.

Слобода медија у Црној Гори под великим знаком питања је, а новинари/ке налазе се у све лошијем положају, сматрају саговорници Радио Беране.

“Новинарство није обична професија. Новинарство је много више од обичног посла. То је, заправо, начин живота, професија која вам омогућава да се реализујете као личности и остварујете оно што се назива аутентичном егзистенцијом. Када то каземо, онда при томе мислимо на слободно новинарство. На новинарство онако како је то у земљама са дугом демократском традицијом, гђе су медији темељ и стуб демократије. Црна Гора је још увијек далеко од тог стандарда. Проблем у Црној Гори је у томе што су критички медији отишли много даље од државних институција у погледу усвајања демократских правила. Зато се често налазе у сукобу са институцијама које су заробљене, и зато имамо често то непријатељство и нападе на слободне медије и слободне новинаре. Тамо гђе нема слободних медија и слободних новинара, тамо по правилу мањка или уопште нема демократије” казао је директор Радио Берана, дугогодишњи новинар и члан ГО Друштва професионалних новинара ЦГ Туфик Софтић.

У најновијем извјештају Савјета Европе у дијелу који се односи на проблем некажњавања напада на новинаре, експлицитно се наводи и Црна Гора. Међу 92 случаја напада на новинаре и имовину медија у Црној Гори, од 2004. до краја 2019. године, међу којима је и случај новинара Софтића.

Када говоримо о Дану слободе медија, оснивач и уредник портала “Еспона” Саша Радуновић сматра да се треба сјетити како је и због чега установљен овај празник и запитати се су новинари/ке допринијели да слобода медија буде гарантована и у животу, како је у уставима и законима држава модерног свијета.

“Оно што се код нас као први утисак може стећи, јесте да се законодавно из године у годину побољшавају медијске слободе. Но, ако погледамо на стварни живот, као и на то како нас други виде, онда ситуација није ружичаста и није за понос. Када говоримо Дану слободе медија у Црној Гори и ако узмемо у обзир посљедњи извјештај из анкете коју су радили “Репортери без граница”, у којем се Црна Гора налази на 105. мјесту, онда, вјерујем, нема новинара који може бити задовољан досегнутим медијским слободама. С друге стране, ако имамо у виду да слободе са собом носе и одговорност медија и новинара да правовремено и, прије свега, истинито информишу јавност, онда је разлога за обиљежавање Празника још мање. И када говоримо о истинитом и слободном информисању, онда треба имати у виду да ту подразумијевамо и ћутање или прећуткивање важних појава и догађаја од стране новинара и медија, чије “ћутање” говори више од свих флоскула о слободи истих, а за шта су сами криви, онда је јасно стање гђе смо данас са слободом медија. Но, ни данас, када обиљежавамо Дан слободе медија, ми се нећемо запитати: Колико смо сами, као новинари медији, допринијели побољшању стања по питању слободе медија? Издијељени на више удружења и синдиката, а пођела је направљена по политичким шавовима или економским и финансијским интересима, а не због унапређења медијских слобода, новинари и медији сами умањују могућност за побољшање медијских слобода. Свјесно или не, сврставају се у различите интересе оних који желе да имају што више утицаја на медије. Тако новинари и медији раде сами против себе” објашњава уредник портала Еспона, Саша Радуновић и додаје да за већу слободу медија, новинари и медијске куће морају бити много солидарнији међу собом, да гаје принцип и по њему раде, те да су спремни да се принципијелно солидаришу са колегама из других медија када се нађу под притиском. Само тако, спремни да заштите колеге, штитиће себе и своје слободе.

Радуновић наводи да се , само тако, принципијелно се борећи за слободу медија, она се може и освајати.

“У супротном, новинари медији раде и радиће сами против себе. А запитајмо се: Колико смо, свако од нас, понашали се тако када су се поједини новинари или медији налазили у таквим ситуацијама? Само тако, у правом смислу, Дан слободе медија можемо, у правом смислу те ријечи, сматрати као свој и знати да смо дали сопствени допринос том Празнику. У супротном, чекаћемо да се други боре за нас, а ми ћемо о слободи медија само причати” казао је он.

Полођај новинара/ки у медијима у Црној Гори сада је лошији него прије више од три деценије, када је почињао своју професионалну новинарску каријеру новинар “Вечерњих Новости” Милутин Секуловић.

“Стање медијских слобода незнатно боље него када сам ја почињао да радим, прије 32 године. Док је положај новинара и запослених у медијима, нарочито ако се узме у обзир њихов материјални статус, неупоредиво је лошији него у том времену. Све ово резултира катастрофалном медијском сценом у Црној Гори” сматра Секуловић.

Медији су изузетно важна карика у функционисању сваког друштва које тежи да буде демократско и цивилизовано. То значи да одређено друштво, а нарочито институције система у том дрштву, у циљу благовременог, тачног, коректног и истинитог ионформисања, поред гарантовања слободе, треба да придаје пуну пажњу посленицима јавне ријечи.

“Црног Гори се суочавамо са деградацијом скоро свих узвишених вриједности, а нарочито оних културних и духовних. Самим тим, сретамо се и са покушајем унижавања новинарске професије, на начин што носиоци актуелног режима и њихови сателити, од локалних заједница, па све до врха државе, маргинализују све оне који су кадри да испоставе критички суд о аномалијама које, нажалост, доминирају на сваком кораку. Поред тога, одређени центри моћи покушавају да управљају медијима, тако што свакодневно сију страх и јавно и тајно упућују пријетње онима који часно исписују странице наше суморне збиље. О томе најбоље свједоче нерасвијетљена убиства новинара, прогони, рањавања, уцјене и што шта друго” казао је новинар “Дана” Дарко Јововић.

Јововић сматра да у таквом друштву се не може говорити о слободи медија, али се, “с уважавањем, може говорити о онима који, и у ужасном амбијенту, какав је наш, храбро носе перо у руци и професионално идентификују све оно што нас удаљава од демократских процеса и поштовања сваког човјека који слободно мисли и, руководећи се правдом, жели неко „боље сјутра“. Ти храбри професионалци улијевају наду да ће истинско новинарство, и поред материјалне осудице оних који пишу и најезде ограничених и усиљених „списатеља“ , опстати као узвишена категорија, и у малим и у великим срединама” додао је он.

МЕДИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УКАЗАЛЕ СУ НА БРОЈНЕ ПРОБЛЕМЕ

Троје хапшених новинара, више њих отпуштених и велики број ућутканих, обесправљених и преоптерећених, уз стандардни број неријешених случајева напада на новинаре – биланс је којим се у Црној Гори дочекује Свјетски дан слободе медија, саопштено је из Синдиката медија Црне Горе.

“У приватним медијима без права гласа и у вјечитом страху од отказа, у локалним јавним емитерима махом без зарада, а у Јавном сервису под разним притисцима и такође у страху од отказа због јавно изнијетог става”, каже се у саопштењу.

Новинари, сниматељи и фоторепортери нијесу довољно свјесни важности слободе медија, а држава је не поштује или то ради само декларативно. Да би се стање промјенило новинар, сниматељи и фоторепортери морају бити солидарни и заједнички радити на подизању професионализма, док држава треба да створи услове и поштује оно за шта се само декларативно залаже – за слободу медија, сматрају у Друштву професионалних новинара.

Милена Бубања Обрадовић

Фотографија корисника Горан С. Киковић