ВРАТИТИ СТАТУС ПОЛИМСКОЈ ОПШТИНИ Пише проф.др Марко Кнежевић

ВРАТИТИ СТАТУС ПОЛИМСКОЈ ОПШТИНИ

Пише проф.др Марко Кнежевић

Становници мјесних заједница Брезојевица, Мурина и Велика недавно су покренули иницијативу за оснивање нове Полимске општине која би обухватила подручје ових мјесних заједница, тј. сјеверни дио садашње општине Плав. Сједиште општине било би у Мурини - садашњем мјесном центру којем припадају села: Машница, Велика, Новшиће, Горња Ржаница, Грачаница (засеоци Баре, Зориће и Граово), Крушево и Улотина, а гравитирају Улотина и дио Грачанице. Мурина је била сједиште Полимске општине у саставу Андријевичког среза, а била је и Велика општина, све до 1959. године, када су обе општине укинуте и припојене општини Плав. Оснивањем општине Андријевица, села Улотина, Луге, Грачаница и засеоци у саставу њих припојени су тој општини без референдума. Повратак статуса Полимске општине јавља се као императив времена, а у циљу опстанка овог подручја, које доживљава суноврат.

Недавно је Предсједник СНВ Црне Горе, Момчило Вуксановић, приликом обиласка Мурине затражио да се овом мјесном центру врати статус Полимске општине. Часопис Глас Холмије, који излази у Беранама, објавио је у броју 48 опширан текст са образложењем, под насловом Мурини да се врати статус Полимске општине. У свом прилогу Славица Вуксановић пише: Мурину бомбардовао НАТО, а опустошио ДПС. У својим изјавама, како пише Глас Холмије, мјештани ове МЗ такође траже повртак статуса самосталне општине, чиме би се створила нова радна мјеста, спријечило затварање школа и пустошење села и онемогућила девастација овдашњих шума од стране концесионара.

У Мурини је 2017. године формиран Иницијативни одбор за спровођење и координисање свих активности око оснивања општине. Први корак је израда Студије о оправданости оснивања нове Полимске општине са сједиштем у Мурини, која би обухватила, осим МЗ Мурина и МЗ Велика и МЗ Брезојевице Оснивањем општине, односно повратком статуса ранијих општина полимске и величке становништво овог подручја би повратило своју некадашњу локалну самоуправу.

Студију о правданости оснивања Полимске општине израдио је аутор ове књиге, који је учествовао и у изради такве студије за повратак статуса Гусињске општине. У Студији за Мурину недостају само два мања поглавља: В Будзет будуће општине за годину ?, ВИ Анализа фискалних капацитета. За њихову израду треба ангажовати компетентног стручњака.

Најважнији циљеви и задаци оснивања нове Полимске општине своде се по наведеној Студији: на сљедеће:

1. Самостално и рационално управљање локалним ресурсима и привредним и друштвеним дјалатностима;

2. Рјешавање нагомиланих економских, социјалних, демографских и других проблема, уз сарадњу и помоћ сусједних општина и надлежних државних институција Црне Горе;

3. Економско валоризовање расположивих потенцијала и њихово адекватно укључивање у развојни процес;

4. Стварање услова за запошљавање и самозапошљавање локалног становништва кроз предузетништво, развој пољопривреде, туризма, дрвопрераде и запошљавање у општинској администрацији и комуналној дјелатности.

5. Заустављање даљих процеса депопулације и деаграризације овог руралног простора;

6. Изналажење оптималних рјешења на плану организације, намјене и заштите простора;

7. Стварање бољих услова за опстанак школа на овом простору.

Оснивање Полимске општине намеће потребу доношења измјена и допуна Закона о територијалној организацији Црне Горе. То неби довело до територијалне дезинтеграције Црне Горе, јер су гравитационе тенденције овог подручја одувијек, кроз читаву историју, усмјерене према Републици Црној Гори и њеном главном граду Подгорици, гдје живи знатан број Величана, Мурињана и Брезојевичана. О привржености овог краја Црној Гори довољно говоре историјски подаци, као што су бојеви на Новшићу и Мурини 1879. године, оснивање Величке капетаније за вријеме кнеза Данила, учешће у црногорској војсци, устанци против Турака и др. Становници ових мјесних заједница одувијек су, па и у најтежим судбоносним временима, сматрали Црну Гору својом државом и многи положили животе за остваривање идеје њене државотворности.

Посљедице укидања општина Велика и Полимље одразиле су се катастрофално на овдашњи привредни и друштвени живот. Уз неравномјерност регоналног развоја која је довела до запостављања сјеверне регије у Црној Гори, те посљедице су имале великог утицаја на мигације становништва, запостављање пољопривредне производње, депопулацију, демографско пражњење и замирање села, као и на флуктуацију кадрова, нагло опадања броја ученика у школама и повећање броја социјално угрожених лица. Општина Плав, као једна од најнеразвијених у Црној Гори, и сама је захваћена поменутим процесима, те није била, нити је сада у могућности да пружи већу помоћ за бржи развој МЗ Мурина, Велика и Брезојевице као најнеразвијенијег дијела Општине. Досада се није водило довољно рачуна о равномјернијем развоју унутар ове општине, тако да сјеверни дио, гдје се налазе три поменуте мјесне заједице у којима је већинско становништво православно, заостаје у економском развоју за јужним дијелом. У таквој ситуацији ове мјесне заједнице нијесу биле у могућности да средствима добијеним од општине Плав адекватно валоризује своје расположиве ресурсе и потенцијале, те они и данас стоје неискоришћени или незнатно искоришћени.