ВЕРОЉУБ КАСТРАТОВИЋ:''ВАСОЈЕВИЋИ СУ УВИЈЕК БИЛИ ПЕРЈАНИЦЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНОГ, КУЛТУРНОГ И СВАКОГ ДРУГОГ РАЗВОЈА БРАТСКИХ НАМ ДРЖАВА ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ!''

ИНТЕРВЈУ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' СА ВЕРОЉУБОМ КАСТРАТОВИЋЕМ,ПРЕДСЈЕДНИКОМ УДРУЖЕЊА ВАСОЈЕВИЋА КРАГУЈЕВЦА:''ВАСОЈЕВИЋИ СУ УВИЈЕК БИЛИ ПЕРЈАНИЦЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНОГ, КУЛТУРНОГ И СВАКОГ ДРУГОГ РАЗВОЈА БРАТСКИХ НАМ ДРЖАВА ЦРЕНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ!''

Горан Киковић у разговору са Верољубом Кастратовићем, предсједником Удружења Васојевића из Крагујевца

Верољуб Кастратовић,рођен је 18.11.1957.г одине у Крагујевцу,од оца Лакића, бившег мајора ЈНА, учесника Другог свјетског рата, Голооточанина, касније рехабилитованог и мајке Крстиње, дјевојачко Кићовић.

Верољуб је у Крагујевцу завршио ''Прву крагујевачку гимназију''.Студиирао је на Правном факултету у Крагујевцу.Радио је у Дирекцији резервних дјелова-''Застава Ивеко-камиона'' као менаџер продаје,затим као замјеник директора''Лесна Пратнер'' и ''Леона Текс''.Тренутно ради као менаџер продаје у фабрици ''ПВЦ Монтажа'' у Крагујевцу. Ожењен је Љиљаном ,специјалистом интерне медицине. Имају двоје дјеце: Ању, дипломираног економисту, која ради као савјетник у ''АИК Банка''Крагујевц и сина Николу, доктора медицине,тренутно запосленог као стручног сарадника у концерну ''Хемофарм –штада''.Никола је био спортиста првотимац ''Раднички''Крагујевц,прво у кошарци а касније и у рукомету.Верољуб је био и дугогодишњи спортски радник на мјесту предсједника УО ''Карате клуба Крагујевац''.Дугогодишњи је предсједник Удружења Васојевића града Крагујевца и Шумадије,као и члан УО ''Завичајног Удружења Комови''у Крагујевцу.Друштвено ангажован везано за догађаје у вези Васојевића,као и завичаја,гдје је у селу Загорју код Берана подигао кућу на ђедовини,гдје редовно борави и одлази са својом породицом,пријатељима и родбином.

Разговарали смо са Верољубом Кастратовићем, који се радо одазвао да говори за наш часопис и каже нам нешто више о раду удружења Васојевића и другим темама које су везане за живот и рад Васојевића у Шумадији.

КИКОВИЋ: Поштовани господине Кастратовићу од када постоји Удружење Васојевића на чијем сте ви челу¬?

КАСТРАТОВИЋ: Од 2000.године постоји самостално али наши почеци су везани за удружење Црногораца из Београда .У садејству са пофесором доктором Милијом Зечевићем и генералом др Луком Кастратовићем, оно је мијењало имена али је суштина остала иста .

Ми Васојевићи у Крагујевцу смо 1999.године формирали иницијативни одбор да се формира Удружење Васојевића, јер је постојало само као подружница Удружење из Београда .Направили смо конститутивну Скупштину Удружења у борби за заједничку државу Србије и Црне Горе и том приликом изабрали одбор на челу са проф.др Милованом Зечевићем, који се са тог мјеста повукао 2000.године.

Потом сам ја изабран као пресједник Удружења Васојевића и наставили смо рад и дјеловање заједно са Удружењем Васојевића у Београду,гдје смо се сакупљали заједно са многим удружењима завичајаца која су поријеклом из Црне Горе .То су били наши удружени састанци на којима смо се договарали и дјеловали да очувамо заједничке вриједности Србије и Црне Горе, али не и на уштрб самосвојности и посебности Васовјевића.

КИКОВИЋ: Какав је положај Васојевића и других племена поријеклом са простора Црне Горе, Метохије,Херцеговине...у Шумадији и Крагујевцу, од када су Србија и Црна Гора самосталне државе?

КАСТРАТОВИЋ: Пошто су Васојевићи релативно малобројни у Крагујевцу дошли смо на идеју да формирамо једно шире удружење које бих обухватало Стару Херцеговину ,Црну Гору ,Васојевиће ,Метохију и Шумадију,која је листом насељена са ових поменутих простора. Циљ нам је био да како сам ја то фигуративно говорио: ''да од једне расуте шаке наведених области оформимо стиснуту песницу онога што се зове Српски корпус''. Од тада тако уједињени организовали смо велики број активности а прије свега:

1.Двеста годишњицу од рођења Петра II Петровића Његоша. На овој веома посјећеној и добро организованој академији били су присутни званичници из завичаја; предсједници општине и скупштине Берана Драгослав Шћекић и Горан Киковић,епископ шумадијски Јован, заменик градоначелника Крагујевца Обрад Турковић и други званичници.

Са тога скупа је покренута инијацитива да се побратиме Крагујевц и Беране. Та идеја је поново актулизована ове године на пријему код пресједника општине Беране господина Тихомира Богавца, гдје су били присутни потпресједник Дарко Стојановић, предсједник СНО Васојевића и Лимске долине Горан Киковић и моја маленкост.Ја сам тада преузео активности да о овоме обавијестим градоначелника Крагујевца господина Милана Дашића.

2.Друга активност била је везана за обележавање 100.година Мојковачке битке, гдје је свечана академија одржана у репрезативној сали Прве Крагујевачке гимназије, најстарије гимназије у Србији. Гдје су били присутни гости из Берана Шћекић ,Киковић, Богавац. Учесници програма су били ''КУД Абрашевић'' из Крагујеваца:

-Професор др Јован Стриковић

-Бошко Вујачић,народни гуслар

-Епископ шумадијски Јован

-Раденко Бјелановић предсједник Удружења књижевника Крагујевац.

-генерал др Лука Кастратовић, који са војног аспекта говорио о значају Мојковачке битке.

-Обрад Турковић, замјеник градоначелника Крагујевца.

и Верољуб Кастратовић, као и сви представници поменутих области од којих је Завичајно удружење ''Комови''састављено.

-Наша трећа активност се тиче: 100. година прославе рођења Михаила Лалића,значајног писца из Васојевића, гдје је био присутан наш познати глумац Петар Божовић .Обзиром да је први пресједник завичајног удружења ''Комови'' био професор др Милован Зечевић ,који је иначе био мој ментор,коме сам посветио некролог на скупу Васојевића у Савином Селу, који ми је оставио у аманету да следећи хепенинг буде посвећен генералу Радомиру Вешовићу, којега ћемо у наредном периоду реализовати.

Сва наведена догађања су била пропраћена одговарујућим прилозима на Крагујевачким телевизијама и локалним новинама. Поред наведених медија презентација посебно истичем у Вашем и наше часопису Глас Холмије, у којем се ми оглашавамо и објављујемо о нашим активностима.

КИКОВИЋ: Поштовани господине Кастратовићу,Ви нијесте рођени у Васојевићима, али сте очигледно веома везани за завичај својих предака . Зато нам нешто више реците о сарадњи општине Беране и удружења са којима сарађујете из Берана и Васојевића?

КАСТРАТОВИЋ: Најквалитетнија сарадња као и мој агмажман је почео од 2014.године са мојим упознавањем са предсједником Општине Берана Дадом Шћекићем и предсједником Скупштине општине Беране Гораном Киковићем и другим њиховим сарадницима, гдје смо разговарали и договарали о сарадњи Шумадије и Васојевића.

Кроз сарадњу са наведеним људима можемо посвједочити да је Беране од једног девастираног града и околине ,гдје су биле такве гомиле смећа, направњене једним пристојним градом у који сада могу да доведем своје пријатеље а да се не стидим изгледом истог.

У исто вријеме извршена су инвестициона улагања и у припремама насеља и села у смислу ревалитизације; водовода ,улагања у школу у Загорју ,сеоску капелу и изградњи Цркве у истом селу, гдје је свој благослов дао и владика Будимско-никшићки Јаоникије. Напомињем да је моја маленкост протеклих година увек била присутна на пријему код владике Јоаникије за Бадње вече а све захваљујући доброј сарадњи градоначелника Шћекића и предсједника Скупштине Општине Горана Киковића.

У складу с тим његово преосвештенство Јоаникије је био кум цркве коју смо подигли у Загорју,који је назвао именом Светог Краља Јована Владимира Зетског. Све што смо радили протеклих година радили имали смо уз благослов епископа Јаоникија .А не сумљамо да ће мо имати и благослов његовог наследника Методија око будућих активности као што је подизање споменика Боју на Крчеву из 1751.године на имању Верољуба Кастратовића. Јер је Верољуб исто тако предсједник одбора за подизање споменика. Што се тиче дугогодишње сарадње са Удружењима у Завичају а прије свега са СНО Васојевића и Лимске долине. Круна те срадње се десила 15. Марта 2020.године, гдје смо потписали повељу о братињењу и пријатељству у сред Ковид 19. Пандемије. Кроз ову сарадњу смо годинама у Крагујевцу организовали дружења и промоције нашег часописа ''Глас Холмије'', гдје смо се упознавали са дешавањима из завичаја тако у истим срединама у расејању гдје смо омогућили свим нашим људима да буду упознати са догађајима на свим странама а поготову у завичају.Тиме посебно желим да истакнем улогу часописа ''Глас Холмије''.

КИКОВИЋ:Господине Кастратовићу, у сваком разговору питамо нашег саговорника какво имате мишљење о часопису Глас Холмије?

КАСТРАТОВИЋ: Обзиром да сам био у прилици да од првог броја пратим рад уредништва и издавачког савјета ''Глас Холмије'',свој став могу да кажем у једну ријеч ''Одушевљење!'' Ево и зашто?

Наведени часопис омогућава свима, буквално свима, да изнесу и истакну своја опредељења политичка , друштвена, историјска, културна ... на начин како они сами желе и хоће, без уредничких трансформација а све у циљу напретка нашег завичаја са обе границе двије братске државе Црне Горе и Србије.

КИКОВИЋ Шта можете да поручите читаоцима Гласа Холмије?

КАСТРАТОВИЋ: Желим на крају да поручим свим нашим људима у Црној Гори и Србији ,као и расејању, да уче своју дјецу од малих ногу закључно са шестом годином да знају ко су што су и одакле су ,да воле свој завичај.Гдје год живјели да се истом враћају, улажу у њега своје интелектуалне ,материјалне и сваке друге могућности и што је најважније да долазе у свој крај и дају свој допринос да Васојевићи напредују и буду оно што су увијек били перјанице- интелектуалног ,културног и сваког другог развоја братских нам држава Србије и Црне Горе.