ВЕЛИКА ЈЕ ВЕЛИКА СРПСКА РАНА

У ВЕЛИЦИ ОДРЖАН ПОМЕН ПОВОДОМ 75 ГОДИНА ОД ГЕНОЦИДА

ВЕЛИКА ЈЕ ВЕЛИКА СРПСКА РАНА

ПЛАВ -Житељи подчакорског краја и горњег Полимља јуче су обиљежили 75. годишњицу од фашистичког геноцида над недужним народом тог краја, када је 28. јула 1944. године за само око два сата звјерски убијено, заклано или живо у ватру бачено 428 недужних стараца, жена и ђеце. Погром су починиле двије СС дивизије – „Принц Еуген“ састављена углавном од фолксдојчера и „Скендербег“ састављена од Албанаца, потпомогнуте локалним муслиманским становништвом из Плава, Гусиња и Бихора.

Сразмјерно простору и броју становника, тај злочин се, уз погром Пивљана у Долима 1943. године, од истих фашистичких хорди, сматра једним од најтежих и најстравичнијих у Другом свјетском рату, не само у Црној Гори и Југославији, него и шире.

Код Цркве Светих Кирика и Јулите у Велици, свету архијерејску литургију служио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, са пакрачко-славонским владиком Јованом и свештенством.

–Велика је велика и по жртви и у светости. Бог је устројио да ову славу великомученика величких и горњеполимских прослављамо у неђељни дан, у дан васкрсења Христовога и тиме заправо потврђујемо да вјерујемо у Христову побједу над смрћу. Само у Велици од свих жртава колико је побијено преко 60 одсто је ђеце и омладине до 20 година. А онда помињемо мајке пострадале са својом ђецом, жене труднице и нејач у Велици и на свим другим мјестима у току Другог свјетског рата. Такву смо судбину доживјели, такву горку чашу као народ испили. Видите како то Бог уређује, као што су ове жртве ваших предака, ваше браће и сестара, ваших ђедова и бака, заправо дале нови живот овоме мјесту, тако и Славонска мученичка епархија која је по ко зна који пут опет пострадала и владика Јован нашао је само згаришта од прошлога рата али он није посустао јер зна да служи Христу Богу распетоме и васкрсломе -бесједио је владика Јоаникије и позвао да у што већем броју народ потпише петицију против владиног закона о одузимању и скрнављењу српских светиња у Црној Гори.

Др. Дарко Микић свештено лице у Београду, испред братства домаћина свечаности, истакао је да му је припала велика част да испред братства Микића а у име породице Добра Добрашина Микића, као домаћина овога сабора, такође у име величких командира Рада, Трака, Михаила и Констадина Микића, све скупа поздрави који су овђе дошли да се помоле величким великомученицима. Поздравио је све присутне а нарочито страдалну браћу Пивљане.

-Величани и Пполимљани су у својој вишевјековној историји доживјели бројне злочине. Од свих недаћа нијесу поштеђени ни током Другог свјетског рата, али звјерства учињена 28. јула 1944. године над незаштићеном нејачи у Велици и Горњој Ржаници, по методама уморства, окрутности зликоваца и по броју убијених у кратком временском периоду и у малом сеоском подручју сврстава ово мјесто у једно од најтрагичнијих људских губилишта. Тога дана према до сада утврђеним подацима, убијено је 458 Величана и Горњоржаничана, а међу њима 120 ђеце, од чега 14 млађих од годину дана. Пред очима престрављених мајки ђеца су убијана у највећим мукама, балисти су их живе драли, кидали екстремитете а затим бацали у огањ запаљених кућа. Мали број је оних који су се склонили у оближње шуме и слушали вриску и кукњаву ђеце, немоћних мајки и изнемоглих стараца. У густим облацима дима и тужном руменилу пламена џелатска руља убија, коље, масакрира, спаљује живу ђецу и нејач у Велици и за два сата тог крвавог фашистичког пира Велика је завијена у црно –говорио је Микић, нагласивши да то што се десило тога дана деценијама је заборављено и забрањено да се помиње.

-Уз то политика заборава коју је водио послератни режим с циљем јачања народног братства и јединства допринијела је да до данашњег дана у уџбеницима националне историје Црне Горе за величке мученике нема мјеста ни у фус нотама. Појединачне жртве готово да никада нису помињане као да велички мученици нису имали своја имена и презимена и као да Радоња Лаловић, није послије злочина пронашао на зиду куће тијело своје супруге Милеве које је до пола било изгорело а поред ње извађено мушко нерођено дијете коме овај подчакорски горштак даде име Миличко како га не би без имена сахранио. Зато, ми немамо право на заборав и морамо стално потенцирати страхоте величког злочина, између осталог -казао је Микић.

У име Пивљана који су дошли да се помоле жртвама, заједно са својом по патњи и страдању браћом Величанима, Раденко Дамјановић је истакао да идеал светости као највећи облик људског савршенства оставио је Свети Саво у наследство српскоме човјеку и роду још прије осам вјекова.

-На данашњи дан прије 75 година ово село под Чакором је уз најтеже жртве остварило тај највиши идеал светости. Велика је заслужила да се назове великом и по томе што је „нахранила земљу херојима“. Ако бих писао књигу о величкој драми почео бих је реченицом -Ова је драма почела на Косову. Све величке погроме и страдања засјенио је један дан –петак 28. јул 1944. године. То је био велички велики петак. Тога дана, под именом славног и часног јунака Скендер бега у ово село је ушла једна од најсрамнијих војски у историји људскога рода, и дивљањима и звјерствима створила утисак као да долази из времена које није историјско и са простора који нијесу земаљски и цивилизацијски. Али ни у невољама, ни у несрећама наши преци се нијесу предавали песимизму и очајању, као што се ми и при далеко мањим искушењима олако предајемо данас –истакао је Дамјановић.

У културно-умјетничком програму учествовао је хор из Србије и завичајни гуслар Милун Томовић. Домаћинство за наредну свечаност од братства Микић преузело је братство Кнежевић, које је владика Јоаникије посебно поздравио и благословио. Гојко Кнежевић је присутне упознао да су направљени спискови величких жртава, који ће се учинити доступним представницима братстава страдалих, како би они могли дописати оне који су евентуално прескочени, а како би се списак комплетирао.

Поводом 75 година од геноцида у Велици, ноћ у очи свечаности величког помена, приређена је мултимедијална изложба „Геноцид у Велици –очима нациста”. Изложбену поставку чини више од 50 фотографија, докумената, њемачких и партизанских извјештаја, записника и изјава свједока.

Новак Вујачић