ВАСОЈЕВИЋИ ЈЕДИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ ОБНОВИЛИ СПОМЕНИК КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ

ВАСОЈЕВИЋИ ЈЕДИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ ОБНОВИЛИ СПОМЕНИК КРАЉУ АЛЕКСАНДР КАРАЂОРЂЕВИЋУ СПОМЕНИК ЈЕ САГРАЂЕН ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ ЗА ИЗРАДЊУ ПУТА БИЈЕЛО ПОЉЕ-БЕРАНЕ ОД 1. ЈУНА ДО 15. СЕПТЕМБРА 1929.

ОВЕ ГОДИНЕ 9.ОКТОБРА 2019.ПРОСЛАВЉАМО 90.ГОДИШЊИЦУ ОД ИЗГРАДЊЕ ПУТА БЕРАНЕ-БИЈЕЛО ПОЉЕ И ТИМ ПРОГРАМОМ ПОЧИЊУ ''ДАНИ СЈЕЋАЊА НА СРПСКЕ ЈУНАКЕ И ДОБРОВОЉЦЕ-БЕРАНЕ 2019.''

Краљ Александар I Карађоређевић (1888-1934) је пут урадио 1929. и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности исте те 1929. године подигао споменик. Међутим споменик је био запуштен па су га комунистичка власт и зуб времана уништили.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца Беране је на иницијативу др Миленка Вујовића, потпредсједника Удружења покренуло активности око његове обнове и тако је форморан Одбор Удружења, којег су сачињавали: предсједник Горан Киковић, професор историје, потпредсједник примаријус др Миленко Вујовић, секретар Живко Бјелановић, дипл. правник, и чланови: проф. др Драгомир Кићовић, Мијајло Саичић, инжењер, Добривоје Вешовић, дипл. инжињер архитектуре, Влатко Пековић, дипл. економиста, Илија Марковић, дипл. инжињер агрономије, Раде Радуновић, проф. социологије, др Бранислав Вешовић, Момчило Радојевић, професор њемачког језика, Милован Гудовић, професор географије, Данко Оровић, дипл. инжињер шумарства, Веселин Драгојевић, дипл. правник, Мишо Бојовић, приватни предузетник, Драган Раковић, професор историје, Миличко Трифуновић, економиста, Војислав Дедовић, приватник, Томислав Василијевић, каменорезац, Даница Пајковић, економиста и Миодрад Барјактаровић, дипл. инжињер шумарства.

2006.године обновљен је споменик краљу Александру I Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар I је пут урадио 1929. и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности исте те 1929. године подигао споменик; На спомен-плочи овог споменика уклесане су ријечи, које задивљују и опомињу: ''бесмртност заслужују само велики људи, који своме народу остављају доброчинства'' На некадашњи споменик који је подигнут 1929. је писало:

ЗА ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ Њ.В. КРАЉА СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА САГРАЂЕН ЈЕ ОВАЈ ПУТ БИЈЕЛО ПОЉЕ-БЕРАНЕ ОД 1. ЈУНА ДО 15. СЕПТЕМБРА 1929.

Споменик краљу Александру I Карађорђевићу открио је др Раслав-Ћиро Бабовић, предсједник Удружења Васојевића за Беране и Андријевицу.

Предсједник Одбора за обнову споменика краљу Александру I Карађорђевићу Горан Киковић, професор историје, бесједио је на откривању споменика у Беранама, 9. октобра 2006. године. Том приликом изговорио је, између осталог, и сљедеће:

''Поштовани пријатељи,

''бесмртност заслужују само велики људи, који своме народу остављају доброчинства'' јесу ријечи које су уклесане на спомен-плочи овог споменика, којег данас са посебним пијететом и узбуђењем обновљеног откривамо.

Краљ Александар I Карађорђевић рођен је у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, син је краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог свјетског рата. Управо пред сâм Први свјетски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. државу је назвао јединственим именом: Краљевина Југославија.

Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. Овај споменик је народ Полимља подигао давне 1929. у част пуштања у саобраћај пута Беране- Бијело Поље, чему је претходила његова посјета Васојевићима и Црној Гори 1925. године. О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посјетио 17. септембра 1925. у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. На славолуку постављеном на улазу у Беране били су исписани стихови ''Родна груда лозе славне, колијевка вожда дједе, стољећима чекала те, Краљу славе и побједе''. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина ''зашто Васојевићи немају посланика у скупштини Југославије'' краљ одговорио ријечима ''шта ће вама посланици, ви имате краља!''. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића: ''...Кад погледаш на Васојевиће, ту је било Карађока биће, одатле му света лоза ниче, те се њиме покољења диче''. Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, ''плакала цијела лимска долина''. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе... ''-закључио је тада Киковић,предсједник одбора за обнову споменика.