БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ - РАТКО ДЕЛЕТИЋ, ИСКРЕНА ПЈЕСНИЧКА ДУША

На дан Преображења Господњег 19. августа делегација Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању са сједиштем у Андријевици у саставу: Бранислав Оташевић, предсједник, и чланови: пјесници Дарко Јововић и Давид Лалић,историчар и предсједник СО Беране Горан Киковић и Дале Ћулафић, пјесник из Бограда а поријеклом из Горњих Луга код Андријевице. Они су запалили свијећу за душу Ратка Делетића који је задужио Васојевиће својим књижевно-издавачким радом.

Пјесници и браћа Раткова по перу Дарко, Давид и Дале су рецитовали своје стихове над гробом Ратка Делетића.

А о Ратку Делетићу књижевник Бранислав Оташевић је истакао следеће:

Ратко је рођен у Грачаници, школовао се у родном мјесту и Андријевици. Гимназију је завршио у Беранама, а студије на Филозофском факултету у Пришти-ни, гдје је дипломирао 1975. године. Прве пјесме је прочитао још као основац, уз хук Лима, пјесницима драге и опјеване ријеке и бистре као дјевојачко око. Чинио је то и на трави Пишевске ријеке, која се свом силином спушта са пишевских страна и Оморе пут Лима, гдје с њим удружује своје воде и хита према Дрини и даље Црном Гором, носећи поздраве браћи Русима и Црном мору.

Својом првом збирком поезије „Светоболи“, објављене 1969. године, Ратко Делетић свом снагом и пјесничким талентом ступа у дугу колону стваралаца из Васојевићâ, и уопште долине Лима, јер Лим, пјесницима и ствараоцима драга и опјевана ријека, тече кроз европску прозу и поезију. Ратко је објавио двадесет шест књига поезије, рачунајући и три књиге изабраних пјесама и једну заједничку. Заиста крупан пјеснички збир. Ако се томе додају и друге Делетићеве књиге, путо-писи и репортаже, публицистика, сакупљене лирске и епске пјесме, тужбарице, ан-тологије које је саставио, књиге које је приредио и књиге о црквама и манастирима, књижевно критички и новинарски текстови, које је писао скоро четири деценије, расути по страницама огромног броја листова, ревијâ и часописâ, зборницима радо-ва са бројних скупова на којима је учествовао, рецензије рукописâ које су објавље-не цјелокупно или у фрагментима и узме у обзир његова уредничка и издавачка дјелатност, онда се без икакве резерве може рећи да је његов живот био испуњен непрестаним радом на пољу наше културе, прије свега књижевне и да је тај рад уродио разнородним и драгоцјеним плодовима.

Тај рад није био узалудан и није заборављен. О његовим пјесничким збир-кама и прозним књигама различитог књижевног жанра писано је и говорено за сво вријеме њиховог настајања. Појава сваке његове књиге дочекивана је књижевно критичким освртима великог броја књижевних посленика, објављеним у дневној и периодичној штампи и бројним часописима и рецензијама, гдје је увијек говорено позитивно о његовом стваралаштву, сем ријетких изузетака.

Када је ријеч о Ратку Делетићу, пјеснику, есејисти, хроничару, но-винару и публицисти, приклањамо се мишљењу умних људи, да смрт није крај жи-вота, већ једна фаза бескрајног циклуса обнављања и гашења. Да се сврха живота никада не огледа, бар када је ријеч о подвижницима ријечи у трајању и стварању, када и сама смрт у том случају, сама по себи, постаје бесмислена. Кроз своје огром-но стваралаштво, позитивно вредновано од књижевне критике, Ратко Делетић и да-ље живи и за дуги низ година његово име ће се изговарати са дужним поштовањем, јер његови прозни записи и есеји писани лаким, допадљивим стилом, вјешто ком-поновани и аргументима поткријепљени, мисаоно прожета поетска остварења, пре-прека су његовом одласку у заборав.

У обимном пјесничком дјелу Ратка Делетића највише стихова је посвећено завичају, гдје пјесник исказује свој однос према најужем дијелу родне груде, доживљајима завичаја и у завичају, сусретима са њим, који су уједно и повратак у минуле дане и болно подсјећање на све пресахле изворе љубави и топлине, којих више нема ни испод родног крова. Косовско метохијска поезија Ратка Делетића је плод историјске српске свијести, која је, наравно, и његова о овој земљи као својој националној и духовној колијевци и оданости косовском завјету. Делетићеви сти-хови су о Косову и Мето-хији химнички и поетични, молитвени и пркосни, без-нађени и надом проткани, а и нада свим и у пркос свему, упркос прије свега онима који мисле да су Србима отели свету косовско-метохијску земљу, онима што су му забранили да се бави новинарством и протјерали га са Косова и Метохије, онима који су покушали да му ишчупају срце и душу, и оним Србима који се са тим мире. Делетић је још почетком седамдесетих, када је био студент, писао стихове и почи-њао да се бави новинарством. Тада је видио да тиранија над српским народом траје непрестано, као и његов изгон са ове земље, са ове свете српске стопе, одвијали су се пред пјесниковим очима, и над њим је вршено насиље. Отуда његови стихови и носе посебну тежину, отуда њихова дубока укоријењеност у пјесниковој души, њихова аутентичност и снага свједочанства.

Ратко Делетић је човјек, стваралац, који је задужио свој завичај. Захваљујући његовој стваралачкој и истражи-вачкој способности, многе књиге старијих стваралаца: Ми-лоша Велимировића, Томаша Катанића, Радослава Вешови-ћа, Богдана Лалевића и многи други документи су прона-ђени и штампани и доступни су овој и долазећим генераци-јама и зато заслужује да нека установа, улица или институ-ција носи његово име. Зато са овог скупа пјесника нек потек-не иницијатива да се на Љубану сваке године одржавају пје-снички сусрети, који ће носити његово име и установи на-града „Ратко Делетић“ која би се том приликом додјељивала.

Ратко Делетић је стваралац који је сав свој живот новинар и издавач посветио литератури и новинарству. И поред великих и добрих резултата рада при крају свог животног и радног вијека остаје без посла и смрт га је стигла на Бироу рада. Но, такви су ови временски токо-ви и животне судбине. Ратко је и ту, као и много других неправди издржао, а његов стваралачки рад красе позитивне критике, бројне вриједне награде, похвале и при-знања, преводи поезије на неколико страних језика и улазак у мноштво антологија. Изнад свега људско понашање, патриотизам и другарство красиле су његову лич-ност. Остаће да живи код своје породице и пријатеља, којих није мали број. Зато му вјечна слава и хвала. -истакао је Оташевић.