Бранислав Оташевић '' ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ СЕ БОРИ КЊИГОМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА''

Пише Бранислав Оташевић, књижевник

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ СЕ БОРИ КЊИГОМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Књигом под насловом ''(Не)заборављени бојеви и битке Васојевића за слободу српства и Црне Горе од 1690. до 1941. године'', аутора Горана Киковића, већ афирмисаног историчара и друштвено-политичког радника, читаоци ће имати задовољство да по први пут на једном мјесту прочитају све значајне детаље о бојевима и биткама Васојевићâ (од Ножице до Љешнице и до цркве свете Тројице, под брдом Градац код Брезојевице), који су се одвијали у назначеном периоду. Користећи расположиву литературу и документа аутор је приказао јуначки и ослободилачки занос дичних Васојевића и других етникума који живе на овом простору. Иако су формално-правно били до 1912. године под турском окупацијом, Васојевићи се нијесу мирили са окрутношћу окупатора и увијек су бранили своје достојанство, што казују оволике битке, бојеви, ратови и буне које су они водили на својој територији. Званичана црногорска историографија, међутим, никад ни у једном уџбенику историје није приказала овако значајну улогу Васојевићâ за слободу прије свега свога племена, потом Црне Горе и на крају васколиког Српства. Ова историјска неправда се морала исправити барем овом скромном књигом историчара Киковића. Пишући лаким допадљивим стилом, чистим српским језиком, Киковић је складно и зналачки уклопио у једну цјелину бројна документа о свим овдје поменутим догађајима који су се дешавали на простору Васојевићâ у периоду од 1690. до 1941. године. Читалац ће моћи да прати сва та дешавања и да добије вјерну слику о тешком али и значајном периоду за очување свог личног достојанства и слободе, а и за племенско јединство и ослобођење и уједињење племена са Црном Гором. Истина о многим овдје поменутим догађајима биће сачувана за садашње и будуће генерације и поучно ће дјеловати на његовање историјских традиција, ширењу љубави према родној и завичајној груди. На овај начин, кроз документовану изворну грађу, аутор се супротставља неистинама и фалсификовању историје у Црној Гори у којој је на дјелу пројекат униформисања историје и традиције. Због тога је ова књига поучна за младе нараштаје, јер се чињеницама и аргументима супроставља наметнутој ''истини'' како се нико није борио за Црну Гору и њену слободу сем ''Стара Црна Гора''. Свима је познато, односно онима који хоће да знају, да су Васојевићи ''једну Црну Гору прислонили другој'', што је тада књаз Никола то и признавао и величао у својим бесједама и пјесмама. Међутим, данашњи властодршци и њихови режимски историчари то заборављају и прећуткују. С тим у вези је и појава ове књиге значајна, јер су у њој таксативно набројани и описани сви бојеви и битке Васојевићâ и што би се рекло оном народном пословицом ''ако коза лаже рог не лаже''. Морамо на крају одати признање историчару Горану Киковићу да је отргао од заборава још један период наше завичајне и националне историје и тиме (не)заборављене битке и бојеве Ваојевићâ приказао, да се они ни у тим временима нијесу борили да би њих потомство заборавило. Његош је рекао ''покољења дјела суде што је чије дају свјема''. Зато ће ово покољење знати да цијени своје претке а и прегалаштво историчара Киковића, који овом књигом хоће да сачува од заборава свијетлу прошлост нашег краја.