АМАНЕТ ПРЕТОЧЕН У ДЈЕЛО БАЋКА ВЛАХОВИЋА -Дарко Јововић,писац и новинар
АМАНЕТ ПРЕТОЧЕН У ДЈЕЛО БАЋКА ВЛАХОВИЋА
Дарко Јововић,писац и новинар
У жељи да од заборава сачува историјску истину о поријеклу својих родитеља и публикује писану аутобиографску заоставштину свог оца Тадије, Братислав-Баћко Влаховић је, уврстивши за штампу и друге занимљиве прилоге, читалачкој публици подарио књигу под називом „Од Кољена до незаборава“. Урадио је то убијеђен да на тај начин, суочен са поремећеним системом вриједности, враћа дуг завичају и својим прецима и да уједно даје драгоцјен допринос очувању породичних, родбинских и братственичких веза и обичаја. Он је, такође, упуштајући се у овај доста изазован посао, приложио својој Улотини и вољеном Кољену својеврсну захвалницу за све што су њему и бројним прошлим генерацијама подарили на Светим водама Лима као основ да на путу животних и људских изазова испишу свијетле старнице свог битисања и постојања.
Основа ове Баћкове публикације утемељена је на оном што је његов отац Тадија, препознат на нашим ширим просторима као изузетан човјек, просвјетни радник и паметар, завјештао у свом рукопису и оставио га као аманет свом потомству. Тај рукопис је послије више од три деценије пронашао своје мјесто у првом дијелу ове књиге, откривајући оне најбитније карактеристике које су скопчане са породичном и животном причом Тадије Влаховића. То је животопис човјека ког вријеме није мазило, већ му, руком судбине, наметало безброј тршкоћа којима су се зналачки могли супроставити само они који си имали изузетну снагу, мудрост и способност. Те тешкоће су изоштравале Тадијин ум из ког су олиставале поруке од којих се истински може кристалисати оквир за часно битисање испод зелетинских гора. Из тог оквира Баћко је груписао поуке, које су га наводиле да, користећи очево духовно наслеђе, одшкрине врата будућим нараштијама и стави им до знања ко су и од кога су. Снага очевог рукописа и топлина мајчиног гнијезда дали су му снаге да замисао о публиковању оног што је доживио и оног што се тиче прошлости његових предака преточи у интересантно дјело.
Творевина са којом је Баћко „зидао“ ову књигу понијела је са собом једну посебну симболику, јер је значај сачињеног родословља, односно оног што се преносило са кољена на кољено, уткао у карактер географског појма „Кољено“ са којим је означено име мјеста гдје су његови претходници, као и он, свијали своје породично гнијездо. Зато књига и понесе назив „Од Кољена до незаборава“.
А све што је записано није заборављено, као што, штампањем ове књиге, неће се предати забораву ни она ведрија страна живота у Улотини, коју је Баћко, кроз низ анегота приказао у посебном свијетлу. То је слика сеоске свакодневице која се шаљивим и саркастичним исказима отима оним тегобним стварима са којима се човјек рађа, таје и умире. Баћко је на тај начин увезао бројне моменте који дочаравају слику живота у Улотини. Те слике су саткане од сјећања и потребе да се завичај очува у оном исконском духовном сјају потребном да би човјек праштао човјеку и опстајао у свијету различитости.
Чинио је то са жељом да се у његовом родном мјесту одржи нит живота и прича која, доносећи ведрину, налази насеобину у срцима праведника. Урадио је то опкољен надом да ће стасавати генерације спремне да корчају стазама напретка и проспетитета. Тим прије, јер нас је све мање тамо гдје се некада орила момачка и дјевојачка пјесма и гдје су боса дјечија стопала племенила крилатицу да су само јаке и бројчане фамилије гарант свеопштег успјеха.
А Баћко је са овом књихом постигао успјех, јер је између њених корица унио дах живота и поруку да Бог праведницима отвара путеве и кад се учини да се не може напријед. А са добром књигом, попут ове, напријед се увијек може, као што се са часним људима увијек може градити свијетла будућност.
