Адем Адо Софтић ДЕСЕТ ГОДИНА ОД РУШЕЊА ЦИГЛАНЕ У БЕРАНАМА

Адем Адо Софтић

ДЕСЕТ ГОДИНА ОД РУШЕЊА ЦИГЛАНЕ У БЕРАНАМА

У незапамћеној најезди политичких скакаваца на државу, привреду, систем, морал, друштвено уређење и власништво; у рушилачкој мисији овдашњих националних избавитеља из социјалистичког мрака и терминатора друштвене имовине, прије пуних десет година до темеља је порушена, очерупана и потпуно избрисана са лица земље још једна овдашња привредно-историјска реликвија - Циглана на Рудешу.

Прва фабрика у Беранама, Цигло-црепна индустрија “Лим” у власништву Васа Шошкића, започела је производњу још давне 1936. Пет година касније, одмах након италијанске окупације, Цигло-црепана је први пут порушена од стране фашистичког окупатора, да би је по завршетку Другог свјетског рата нова власт, увиђевши њену вриједност, обновила и прогласила за предузеће од републичког значаја, прво на простору Горњег Полимља у ком је 1950. уведено радничко самоуправљање.

Нажалост, њен огромни привредни и историјски значај није баш толико импресионирао новокомпоновану беранску имовинско ослободилачку елиту колико их је импресионирала њена “транзициона” вриједност. Као и све беранске фабрике након распада бивше СФРЈ и она је прво проглашена нерентабилном а затим угашена, да би почетком XXИ вијека била приватизована и затворена, а онда 2009. из јавности и здравом разуму непознатих разлога поново порушена, овога пута до темеља, и данас више не постоји. Од ембриона беранске индустрије остала је само ливада, плац који чека новог власника, нову транзицију и неку нову политичко финансијску акробацију.

Тако је на волшебан начин приватно власништво Беранца Васа Шошкића, инвеститора који је фабрику саградио, преко радничког самоуправљања поново доспјело у приватне руке, овога пута инвеститора који је инвестирао у њено рушење.

Од приватника који је градио до приватника који је рушио фабрику цигле и црепа на Рудешу прошле су 73 године. А онда још десет које су појели скакавци. Десет година заливађене индустрије и образа.