KОЛИКИ ЈЕ РАЗВОЈНИ ПУТ ОД НЕКАД СРПСКОГ ДО ДАНАС АНТИСРПСКОГ ЦЕТИЊА!!?

...''ЦРНОГОРЦИ КАД ОНО ВИТЕШКИ,

ЖАБЉАК ТВРДИ ТУРСКИ ПОХАРАШЕ,

ОНДА МЕНЕ СТАРЦА ЗАРОБИШЕ,

НА ЦЕТИЊЕ СРБСКО ДОВУКОШЕ''...

KОЛИКИ ЈЕ РАЗВОЈНИ ПУТ ОД НЕКАД СРПСКОГ ДО ДАНАС АНТИСРПСКОГ ЦЕТИЊА!!?

Пише Горан Киковић,историчар

Прије скоро два вијека у вријеме владавине династије Петровића, приликом ослобођења тадашњег турског утврђења Жабљака Црнојевића, на једном од топова који су јунаци из Ријечке нахије назвали «Зеленко», урезани су сљедећи стихови митрополита Петра II Петровића Његоша:

«Црногорци кад оно витешки,

Жабљак тврди турски похараше,

онда мене старца заробише,

на Цетиње србско довукоше

мјесеца марта 10.1835.»

Тако је писало на топу који је донешен из боја у којем су Црногорци побиједили Турке. Писало је на Цетиње србско! Шта је данас са Цетињем? На којем се кличе-Србе на врбе! И гдје се пјевају пјесме усташког пјевача Томсона,који велича клање Срба у НДХ!

Од некада српског Цетиња,гдје се пјевало и писало српски и српски се мислило и дисало до данас усташког Цетиња,гдје се кличе хрватским усташама из Другог свјетског рата.До тога да се протествује против устоличења митрополита Црногорског на Цетињу, у мјесту гдје столују митрополити вјековима.

Како пише публициста Јован Маркуш,прије него данашњи «брисачи памћења» склоне овај вриједни музејски експонат, или избришу натпис на топу «Зеленко» , који је изложен у здању Манастирског конака Цетињског манастира који популарно називају и Биљарда, корисно је да имате његову фотографију у својој архиви а ми вам је дајемо у овом броју часописа.

Напомена: Здање Манастирског конака Цетињског манастира, који популарно називају и Биљарда, једноставно је без икакве правне процедуре 1944. г. отето Цетињском манастиру, да би краће вријеме било коришћено као коњушница. Послије 1945. г. у њему је једно вријеме била смјештена Трговачка и Техничка школа. Послије реконструкције 1951. године у здању Манастирског конака смјештен је на спрату Његошев меморијални музеј а у приземљу новоосновани Народноослободилачки музеј на Цетињу. До данас насилно отето здање Манастирског конака, које је неодвојиви дио Цетињског манастира, није враћено стварном власнику, иако је од насилног заузимања од стране комунистичких власти прошло 70 година.''

Огроман дио архивске грађе о српском Цетињу и слави српског оружја има управо Архив Црне Горе, који се налази на Цетињу. Уствари све што се стварало у Доба Петровића на Цетињу и у Црној Гори било је српско,док данас није тако,напротив. Зато и каже наш највећи живи пјесник Матија Бећковић: '' Лако је данас бити Србин у Стамболу (Истамбул-Турска),тешко је бити Србин на Цетињу.''

На фотографији је Топ «Зеленко» са Жабљака Црнојевића који је изложен у „Биљарди» (манастирском конаку Цетињског манастира)