KИКОВИЋ - '' ЗА СЕДАМ ГОДИНА ОД ИЗЛАЖЕЊА - ГЛАС ХОЛМИЈЕ ПОСТАО ОЗБИЉАН ЧАСОПИС''
ИЗ ШТАМПЕ ИЗАШАО 35 БРОЈ ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' КОЈИ ИЗЛАЗИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЧНОМ ПИСМУ У БЕРАНАМА
Досадашњи излазак ''Гласа Холмије'' већина читалаца је доживјела ''…као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање…''. Глас Холмије је ''…часопис културних посланика Васојевића и он је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погледом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене и он је онима који још држе до традиције и своје часне историје драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…''.
Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа каже .…''Овај број јесте подсјетник, али доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима.
реченица потире сваку сумњу у васојевићки сепаратизам, на шта би упућивало историјски предложак – идеја Николе Васојевића Милошевића да, на простору Васојевића, створи државу, коју је назвао Холмија, што би могло да значи: Брђанска земља. Он само хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби. Јер, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина. Изашло је већ тридесет пет бројева овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела поред мене главног и одговорног уредника и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Ваља још јаче да подржимо овај израз могућности културних прилика из нашега краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они што би рекао наш књижевник из Београда Добрашин Јелић, који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне.
Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа то су већ Предсједник издавачког савјета Бранислав Оташевић, књижевник и чланови издавачког Савјета Академик Проф. др Јован Бабовић, Проф. др Голуб Јашовић, Проф. др Срђан Лалић, Генерал др Лука Кастратовић, др Радован Асановић, Давид Лалић, публициста, Миодраг Којић, професор,Зоран Вулевић, публициста и Михаило Микан Перовић, публициста и уз подршку добротвора, надам се да ће часопис израсти до оног нивоа кад ће поједини његови прилози бити и једна од „понуда“ на „шведском столу“ културе која се ствара на српском језику, а ако нам се то деси, бићемо и једна од „понуда“ које прихвата културно човјечанство.
Велика је зграда наше духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција треба да се држи критеријума и правца којим се упутила и да не подлегне осредњим вриједностима. Нека овај часопис буде брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив „холмија“ значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области наше културе.-закључио је Киковић.
АКАДЕМИК ЈОВАН БАБОВИЋ, ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА О ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ КАЖЕ
''Глас Холмије је глас свију нас, глас слободе, љубави, разума, временског трајања и чувања светлих традиција наших предака и наша школа да негујемо и чувамо дела наших храбрих и умних предака и понудимо младим нарештајима вредности за будући напредак. Глас Холмије је освежин за све родољубе и знатижељнике истине о нашем трајању.Наша љубав, вера и нада. Наш буквар трајања и мудрости и витештва''
-Прелиставајући досадашњих 35 бројеве примјећујем подоста од оног што би могло да оправда уредничке снове: од ријечи уредника, па интервјуâ са значајним људима из Васојевића и српства уопште, преко бројних поглавља која обрађују завичајну прошлост и у њој знамените догађаје и личности, затим афирмацијом младих стваралаца и стручним представљањем значајних и занимљивих књига, све до подсјећања на завичајну топонимију и географију, уз биљежење и пропагирање рада српских удружења из Васојевића,прије свега великог и прегалачког рада СНО Васојевића и Лимске долине, а све то – иако скромно и у малом тиражу од 500 примјерака – подоста квалитетно редиговано и одштампано у прихватљивом формату и обиму, са бројним фотоприлозима разне и до сада, треба ли посебно истицати, недовољно публиковане научне грађе, чине нас засад задовољним и опредијељеним да сваки наредни број ишчекујемо с озбиљном дозом знатижеље и грудом непомућене радости да ћемо у њему пронаћи нешто од онога што до сада нијесмо знали или пак боље употпунити наша већ оформљена сазнања о разним друштвено-историјским темама, са подацима која уз њих иду.-каже о Глас Холмије Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у Отаџбини и раесјању са сједиштем у Андријевици.
- Разговарајући са главним и одговорним уредником упознао сам се са његовим чврстим ставом да ће овај часопис бити сервис истините презентације историјске и културне заоставштине нашег завичајног поднебља, без уплитања у дневнополитичке и политикантске игроказе свакодневнице, што ће му сигурно омогућити да завриједи поштовање не само лаичке, већ и стручне јавности, на свим просторима до којих допре. Лијепо је чути да су досадашње бројеве часописа већ добили и бројни наши људи у дијаспори, чак и на другим континентима.
Уколико се оваква уређивачка политика и даље буде његовала досљедно и континуирано, тиме ће се, вјерујемо, оформити и још већа наклоност многих писмених људи из Васојевића, који имају широка и разноврсна интересовања, а своје стваралачке домете су крунисали у многим објављеним књигама, неким чак и капиталним, а уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај таквог часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета.
Ако наставе као што су започели још од Видовадана 2012. ова мала и оважна редакцијска дружина на челу са главним и одговорним уредником професором историје Гораном Киковиићем биће још више потпомогнута и не само охрабрена и мотивисана, већ ће бити и ојачана, јер ће јој се постепено придруживати и многи други, који до сада нијесу могли, знали или смјели да своје стваралачке интенције учине јавним.- истиче о часопису пјесник и члан савјета часописа Глас Холмије Давид Лалић.
-…''Толико је племенитости у овом инспиративном заносу младих људи из Васојевића да они или не штрецају или не примјећују каквог су се озбиљног потхвата латили, упркос сазнању да ни за тридесет пети број немају државну потпору за печатање листа, немају ни кров над главом за своју редакцију и редакцијски колегијум, већ прегнућем главног и одговорног уредника, професора историје Горана Киковића, издају часопис у тиражу за који прикупе добровољни прилог у еврима за његово штампање и у оном временском интервалу, који се покаже оптималним, док се тај добровољачки посао не заврши!
Иако ми, у овом часу, личи на писца ратног дневника, који своје биљешке записује у предасима борби односно између дневне ангажованости у друштвено-политичким активностима предсједника градске скупштине у Беранама, главни и одговорни уредник је, заједно са својим амбициозним ентузијастама и колегама, окупљених око Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' у Беранама, већ одштампао тридесет пет бројева часописа, о којем данас имамо прилику да изнесемо своје утиске, сугестије и оцјене.
Ти млади људи намјеравају да ''традиционалну културну и научну баштину нашег народа'' учине доступном на ширем простору, јер су свјесни да '' у временима поремећеног система вриједности, носиоци новог глобалног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности гурну у страну''.
Само ово хтјење би био довољан основ за јавну честитку, али се већ након изговорене благонаклоности према оваквој накани одмах јаве и зебње, да ли ће овакав племенити чин заживјети, донијети зреле и трајне плодове, који ће потомци моћи да конзумирају као неопходни витамински додатак у духовној исхрани на почетку новог миленијума, при покушају да своје душевно здравље очувају од генетски модификоване хране, којом су данас, а убудуће биће још и више, изложени у изобиљу - до краја свог земног живота.- Зоран Вулевић, публициста,преводилац и писац из Београда.