logo3

ТРАГОМ СРПСКИХ ОБИЧАЈА У ВАСОЈЕВИЋИМА И ЦРНОЈ ГОРИ

MASO DJUROVIC.jpg

ЗДРАВИЦА ВОЈВОДЕ МАША А. ЂУРОВИЋА Здравица књазу Николи Петровићу на Ђурђевдан 1899. године:

ЗДРАВИЦА ВОЈВОДЕ МАША А. ЂУРОВИЋА Здравица књазу Николи Петровићу на Ђурђевдан 1899. године:   "Сачувај те Бог и крсна слава, господаре: од шпијунâ и издајникâ домовине од турског побратимства, од арбанашке бесе, од скадарског везира, од млетачке лажи, од ћесарове окупације и од прикривеног душманина.Сачувај те боже, господаре: од интрига цетињских, од пизме бајичке,од стиме ћеклићке, од трговине његушке, од мâла цуцкога, од кириџлука...
опширније
sveti sava.jpg

                 МИХАИЛО Ј. БОЈИЧИЋ  '' СВЕТИ САВА ШКОЛСКА СЛАВА''

                             МИХАИЛО Ј. БОЈИЧИЋ   СВЕТИ САВА ШКОЛСКА СЛАВА                                                 Св. Сава школска слава и светосавска песма             Школска слава Св. Сава је почела да се слави у школи први пут у Земуну 1812. године, за школску славу је прогласио Земунски патриота и прота Јефто Ивановић прогласивши Св. Саву за школског патрона 14 (26) јануара као српски школски патрон. На почетку обележавања ...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ВИРЏИНЕ-ЖЕНЕ СА УЛОГАМА МУШКАРАЦА''

ВИРЏИНЕ-ЖЕНЕ СА УЛОГАМА МУШКАРАЦА      Женска дјеца која на захтјев родитеља или шире заједнице преузимају улогу мушкарца, завјетујући се на целибат, јединствена је појава у свијету, везана искључиво за области сјеверне Црне Горе, Косова и сјеверне Албаније. У народу су познате као вирџине. Раније их је било доста, а у данашње вријеме су пред нестанком. У Црној Гори умрла је недавно последња-Стана Церовић док их у Aлбанији има бар десет. ...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ -ВРШИДБА И МЛАЋЕЊЕ ЖИТА

ВРШИДБА И МЛАЋЕЊЕ ЖИТА      Корисно хљебно зрно (пшенице, ражи и слично) мора се издвојити из стабљике да би служило за употребу. Остане само слама-празни класови и сасушена жута стабљика, која не служи ничему, осим као простирка за стоку. Додуше, раније се користила за покривање кућа, али су та времена давно прошла.     Раније се жито није врхло као данас: помоћу песебних машина-вршалица, или, у новије вријеме, комбајна, који и жању и вр...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ВАСКРС-ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА''

ВАСКРС-ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА        Васкрс је највећи хришћански празник у години, јер је то дан када славимо ускрснуће Исуса Христа, сина божијег, а како пада у прољеће његова симболика о поновном рађању додатно долази до изражаја.        Еванђелско учење о бесмртности душе једна је од основних истина наше православне вјере. Са том вјером да су наши сродници и пријатељи и послије смрти живи пред Богом живим, ми хришћани не прекидамо дух...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ДА ЛИ ЈЕ КУМ ЈОШ СВЕТИЊА''?

Да ли је кум још светиња?     У српској традицији се избору кума одувијек поступало пажљиво, јер није било ко достојан да те вјенча или крсти тебе и твоју дјецу. Говорило се: „Бог на небу, кум на земљи. Бог па кум.“ Раније је кумство било велико као кућа. За кумове-свједоке на вјенчању, позивани су најбољи другови и другарице. Била је то званична потврда или крунисање једног снажног пријатељства. Они постају као род, незаобилазни гости на п...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ , ПУБЛИЦИСТА ''КОЈЕ ПРЕЗИМЕ ДА УЗМЕ МЛАДА''

КОЈЕ ПРЕЗИМЕ ДА УЗМЕ МЛАДА      Презиме је дио личног идентитета и свако своје добија рођењем. Кад представљамо себе, увијек почињемо са именом и презименом и настављамо са другим информацијама. Вјенчање одређује идентитет особе-удата-ожењен. Од жене се очекује више него од мушкарца јер мора у исто вријеме да одлучи шта је њен идентитет. Према томе, презиме којим се потпише на вјенчању је одраз женине одлуке о свом идентитету.      Сви без...
опширније
BOZIC.jpg

ЗАШТО СРБИ ПУЦАЈУ НА БОЖИЋ?

ЗАШТО СРБИ ПУЦАЈУ НА БОЖИЋ? Многи не смеју да се јавно декларишу као атеисти и не иду у директан окршај с Богом. Зато иду изокола, ко киша око Крагујевца... Сметају им свештеници, сметају им верници, смета им крст око нечијег врата... Некима смета пуцање на Божић. И питају се зашто Срби пуцају. И чему пуцањ усред ноћи? Србин вам неће на то питање одговорити директно. Погледаће вас у чуду. Јееер... пуцањ је знак да смо још живи. Пуцањ је кри...
опширније
26166061_1801392096600390_5267313911485769254_n.jpg

ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА НИЈЕ ДАНАС !!!

ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА НИЈЕ ДАНАС !!! објашњење зашто Срби, православни хришћани славе Нову Годину! Постављено питање је само део једног великог питања које стотинама година заокупља свет. То је питање рачунања времена или, народски речено, питање календара. Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада познатом свету, време рачуналo према Јулијанском календару (по римском Јулију Цезару, из I века пре Христа). По том календару су...
опширније
BOZIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''БОЖИЋ''

    Божић-највећи Господњи празник        Од дванаест великих празника, седам је Господњих. Њима се прослављају поједини догађаји из Христовог живота и то су: Божић, Богојављење, Преображење, Цвијети, Вазнесење, Духови и Крстовдан. Богородичини празници су: Мала Госпојина, Благовијести, Сретење, Ваведење и Велика Госпојина.            Ускрс заузима посебно мјесто и Црква га сматра празником над празницима.          Божић је празник вјер...
опширније
TAIN.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ТАИН''

Таин-традиционални хљеб српских војника          Нове сорте пшенице су генетски модификовани производ штетан по наше здравље. Потпуно се разликује од старе сорте пшенице коју су људи некада користили и од које су још наше баке пекле хљеб. За добар хљеб мораш бити мајстор.          Поред многих недаћа које су задесиле Србију крајем ХIX и почетком ХХ вијека постојала је и константна опасност од гладовања. Недостатак хране значио је физичку с...
опширније
sekular.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''НАРОДНИ САБОРИ ''

СЈЕЋАЊЕ НА НАРОДНЕ САБОРЕ Сабори од давнина код Срба имају посебан доживљај јер су познати црквено-народни сабори још у вријеме Немањића. А та традиција се наставила и до данашњих дана. Институција сабора постоји у СПЦ и данас, а сваки већи скуп код Срба значи сабор, отуда и институција сабора у Васојевићима и Шекулару, јер се сабори одржавају у вријеме празника и светковина, кад народ слави неког светитеља или неки државни или национални п...
опширније
kazan.jpg

УЗ КАЗАН У ПОЛИМЉУ

Прилог припремио Миодраг Барјактаровић
Казан - упечатљив симбол нашег краја Дивна је наша јесен полимска – родила шљиве, јабуке, крушке, коломбоћи бујни зрели за жњетву, сточари задовољни кишним и сунчаним љетом, са кацама пуним скорупа и сира здижу са катуна Мокре, Капа, Смиљевице, Петкова дола, Мокрог дола, Мургаша, Бјеласице, и привременим прихватним катунима у близини села до првог снијега, а потом ће сићи у села, сагнати стоку у штале и на торине. Каце су напуњене шљивам...
опширније
mirko-vukicevic.jpg

ГАЂАЊЕ У ЈАБУКУ

Пише Мирко Вукићевић
Неки наши обичаји нестали си током времена. Неки су се одржали до данас. Поред свих промјена које временом настају, они ипак истрајавају. Носе са собом дух старих витешких времена и уљепшавају догађаје који су нам важни. Лијепо је чувати их, а лијепо је и завирити испод површине и загледати се, бар донекле у њихову суштину Раније је, на дан свадбе, младожења морао да положи последњи тест - да пуцањем из пушке обори јабуку пред младином кућо...
опширније
marko_vukicevic.jpg

САМО СРБИ СЛАВЕ СЛАВУ

Пише Мирко Вукићевић
  Слава је искључиво српски обичај, и кад је празнују припадници других народа, објележавају је као српски и православни обичај. Слава или Крсно име је српски, народно-црквени обичај, увијек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља и дан када су врата домаћина отворена за све. Прослављање кућног свеца је најважнији породични празник у српском народу. Поред духовног значаја, српска слава је важна и због тога што окупља породицу, кум...
опширније