МИРО МИКЕТИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ                     О СТРАДАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ НА ГОЛГОТИ ОД ВЕЗИРОВОГ ДО ЗИДАНОГ МОСТА

                         О СТРАДАЊУ ОД ВЕЗИРОВОГ ДО ЗИДАНОГ МОСТА  

                                          Разговор Горана Киковића са  Миром Микетићем

аутором књиге ''Кроз пакао и натраг''

Миро Микетић је рођен 1935. у Пеовцу код Андријевице од оца Бранка и мајке Анђе, дјевојачко Бандовић. Школовао се у Беранама, Требињу и Пећи. Од 1961. живи са породицом у Торонту. Завршио је Јорк Универзитет у Торонту. До сада је објавио двије књиге: ''Кроз пакао и натраг'' и ''Кодови памћења''. Повод за разговор је била промоција његове књиге ''Кроз пакао и натраг у Великој сали СО Беране

''Глас Холмије'': Господине Микетићу  помаже Бог, реците нам нешто о Вашем мотиву да напишете књигу ''Кроз пакао и натраг''?

Микетић: Мој мотив је био да се бавим овом проблематиком зато што сам ја учесник и живи свједок са пуно сјећања од почетка напада фашиста на Југославију 6. 1прила 1941. па до Аустрије и натраг 20. јун 1945., као дијете највише сам провео са мојим дједовима а касније ''основао'' друштво дједова у којем су били 800 ''дједова'' треће позиваца из Црне Горе''. Чак на Вучјаку сам као дјечак добио част да пред мојим дједовима поздравим првог герилца Европе генерала Драгољуба Дражу Михаиловића  који је  прихватио да буде ''мој дјед'' . Сва та сјећања са тог пута дугог 1000 километара који је највећи гроб. Српског народа у Другом свјетском рату па све до уласка у Аустрију када је збјег  враћен од енглеске војске и предат режиму Јосипа Броза Тита. Зато сам желио да све то препричам у ову књигу и да младе генерације сазнају гдје су им остали преци.

''Глас Холмије'': Какву поруку овом књигом желите да оставите младим генерацијама које готово мало или ништа не знају о овим догађајима?

Микетић: Први циљ и намјера писања је био да уздигнем духовни споменик тим жртвама које су комунисти хтјели да се забораве. Зато им је и као мртвима било забрањено да им се јавно спомиње њихово властито име и презиме јер су их више мрзели мртве него живе. Други мотив је да пошаљем поруку младим генерацијама потомака да знају да су они пострадали за крст и на њему разапети.

''Глас Холмије'': Како је по Вама прихваћена Ваша књига у отаџбини с обзиром да живите у дијаспори 55 година?

Микетић: Могао би да нагласим да поред многих промоција широм Црне Горе и Србије најважнија ми је била промоција у Храму Светог  Саве у Београду, гдје је о књизи говорио Патријарх Иринеј. Како је прихваћена довољно говори да су о њој говорили Патријарх,  Митрополит Амфилохије, владика Јоаникије, академик Матија Бећковић, професор Веселин Матовић, др Петровић, проф. В. Димитријевић, проф. Девић и други. Што значи да су књигу прихватили најзначајнији ауторитети у отаџбини и о њој дали позитиван суд.

''Глас Холмије'': Шта се промијенило за 55 година у отаџбини и да ли сте задовољни са ''демократским'' промјенама и третманом  Југословенске Војске у Отаџбини? Наравно у историјским контексту?

Микетић: По мом мишљењу ово питање је опширно тако да човјек од 1945. па надаље зна да је било разних промјена, јер их је било доста али се однос према ЈВУО није промијенио. Велика историјска неправда нанесена је према припадницима ЈВУО поготову према Дражи Михаиловићу  и Павлу  Ђуришићу. Стање у Србији је у односу на Црну Гору  је донекле задовољавајуће али не и до краја јер се не могу изједначити џелати и жртве.  Нарочито нас у дијаспори  који смо мало далеко али живимо са отаџбином и за отаџбину погодила нас је трагично  судбина СФРЈ а посебно распад Црне Горе  и Србије, односно српског простора и српских земаља. Још теже нам пада покушај разбијања јединства СПЦ  у Црној Гори, потирање Српског језика и ћирилице.

''Глас Холмије'': Која је Ваша порука читаоцима ''Гласа Холмије'' и уопште Србима и Васојевићима и свима који читају наш часопис?

Микетић: Моја порука а и ''мојих ђедова'' и свих жртава које су обрађени у трилогији ''Кроз пакао и натраг'' је да останемо вјерни крсту, православљу, светосављу, својој српској земљи која је окићена са гробовима који су стубови српске мученичке земље. Порука је да будемо сложни, да се не дијелимо, него да се учимо на вриједностима које су нам у аманет оставили преци.