logo3

ПРИЧЕ ГЛАСА ХОЛМИЈЕ

DOM TRWE.jpg

    БЛАГОЈЕ ШАРИЋ '' ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ''

                                  ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ Драга госпођо учитељице, не зачудите се овом писму касном, подсјетише ме на Вас двије мале птице, двије обичне птице на жици телеграфској   Сјетих се, знате, оних Ваших прича пуних љубави за птице невине и слабе, после којих смо, због сваке праћке и камичка, клечали дуго иза табле.   Не замјерам Вам - далеко било, па чак ни то што ме ву...
опширније
MIRA SAICIC.jpg

Миомирка Мира Саичић''Разговор мртвих ђака''

Разговор мртвих ђака   Ведар је дан јесењи, двадесет први по реду, као да октобар није. Небом се шета сунце, јата гаврана га крије. Лепетом крила и гаком , прате мртве на пут. Ливада Шумарице утихнуо је мук, само се јауци чују, занемелих уста крик и кукања оних што осташе живи, да проклињу, пате и куну, у очају да траже их. -Сећаш ли се Свето како смо после школе трчали до Радничког да ухватимо неку лопту? Ноге су ме носиле , земљу нисам...
опширније
STANKO-PAUNOVIC-SLIKE-IZ-VELIKE.jpg

РАТОМИР Д. ЈОКИЋ ''ЖИВИ САМО СЈЕЋАЊЕ''

Ратомир Д. Јокић  ''Живи само сјећање'' Далеко у прошлост одлазе људска сјећања. Она су заправо стара онолико   колико их одређена личност памти. Што је сјећање старије то је јаче код личности којој се чини да су она старија не само јача већ и лепша. Дјетињство,  дјечаштво и та рана младост је заправо сјећање са којим живи човјек и са посебним дражима се дружи и са тим добом и у поодмаклим годинама живота. Посебно су дивна сјећања оних људ...
опширније
МАЈКА ИЗ ПРЕКАЛА ШТО ЈЕ ДЕЦУ СВОЈУ С ПУШКОМ У ШКОЛУ ПРАТИЛА.jpg

 ЗОРИЦА Д. ПЕЛЕШ ''ЗАБОРАВ''

 ЗОРИЦА Д. ПЕЛЕШ ЗАБОРАВ (одломак из књиге о Космету, која је још у рукопису) "...Те вечери можда је требало да кажем другарици Ојданић и да сам у октобру, тачније 13. октобра 1998.године у Руском дому организовала обележавање осам векова Хиландара, уз благослов Подворја руске православне цркве у Београду и наше Патријаршије и нашег патријарха господина Павла. Док сам ја вршила припрему за тај програм, она се ( по речима њеног мужа, генера...
опширније
manastir.jpg

Др Славица Кнежевић ''JЕДНА ЦИГЛА ИЗНАД ДВЕРИ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА''

Пише др Славица Кнежевић JЕДНА ЦИГЛА ИЗНАД ДВЕРИ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА Највећа несрећа приче која следи је, што се, заиста, догодила. Можда је грешно, али човек не може, а да не помисли, колика је била дневница за такву врсту посла и колико ће година проћи, док се не сазна да ли ће постигнута предност у резултату зла бити дуготрајна или брзо оборена. Двадесетосми јул, хиљаду деветсто цетрдесет четврта година, насеље Велика, испод Чакора, у Црн...
опширније
CICA COLOVIC.jpg

Пише: Цица Чоловић КАМЕЊЕ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА

Пише: Цица Чоловић   КАМЕЊЕ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА             У се­лу Обар­де, ко­је се про­сти­ре на ви­со­рав­ни, на са­мој гра­ни­ци Ср­би­је и Цр­не Го­ре, са де­сне стра­не пу­та од Пље­ва­ља ка При­је­по­љу, крај јед­ног из­во­ра, од дав­ни­на сто­је два ове­ћа ка­ме­на.           У се­лу је са­чу­ва­на при­ча да су, у дав­на вре­ме­на, ово ка­ме­ње са се­о­ског гро­бља, на во­луј­ским за­пре­га­ма, до­вукли мје­шта­ни. На­мје­р...
опширније
DAVID LALICC.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ГЛУВО ДОБА''

ГЛУВО ДОБА   Пише Давид Лалић, пјесник из Андријевице   Разиграо се пастув Обилића, с' ланцем, до на Чукар и од ланца тајдан. То се поновило. Слана показала траг. Послије се шалџије на Палев Катун гуркале лактовима, како Суљу Бедови баста, не само то, него и да лаже. Преци су му се тако презивали у превјеравању. Неки га бранили, а неки помињали Јусуфову наковању, још док је био мали. Ту наковању је ''похвалио'' и косабаша Којо на Братски...
опширније
gradac kod Budimlje.jpg

Душан Рмуш ''ГРАДАЦ ПОНОС БУДИМЉЕ''

Душан Рмуш ГРАДАЦ ПОНОС БУДИМЉЕ   Градац, понос Будимље.Овде почиње историја Седме Епископије Светог Саве. Већи дио мог детињства сам провео на овом камену у чијим пећинама сам спремао матурски испит...У воденици ( на слици) био воденичар и услуживао помељаре. Ово ми је једна од најмилијих фотографија. На овом камену су се палиле ватре Петровданске и Тринајестојулске. Овај камен је окупљао Шерску омладину на игре и весеље, а чобанске фруле с...
опширније
velimir djukic meteh.jpg

Проф. др Славољуб Т. Ђукић  Оста и опста – једна сламка међу вихорове ВЕЛИМИР ВЕЛИША ТРИФОВ ЂУКИЋ

Проф. др Славољуб Т. Ђукић   ПРИЧЕ ГЛАС ХОЛМИЈЕ Оста и опста – једна сламка међу вихорове ВЕЛИМИР ВЕЛИША ТРИФОВ ЂУКИЋ   Крајем јуна љета господњег 1938. године, у дому Трифуна Трифа Ђукића бијаше велика жалост - преминула   његова супруга Мира на порођају након што роди девето дијете, мушко. По обичају око сандука су жене у црнини, дворе покојницу,  и повремено нека од њих, која је вична, нариче тужне слогове ријечи од којих  нав...
опширније
MILOSAVA MIJOVIC.jpg

Милосава Мијовић                                   '' ЂЕДО''

Пише Милосава Мијовић                                      ЂЕДО         Ђедо је био прави витез. Сjећам га се. Жао ми је што је рано умро. Можда сам се ја касно родила, али, жао ми је. Слагали смо се. Све ме је занимало што он прича. А ни њему није сметало моје присуство. Могла сам да га пратим у стопу. Кад би започео причу са својим вршњацима, знала сам да ја ту немам шта да тражим. Зато сам се прихватала неког обичног посла што могу дј...
опширније
DAVID LALICC.jpg

Давид Лалић  ''ГОСПОДЕ, ДОСТА''

Пише Давид Лалић  ''ГОСПОДЕ, ДОСТА''                ''Било је то вријеме великих и тешких људских драма'', бесудно вријеме затирања свих вриједности, доба бешчашћа и моралног суноврата! Вријеме зла, на Палевом Катуништу и Грозном, гдје владају Фараон и Проклета Јериња тече. Догађаји и муке се не заборављају, лавиринту људске покварености, пакости и зла нема краја.               Удружени у корпусу, који његује мржњу као цвијеће, са лошим,...
опширније
vivet.jpg

  ВЕСЕЛИН ВУЈОВИЋ – ВИВЕТ ЈЕДНО УМОВАЊЕ Ко злотвору и кад љуби руку

                      ВЕСЕЛИН ВУЈОВИЋ – ВИВЕТ   ЈЕДНО УМОВАЊЕ Ко злотвору и кад љуби руку, за кољена исписује бруку. ВИВЕТ - - - - - - - Преко косе танке твоје црте и дебеле из Вукове баште, учих од седме, што ми лете, писмо-коријен из земље свете.1 - - - - - - Нећу да улазим у филозофију, дружићу се радо са њима иако нијесам један од њих, већ сасвим обичан човјек, или бар тако за себе мислим и осјећам, али ове косе и дебе...
опширније
zoran saponjic.jpg

ЗОРАН ШАПОЊИЋ ''ПО МЕТОХИЈИ''

ПО  МЕТОХИЈИ Зоран Шапоњић, новинар, рођен 1966. у Новој Вароши. Дипломирао на одсеку за новинарство Факултета политичких наука у Београду. Радио у ''Борби'', ''Блицу'', ''Гласу јавности'', ''Куриру''. За ове листове 90-их година прошлог века извештавао са свих ратишта бивше Југославије. Добитник годишње награде УНС за репортажу, 2014., добио Гран при Интернационалног фестивала репортаже у Апатину. Аутор књиге репортажа ''Љубомирова земља''...
опширније
MILORAD VUKIC.jpg

MИЛОРАД ВУКИЋ ''ЗБОГОМ ТРЕШЊЕВО ОДО' ЗА ТРЕШЊЕВО''

ЗБОГОМ ТРЕШЊЕВО ОДО' ЗА ТРЕШЊЕВО                        Пише Милорад Вукић, професор Српског језика и књижевности у пензији              Угријала муња Божја, неда ока отворит. Зној кипти и никакав хлад му лијека не даје. Питам се куда ћу сам са собом. Одједном ми паде на памет да одем на Лим, да се бачим у таласе Лима као што сам то некада, у млађим годинама, радио. И чим сам се тога сјетио, без премишљања упутих е ка Лиму. Лиму бистроме...
опширније
MIRKO SIMONOVIC.jpg

МИРКО СИМОНОВИЋ ''МАСАКР У КУЋИ ДУШАНА СИМОНОВИЋА 28. ЈУЛА 1944.''

МАСАКР У КУЋИ ДУШАНА СИМОНОВИЋА 28. ЈУЛА 1944.          ''Баба, баба, погледај  колико тица  лети више наше куће!'', рече Мато, показујући  прстом  јато које је летјело од Иванпоља, уз приобаље Величке ријеке, и ширило се све више. Баба Јела усмјери поглед ка јату гавранова које је летјело у правцу  Чакора. Неколико њих падоше на кров куће и након неколико тренутака одлетјеше и придружише се своме јату.     ''Никад оволико гавранова ниј...
опширније
RADOMIR DULOVIC.jpg

КУМСТВО ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ  ИЗМЕЂУ БРАТСТАВА ДУЛОВИЋА И ЧУКИЋА ИЗ ДОЊЕ РЖАНИЦЕ 

КУМСТВО ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ  ИЗМЕЂУ БРАТСТАВА ДУЛОВИЋА И ЧУКИЋА ИЗ ДОЊЕ РЖАНИЦЕ КОД БЕРАНА   На насловној фотографији је Радомир Дуловић   Ову занимљиву и истиниту причу забиљежио је Радомир Дуловић, угледни домаћин и друштвени радник из Доње Ржанице, на основу казивања свога стрица Војислава-Воја Дуловића, познатог судије у Црној Гори послије Другог свјетског рата, те старинаца свога краја, међу  којима је Радун Чукић звани Дуница. Главн...
опширније
veljko-mijovic.jpg

ВЕЉКО МИЈОВИЋ ''ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА ЦРНИ ВЈЕТАР''

ХРОНИЧАР ВЕЛИЧКОГ ПОКОЉА ПРОФЕСОР И КЊИЖЕВНИК  ВЕЉКО  МИЈОВИЋ       Вељко Мијовић                 Вељко је рођен 1935. године у Грачаници, код Андријевице, од оца Николе и мајке Зорке, рођене Вукићевић, и био је једино њихово дијете. Основну школу завршио је у Грачаници, осмогодишњу у Андријевици, док је гимназију учио у Беранама и Бијелом Пољу. Студирао је у Сарајеву и Скопљу, у ком је, на Филозоф-ском факултету, дипломирао на г...
опширније
Miladin_Culafic.JPG

ПРИЧА НАДА

 Пише Миладин Ћулафић, српски прозни писац. Члан  Удружења књижевника Србије.                                                                                                                НАДА   Још се није угасила њихова нада, да би син, некако, могао да се врати. А прошло више од тридесет година од завршетка рата (кад би се могао тако лако завршити рат!). Ако, одоздо из села, примијетиш горе под планином њихову кућу – изненадиш се....
опширније
21230885_2030008653935079_3892532842484583840_n.jpg

ОД ЧАКОРА ПА ДО МОРА НАЉЕПША ЈЕ ЦРНА ГОРА

      ОД ЧАКОРА ПА ДО МОРА НАЉЕПША ЈЕ ЦРНА ГОРА     Написала Недељка Неда Ђукић Боројевић   /кратак осврт на тродневно путовање у постојбину мојих предака/   На предлог мог побратима Славољуба Ђукића Томовог, из Метеха, написала сам елегичну пјесму „Ој, Чакору“ за трећу по реду комеморацију Бранки Ђукић Радевој, која је мучки убијена 02. септембра 1975. год. на планинском превоју Проклетија- Чакору. Била сам почаствована позивом на...
опширније
veljko-mijovic.jpg

ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ ''ЦРНИ ВЈЕТАР'' (Покољ у Велици 1944.)

Вељко Мијовић
XXVI Петогодишњег Мата Симоновића, бијеле косе и обрва, виђела је мајка како трчи према људима у бијелим капама и црним кошуљама. Била је блиједа и престрашена, а очи јој пуне свјетлости, страка и модрог неба. Ћутала је осјтивши да нема снаге да га зовне. А људи чуди су се примицали њеном дому. - Изнеси им хљеб и со - рече она једној жени, а ова се и не осврну, можда је није ни чула. - Здраво - рече дијете весело смијешећи се и машући обје...
опширније
predrag-scepanovic.jpg

ЉУДСКА ЛАВЕЖ ИЗ КОЛАШИНА - ИСТИНИТА ПРИЧА

Пише: Предраг Т. Шћепановић, публициста.
Негдје 50-тих година кад је Тито кренуо из Подгорице за Колашин није могао даље од Мијоске. Због одрона на путу морао је назад.Тако је поворка на челу с Титом из Подгорице преко Жабљака дошла до Биоградског језера.Тамо је затечена већа група Удбаша наоружаних до зуба, државних службеника, помоћног особља и нешто народа. Сви су били из Колашина. На челу су били командир милиције, предсједник општине, начелник, предсједник СУБНОР-а и др. Тито ...
опширније
glas holmije

УСПУТ ЗАПИСАНО

Пише Вера Ћирић
Прегршт туге завичајне Чим јутром отворим очи поглед упирем у тебе Коме. Тако бјежим од самоће и потискујем свијет сјенки са твог постоља. Видим да ти је туга пратиља. Зато желим да побришем сјећања и исцијепам књигу успомена. Бол ме сијече, тишина обара. Помислим да сам проклета, чим толико памтим. Но, ипак, вратим се понекад у твоју давну оазу из које извиру наше колијевке, наша дјетињства. Сјетим се како с...
опширније
glas holmije

ПРИЧА ЈЕДНЕ ТРЕШЊЕ

Пише: Ратомир Јокић
Родила сам се далеке 1941. године. Донесе ме на свијет род моје врсте, која се настанила у селу Велика испод Чакора на обронцима Гојковића Лаза. Тамо сам почела расти и развијати се. Тешко је време било. Хитлерова ратна машинерија је све уништавала широм Европе и презала даље за освајањем цијелога свијета. Тај Хитлеров поход осјетила је и моја врста. Препуштени смо били сами себи. Могао ме згазити, сломити, обрстити ...
опширније
glas holmije

КУЋОЊА

Ратомир Јокић
Док смо се ми деца играли - ко ће да жмури, а ко да се крије - истовремено смо слушали разговор оца и мајке. Чујемо кад отац каже мајци: ''Ја ћу у петак отићи до Пећи да бих у суботу купио неко веће мушко теле или мање јуне, зависно од цене. Брзо ће оно порасти. Две зиме и имаћемо вола. Са тим ћемо олакшати посао око орања и вуче''. Били су то дани педесетих година прошлог века. Период обнове наше земље после Другог светског рата. Људи су ...
опширније
cica_colovic.jpg

МАНАСТИР БОРЧАНИ

Пише Цица Чоловић
У Маочу, селу у пљеваљској општини, веле, постојао је, у давним временима, манастир с именом Борчани. Манастир су зидали Немањићи. Видјевши шта су направили, извршиоци овог монструозног злочина побјегоше натраг, а Бранка оста насред пјешачког пута у близини чакорског превоја. Бјеше то богат манастир све док га Турци нису напали и сасвим разорили. И данас се у овом селу може наћи понеки камен из зидина прастарог манастира. Манастирско имање ...
опширније
slavoljub_djukic.jpg

ЛЕГЕНДА КОЈА НЕ УМИРЕ

Проф. др Славољуб Ђукић
СЈЕЋАЊE НА БРАНКУ РАДЕВУ ЂУКИЋ Свак се роди да по једном умре,част и брука живе довијека. (Његош) Зарад свога образа, дјевојачке части и људскога поноса Бранка Радева Ђукић положи свој млади живот, вину се у легенду до невиђених висина и оста да вјечно живи у нама. Чудне чакорске ћуди Чакор је велика планина у склопу Проклетија, изузетне љепоте и свјежине, али је карактеришу и неке чудне и непредвидљиве ћуди. Обилује великом брдовитом по...
опширније
vulko_scekic.jpg

МАРИЦА

Пише Вулко Шћекић
По казивању Акса Шћекића, Маричиног брата од тетке. Велики дио историје великих народа, а самим тим и великих племена и великих братстава, а братство Шћекић је једно од највећих у Црној Гори, има облик предања и мита. У протеклим крвавим временима, када се ради спаса у бјегу ''иницијатива из руку често пребацивала у ноге'', није било времена за писање и записивање. Приче су се памтиле. Као у легендама код других племена и братстава у Црној...
опширније
iseljenicka_tuga.jpg

ИСЕЉЕНИЧКА ЈЕ ТУГА ПРЕГОЛЕМА

У ПОТРАЗИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ ПРОМЕНИЛИ ЧЕТИРИ ДЕСТИНАЦИЈЕ
  ''Веома сам поносан на чињеницу да корени мога братства потичу из највећег српског племена Васојевића'', каже у изјави за ''Глас Холмије'' мр Александар Лепосавић, стручни сарадник Института за воћарство у Чачку. Један случајан сусрет у Беранама на савјетовању пољопривредних стручњака из региона дао је прилику нашем сараднику да директно из уста мр Александра Лепосавића чује једну занимљиву причу о томе како су се његови преци селили у...
опширније