logo3

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ''

 

Проф. др Марко Кнежевић

АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ

На  простору Плавске жупе, све до 2015. године,  нијесу вршена  археолошка ископавања, али аналогно пронађеним остацима у осталом дијелу Горњег Полимља и с обзиром на пронађене праисторијске цртеже на неким стијенама у гусињском дијелу Проклетија, као и откриће некрополе у Плаву 2014. године, може се претпоставити да је овај простор био насељен људским заједницама jош у праисторијско  .доба.

До сада су у Горњем Полимљу пронађени остаци из каменог доба – мезолита на Трeбачком кршу и другим локалитетима и из неолита на више мјеста. Најзначајнија неолитска налазишта су Кременштица у селу Петњик и Беран-крш код Берана. Ту су пронађени трагови неолитскх насеља са темељима кућа и фрагментима керамике, посуђа, остаци оруђа од камена, кости, игле, шила, ножеви, грнчарија и др. Ископани предмети чувају се у Полимском музеју у Беранама.

 

 ТРАГОВИ ИЗ  ПРАИСТОРИЈЕ И АНТИЧКОГ ДОБА

 

У масиву Проклетија код Гусиња постоје три површинска археолошка налазишта у којима су откривени неки изгравирани цртежи на стијенама, који указују на овдашње постојање праисторијских насеобина. Једно налазиште је на планини Валушници, на око 1700  мнв. Ту је у долини једног потока откривен примитивни цртеж на каменој плочи. Линијама урезаним у плочу, цртеж приказује мајку са дјецом у наручју, а поред ње је више људских фигура. По археологу Павлу Мијовићу, гравира потиче из средњег бронзаног доба и припада постпалеолитској (неолитској) умјетности Балкана. У другом налазишту – Грбаји, на хоризонталној каменој плочи урезана је фигура човјека.

   Треће налазиште са праисторијским цртежима  налази се на источној страни планине Везирове Браде,  југоисточно од Гусиња. На улазу у једну пећину, с десне стране, на литици изгравиран је примитивни цртеж стрелца са запетим луком, а око њега је више крстова, за које се сматра да представљају групу ловаца. Павле Мијовић сматра да цртеж потиче из VIII вијека прије нове ере, тј. из почетка гвозденог доба. На основу поменутих гравира може се претпоставити да су се прастановници овога краја бавили ловом и сакупљањем плодова, вјероватно и првим облицима сточарства.

Евентуална опсежнија археолошка истраживања у Плавској жупи можда би на овом простору открила видније трагове из римског доба, јер за то постоје извјесне индикаије.Наиме, на oбали Плавског језера, при ископавању темеља за здравствену (данас полицијску) станицу пронађени су остаци ранохришћанске базилике који су том приликом потпуно уништени. Ту су откривени и остаци  зидова римског утврђења. У селу Велика код Вукадиновог потока и у Горњој Ржаници постоје остаци гробља за које се сматра да су "латинска".  Кроз  Плавску жупу пролазио је  римски пут Виа де Генте. На присуство Римљана указују и неки топоними, вјероватно римског поријекла Баћа: Лим, Виситор и др, 

 

ПЛАВСКА НЕКРОПОЛА

 

У Плаву је на дионици новоизграђеног  пута Плав - Војно Село, у Рибарској улици код Полицијске станице, у јулу 2016. године  случајно  откривено археолошко налазиште. Радове на ископавању обавио је стручни тим Полимског музеја на челу са археологом Предрагом Лутовцем.То је прво археолошко ископавање на тлу Плавске жупе, Откопани су гробови са остацима скелета  одраслих и дјеце и пронађени неки предмети, гвоздени нож, бронзана игла и остаци керамике. Према првим процјенама сматра се да ископани материјал потиче из гвозденог, или из бронзаног доба, старости 3 до 3.500 година прије нове ере. Прелиминарни резултати истраживања показали су да је откривена некропола много већих димензија у односу на тренутни обим ископавања, али урбанизовани дио Рибарске улице (стамбено насеља, водовод, канализација) онемогућава проширење ископавања.  Иако су у овом дијелу Плава још од раније постојали неки трагови који су указивали на постојање археолошког назалишта (велике надгробне плоче на старом  гробљу, остаци базилике, комади стубова, остаци скулптура и темељи кућа) нико није показао интерес за археолошка истраживања све до 2016. године. Осим Рибарске улице, која је добила назив по средњовјековном српском насељу Рибаре, чији су становници ловили рибу на Плавском  језеру за манастире Бањска и В. Дечани, у Плавској жупи има више локалитета интереснтних и изазовних за археолошка истраживања, као што су брдо Градац код манастире Свете Тројице, Надград у Брезојевицама,  Метериз у Плаву и др. Општина Плав треба да заинтересује археологе за истраживања на овом простору, како би открићем нових и уређенем постојећих археолошких локалитета обогатила туристичку понуду.