ГОРАН КИКОВИЋ '' И ЗЕЛЕНАШИ СУ БИЛИ СРБИ''

И ЗЕЛЕНАШИ СУ БИЛИ СРБИ

Прилог припремио Горан Киковић, проф.историје

      У Црној Гори је послије одлука Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори 1918. године дошло до подјеле на бјелаше и зеленаше, први су били присталице безусловног уједињења Србије и Црне Горе, а други присталице краља Николе. Ипак, и једни и други су били - Срби. То свакако потврђују чињенице у овим документима. О Зеленашима и Бјелашима проф. др Александар Стаматовић каже ''И једни и други, стајали су по становишту да су Црногорци  национално Срби. Зеленаши само дају већу поенту посебности Црногораца, у смислу елитности у односу на остале Србе.''

На основу текста којег је приредио историчар Александар  Раковић а на основу података из докторске дисертације[1] Александра Стаматовића и фељтона[2]  овог историчара објављеног у "Гласу Црногорца" приказујемо јавности сљедеће:

Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа Божићне побуне 1919. године, коју су против србијанске династије Карађорђевић подигли зеленаши, присталице свргнутог краља Николе и црногорске династије Петровић Његош. Након угушења ове побуне, Поповић је пребјегао у Италију да би се у јуну 1919. вратио у Црну Гору и почео комитску борбу. 10. децембра 1919, у гласилу црногорске владе у изгнанству, "Гласу Црногорца", Крсто Поповић истакао је важност Црне Горе у Српству рекавши да је "Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове". Међутим, након само неколико мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира. Године 1929. из Белгије је упутио молбу краљу Александру Карађорђевићу да га ослободи одговорности за братоубилачке сукобе у Црној Гори од децембра 1918. до смрти краља Николе, и у писму му исказао вјерност. У Белгији му је 18. октобра 1929. влада провинције Лијеж, односно полиција за странце, издала пасош, под бројем 9121, са визом под бројем 94. У личним подацима унијетим у пасош, Крсто Зрнов Поповић национално се изјаснио као Србин.

Исте године се вратио у Југославију, добио официрску пензију и живио као пензионер до почетка Другог свјетског рата, када је основао своје зеленашке формације, неку врсту милиције у италијанској служби и ступио у борбу против црногорских комуниста. Обиљежје ових зеленашких формација била је црвено-плаво-бијела српска тробојка, коју су такође користиле и четничке јединице у Црној Гори, вјерне династији Карађорђевић. Током рата међу зеленашима је дошло до подјеле, те су једни пришли комунистима, а други четницима. Крсто Поповић, међутим, није пришао ни једнима ни другима. Убили су га комунисти, припадници злогласне ОЗНЕ, 1947. године. 

Молба Крста Поповића КраљуАлександру Карађорђевићу

Његовом Величанству Александру

Краљу Срба, Хрвата и Словенаца 
Београд

Ваше Величанство,

      Кад је непријатељ био коначно потучен 1918.године тада је и наступио моменат за уједињење Краљевине Црне Горе са Краљевином Србијом и са осталим југословенским покрајинама. У Црној Гори јавиле су се двије политичке струје, које су црногорскинарод довеле до оружаног сукоба. Ја као официр иако сам стајао неутрално према једној и другој политичкој струји, чим је наступио оружани сукоб остао сам вјеран светињи заклетве положене Врховном Команданту Њ. В. Краљу Николи и ступио у борбу против оних елемената, које је мој Врховни Командант означио као непријатеље Црне Горе.

Њ. В. Краљу Николи мом Врховном Команданту остао сам вјеран до његове смрти.

Смрт блаженопочившег Краља Николе разријешила ме је заклетве а при томе је Црна Гора постала саставни дио Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је примила као таква на себе сва права, као и све обавезе.

Усљед тога покорно молим Ваше Величанство, да ме ослободите свих одговорности за вријеме грађанског рата у Црној Гори од децембра 1918. до смрти блаженопочившег Краља Николе и са тим дозволите ми слободан повратак у домовину, према којој имам и обавеза а и мојих права наслијеђених од Црне Горе, која је постала саставни дио Ваше Краљевине.

Вашем Величанству и домовини бити ћу вјеран као што сам био вјеран Њ. В. Краљу Николи и Црној Гори.

Крсто Поповић 

Бригадир бивше Црногорске војске

Белгија, 23. септембра 1929. год. 

[1]Александар Стаматовић, ''Историјске основе националног идентитета