''БОЖИЋНА ПОБУНА''  У ЦРНОЈ ГОРИ 1919. - ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Пише Горан Киковић, историчар

''БОЖИЋНА ПОБУНА''  У ЦРНОЈ ГОРИ 1919. - ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Божићна побуна у околини Цетиња и Никшића , био је догађај почев од 6. јануара 1919. у коме су присталице условног југословенског уједињења, тзв. Зеленаша, подстакнути од Краљевине Италије, покушале да силом оружја преотму власт над територијом Црне Горе и Бока Которске од савезничких снага. Након неуспјеха легалним и мирнодопским путем у Подгоричкој скупштини, како би се обезбиједио повољнији улазак Црне Горе у исту државну творевину са Србијом, а наиме проширена преговарачка моћ за столовима Италије у питањима око интересне сфере Јадранског приморја, дајући подршку успостављању претходног стања обнове црногорске државе под њеним краљем Николом. Зеленаши су се сукобили са Бјелашима, присталицама безусловног уједињења, састављених из црногорске омладине и клубашких народњака. Главни организатори Божићне побуне су били италијански агент Министарства војног новинар Ђовани Балдачи и црногорски утицајни политичар Јован С. Пламенац.

Након неуспјеха побуне, отпор је настављен у виду Црногорске војске у егзилу у Италији, која је пребацивана да врши изненадне нападе на Поморје кришом, до њеног распуштања 1921. године италијанско-југословенским договорима. Поједине чете су остале да се крију по недоступним крајевима и врше четнички вид отпора повременим терористичким нападима све до 1924. године. Бројчана снага Зеленаша у самој Божићној побуни је била близу три хиљаде наоружаних људи. Већина војника, пак, борбу лично није видјела. Неки окарактеришу сукоб као чисту инвазију Италије, неки као грађански сукоб политички супротстављених Црногораца, а има и оних који борбу сматрају устанком црногорског народа. Међутим ових дана се на нов начин се поново фалсификује историја уз серију ТВ Црне Горе под називом ''Божићни устанак''. Гдје се Јадранске трупе и Југословенска добровољачка дивизија проглашени окупаторима Црне Горе.

Власт се понашала изузетно благонаклоно према губитницима у овом сукобу, што је изазвало врло велике протесте код бјелаша. Никоме није суђено за командну одговорност и свима који су се предали и признали државу су, чак на противљење шире јавности, дати високи положаји - један од зеленашких командира Крсто Поповић је прихваћен у војску, а Јован Пламенац, главни организатор побуне, је прихваћен у радикалну странку и власти, на опште протесте. Краљ Александар Карађорђевић је указом ставио изван снаге највећу казну, смртну, па нико није био осуђен на смрт, без икаквих обзира на злочин. Велики Жупан Зетске области Милован Џаковић је оснивао општинске одборе за народно опраштање, којим су се окупљали оштећени и молили да не подносе кривичне пријаве против потенцијалних зеленашких злочинаца, и популисала идеја опште амнестије. Све ове мјере су биле усмјерене ка остваривању народног помирења у Црној Гори.

Укупно је осуђено између 200 и 300 Зеленаша, а робију су издржавали у затвору у Зеници, скоро сви директни борци. Осуђени су углавном на казне од 4 до 20 година затвора, с тим што је један број добио и доживотну робију у лаким ланцима. Приликом суђења се посебно узимала тачка 59, по којој је свака казна морала бити умањивана јер је сматрано да су извршиоци кривична дјела учинили под притиском команде, односно слушањем наређења. Посљедњи судски процес против зеленашких оптуженика је одржан на Цетињу 25. новембра 1924. године, када је од 23 оптужених 5 осуђено на доживотну робију у лаким ланцима, а остали на 4-20 година затворске казне, а када су интересантно током изрицања пресуде и спомињања краља Александра сви оптужени узвикнули „Живијо краљ!" у његову част на иницијативу Радојице Никчевића, који је сам добио доживотну. Осуђеници на доживотну робију и најдужу затворску казну су углавном пуштани раније масовним дијељењем помиловања од стране краља Александра I, укључујући поменутог Р. Никчевића послије неколико година, као и једног од знаменитијих Зеленаша, Новицу Радовића, осуђеника на 20 година који је помилован послије 9. Нико од Бјелаша није био осуђен нити окривљен, па ни осумњичен за злочине.