logo3

ИСТРАЖИВАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ ВАСОЈЕВИЋА И ЦРНЕ ГОРЕ

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ.jpg

МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, ИСТОРИЧАР : САНЏАК ТУЂЕ ИМЕ НА ОГЊИШТУ СРПСКЕ НЕМАЊИЋКЕ РАШКЕ 

  МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, ИСТОРИЧАР : САНЏАК ТУЂЕ ИМЕ НА ОГЊИШТУ СРПСКЕ НЕМАЊИЋКЕ РАШКЕ  НА простору некадашњих српских и југословенских земаља с најближим окружењем крајем 17. века било је 25 санџака. Новопазарски је основан око 1790. године, с Новим Пазаром као административним седиштем, иако су санџак-бегови и касније кајмаками најчешће боравили у Сјеници. Овај санџак је три пута укидан. У турском царству почетком 19. века било је 290 санџа...
опширније
TOPOVI NA JASIKOVCU.jpg

ТУРСКИ ТОПОВИ ЗАПЛИЈЕЊЕНИ 1912. НА ЈАСИКОВЦУ КОД БЕРАНА

Црногорска батерија на снимку се налазила на брду Јасиковцу а не у Виницкој испод обриса Градине (уосталом јасно се види да то нијесу обриси Градине). Падом Тифрана и Јејевице Турци су изгубили сваку наду у погледу даље могућности организовања одбране Берана, јер више нијесу имали накаквог погодног положаја за одбрану вароши. У исто вријеме, муслиманско становништво из страха од бомбардовања града вршило је велики притисак на команданта гарн...
опширније
nemanja devic.jpg

Мр Немања Девић, историчар'' АЛБАНЦИ (АРНАУТИ) - СРПСКЕ ВОЈВОДЕ  У МЕТОХИЈИ ''

АЛБАНЦИ (АРНАУТИ) - СРПСКЕ ВОЈВОДЕ  У МЕТОХИЈИ Пише Немања Девић, историчар   Немања Девић је рођен 1989. у Смедеревској Паланци. Студент је мастер студија историје на Филозофском факултету у Београду. У сарадњи са Институтом за савремену историју, као гимназијалац је обавио исцрпна истраживања жртава Другог светског рата у Шумадији. Аутор је већег броја публицистичких текстова, као и научних радова, међу којима се издвајају и три моногра...
опширније
12705405_483702101813287_1015477675280336104_n.jpg

Јован Маркуш  ''ЕТИКА ЦРНОГОРКИ''

Пише Јован Маркуш ЕТИКА ЦРНОГОРКИ Једна поучна и стара прича, која у народном памћењу живи и данас, довољно говори о етици Црногорке. Када су Његуши одавали пошту мртвом владици, владару и пјеснику Петру II Петровићу Његошу, његова мајка Ивана обратила им се сљедећим ријечима: „Браћо Његуши, соколови Црногорци! Није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за плакање, нити је радио за кукање. Радио је о добру...
опширније
komunisticki falsifikati.jpg

''КОМУНИСТИЧКИ ФОТОШОП ИСТОРИЈЕ''

КОМУНИСТИЧКИ ФОТОШОП ИСТОРИЈЕ Како преноси портал Србадија. И ако се званично "Photoshop" појавио тек 1990.године, веровали или не он се увелико користио у тадашњој Југославији десетинама година раније у сврху фаслификовања историје. Пред вама је један од таквих, мало мање вештих, примера. На оригиналној фотографији(Прва слика с лева), снимљеној у Опленцу се налазе: Никола Калабић, Драгослав Рачић и Нешко Недић. На лажној фотографији(десно),...
опширније
12705405_483702101813287_1015477675280336104_n.jpg

ПЕЂА КОВАЧЕВИЋ ''ЋИРИЛИЦА -ПИСМО КОЈЕГ СЕ ОДРИЧЕМО''

Ћирилица – писмо којег се одричемо Пише: Пеђа Ковачевић Букола је из Нигерије. Пут га је некад  давно довео у нашу локалну кафану. Тражио је хотел који је уцртан на његовој мапи, али тог хотела на том мјесту, а ни у граду, у стварности није било. Зато је било пива и наше добродошлице. Букола је био изненађујуће добар познавалац српских прилика и не баш наклоњен српској колективној мисли, па ме је његов туристички обилазак зачудио. Његово п...
опширније
DONJORYANICKA.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ '' УДАР ТУРАКА И АРНАУТА НА СРБЕ У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЈЕМ ДЕВЕТНАЕСТОГ И ПОЧЕТКОМ ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА''

 УДАР ТУРАКА И АРНАУТА НА СРБЕ У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЈЕМ ДЕВЕТНАЕСТОГ И ПОЧЕТКОМ ДВАДСЕТОГ  ВИЈЕКА За читаво вријеме турске владавине, турске похаре нијесу заобилазиле ни Доње Луге, и њихова насиља над православним српским становништвом, а најчешће су их чинили, посебно, Арнаути из Ругове. И данас се памти по злу 1898. година, када су, почетком јуна, Арбанаси, уз учешће редовне турске војске, напали, похарали и попалили села Луге, Дапсиће...
опширније
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ.jpg

СЕЛИХ СЕЛИМОВИЋ ИСТОРИЧАР ''МУСЛИМАНИ ПОШТУЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ''

МУСЛИМАНИ ПОШТУЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ             Још увек је код великог броја људи укорењен страх од неке више силе, ванземаљске силе, божанске моћи и код муслимана и код православних верника. Ова се констатација односи на цело предметно, а и много шире подручје. По убеђењу тог великог броја људи та сила, божанска сила, може помоћи, али и нанети неко зло и несрећу ако се то заслужи код ње, односно ако се о нешто огреши. Много стари...
опширније
ВАСОЈЕВИЋИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''БРЂАНСКА ПЛЕМЕНА ВАСОЈЕВИЋИ, КРАСНИЋИ И ХОТИ ''

ВАСОЈЕВИЋИ, КРАСНИЋИ И ХОТИ По предању, Васојевић Стево је имао пет синова: Васа (од кога су Васојевићи), Пипа (од кога су Пипери), Озра (од кога су Озринићи), Краса (од кога су Краснићи, велико албанско племе) и Ота (од кога је настало многобројно племе Хоти у Албанији). Краснићи и Хоти су се послије Косовског боја потурчили, то јест прешли су на исламску вјеру. Да су Васојевићи и Краснићи сродна племена "по менталитету", а традицију о крв...
опширније
karta vasojevica.jpg

: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''РАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА''

РАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА Васојевићи су се свуда раселили, из разних разлога, али ипак нијесу испразнили своју матицу. Најзначајнија миграциона кретања су текла преко старе Рашке, Бихора и Пештери, ка Шумадији и другим областима Моравске Србије, али је било исељавања и према другим подручјима југословенских земаља. Шумадија је била на првом мјесту у насељавању Васојевића и других брдских племена. Тај процес исељавања појачан је средином 18. виј...
опширније
SRBIII.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ ОД 1991 ДО1999''

АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ  Неизбрисиви Величко – Полимски погром, МРЉА седамдесет година утамничена која је бољела и вријеђала истину о немоћним и незаштићеним, остављеним на олтару домовине, доведена је у спрегу са вазалним односом режима пред култом личности и планираним национализмом лукавих и подлих, неспособних и незаслужних, вјероломних медиокритета оданих наказној идеологији која је прикрила истину, која је жртвовала јаук и врис...
опширније
ANDRIJEVICA SPOMENIK 1912..jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''КОМИТСКИ ПОКРЕТ У ВАСОЈЕВИЋИМА ОД 1916. ДО 1918.''

КОМИТСКИ ПОКРЕТ У ВАСОЈЕВИЋИМА ОД 1916. ДО 1918. Послије капитулације Црне Горе Аустроугарска је извршила окупирање читаве њене територије.[1] На подручју Васојевића хапшени су народни прваци и вршена пљачка материјалних добара, нарочито послије одметања ђенерала Радомира Вешовића 1916. године. Због таквог стања у Црној Гори се развија Комитски покрет који је попримио масовни карактер у Горњим Васојевићима, а Аустроугарске власти врше војна...
опширније
Јован_Цвијић,_географ_(1865-1927).jpg

Милутин Осмајлић ''ЈОВАН ЦВИЈИЋ О ВАСОЈЕВИЋИМА''

ЈОВАН ЦВИЈИЋ О ВАСОЈЕВИЋИМА Васојевићи су се на новом простору - каже Јован Цвијић - развили у "најмногобројније племе", и то "врло сложеног поријекла", захватајући и старије родове српског становништва и новодосељенике из старе Црне Горе и племена Брда. Али још много раније, док је племе живјело у матици, Лијевој Ријеци, "старо становништво, племенско језгро", било је појачано "сјеничким ускоцима", односно српским живљем које је из области...
опширније
karta vasojevica.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ВАСОЈЕВИЋКИ ЗАКОНИК У 12 ТОЧАКА''

Васојевички Закон у 12 точака Историјат издавања Од давнина је у Васојевићима постојао обичајни законик. Уз додатке, усвојила га је Свеопшта народна скупштина Васојевића, крајем 1829. или у првој половини 1830, а потврдио игуман манастира Ђурђеви Ступови, Мојсије Зечевић, који је скуп и сазвао. Васојевички Закон у 12 точака објавила је, 1929. године, Српска краљевска академија у Београду са коментарима др. Илије Јелића. Електронску верзију...
опширније
Milunka_Savić.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''МИЛУНКА САВИЋ''

Трагом знаменитих Српкиња   Милунка Савић-најодликованија жена у историји ратовања            Милунка Савић је наша Јованка Орлеанка. Она је ћерка Раденка и Милице иЗ села Копривнице код Рашке. Рођена је 1889. године. Она је 1912. године када је почео Први балкански рат саопштила родитељима да жели да буде српски војник и то не као болничарка него као мушкарац са орижјем у руци да се бори за Србију-земљу славнох витезова. Рекла им је да т...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''КОМУНИСТИ СУ САТРЛИ СРПСКУ МЛАДОСТ''

Комунисти су сатрли српску младост      Вођство Југословенске Комунистичке партије и вођство Хрватског ослободилачког усташког покрета договотили су се много прије почетка Другог свјетског рата о заједничком дјеловању. У споразуму који је склопљен у Сремској Митровици јуна-липња 1935.године стоји: „Вођство Југословенске Комунистичке партије и вођство Хрватског ослободилачког покрета обавезују се да ће избјегавати свађе и зађевице између јед...
опширније
narodna nosnja vasojevica 1.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ ОД НЕМАЊИЋА''

На насловници -стара васојевићка народна ношња која је потиснута од црноогорске када су се Васојевићи присјединили Црној Гори  ВАСОЈЕВИЋИ Родоначелник Васојевића, по једном предању, био је велики кнез Вукан (касније дукљански краљ), који је имао сина Костадина, Костадин Васоја (потомству је остало само презиме по њему), Васоје Стевана, Стеван Костадина, Костадин Васа, а по другом, изгледа вјероватнијем предању, јер се слаже са историјским ...
опширније
miroslavljevo jevandjelje.jpg

РАДЕ РАДУНОВИЋ професор ''МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ''

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ (Настанак и значај)         Владар Хума, удионе кнежевине српске државе, која се налазила и у саставу државе Немањића, кнез Мирослав, брат Стефана Немање, поручио је крајем 12. вијека израду јеванђеља. Мирослављево јеванђеље преставља најстарији споменик српске књижевне баштине. Писао га је дијак Глигорије (или Григорије). Вјероватно је било намијењено за кнежеву задужбину, епископалну цркву Св. Петра и Павла у Бијел...
опширније
SRPSKI JEZIK KARTA.jpg

Давид Лалић ''ИНДОВРОПСКА ГРУПА ЈЕЗИКА''

ИНДОЕВРОПСКИ ЈЕЗИЦИ  Наш српски језик, заједно са осталим словенским језицима, припада великој индоевропској лингвистичкој породици - која се дели на Кентум (Германски, Келтски, Илирски, Грчки, Романски) и Сатем (Словенски, Балтички, Албански, Ирански, Јерменски и Индијски) групу. Ко су дакле Индоевропљани? Лингвисти и археолози се слажу да данашњи народи Европе потичу од некадашњег заједничког народа који се током бронзаног доба формирао у...
опширније
novsicki boj 1879.jpg

МИЛОШ ПАУНОВИЋ ''НОВШИЋКИ БОЈ 1879 ГОДИНЕ''

СПОМЕНИК ПОГИНУЛИМА У НОВШИЋКОМ БОЈУ 1879. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије освештао, у понедјељак 11. августа 2014. године, спомен-обиљежје у Горњој Ржаници, посвећено јунацима из Новшићког боја. Преосвећеном Епископу у чину освећења спомен-обиљежја у Горњој Ржаници код Плава, подигнутом у знак сјећања на јунаке Новшићког боја који се одиграо 22. новембра 1879. године, саслуживало је свештенство и свештеномо...
опширније
DONJORYANICKA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ '' ДОЊОРЖАНИЧКА БУНА 1912 УВОД У ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА'' ''

 '' ДОЊОРЖАНИЧКА БУНА (1912) '' Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца у оквиру Дана сјећања на српске јунаке и добровољце сваке године од 9-16.октобра посјећује споменик Доњоржаничкој буни који  је саградило 13. јула 2008. Међу познате буне у Васојевићима почетком 20-тог вијека спада Доњоржаничка буна. Поред ове буне познате су још Бихорска буна 1901., Велиђанска буна 1906., Лушка буна1907., Винићанска буна...
опширније
ILI PETRA STIJOVIC.jpg

ДР МИЛЕНКО ВУЈОВИЋ ''ИЛИ ПЕТРА СТИЈОВИЋ И ПОХОД ТРИСТА ВАСОЈЕВИЋА ПРЕМА СРБИЈИ 1861 ГОДИНЕ''

Године 2005. подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петра Стијовић је погинуо 1861. у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава Славко Маслак; О споменику стотинашу Или-Петри Стијовићу са Полице  брину мјештани из села Црвско Славко и Вучић Миле Маслак, из села Црвско код Сјенице, иначе и чланови Одбора...
опширније
RUDESKA BITKA.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''БОЈЕВИ НА РУДЕШУ ПОЛИМЉУ ПРЕВИЈИ И ПОЛИЦИ 1862 ГОДИНЕ''

На насловној страни споменик Рудешкој бици    О Рудешкој бици и значају исте доносимо текст књижевника Бранислава Оташевић,предсједника Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици који је испред споменика на Рудешу одржао говор под насловом ''Прошлост чувамо од заборава, прецима се поносимо''. Текст његове бесједе гласи: ''Поштовани пријатељи,   Налазимо се на једном од славних мјеста наше п...
опширније
TREBACKO SEKULARSKI BATALJON.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''ШЕКУЛАРСКО ТРЕБАЧКИ А НЕ ТРЕБАЧКО ШЕКУЛАРСКИ''

  Пише: Благоје Шарић, професор руског језика у пензији                  Приметио сам да многи аутори пишући о историји Полимља употребљавају назив за батаљон Трепачко-шекуларски, што апсолутно не одговара историјским чињеницама и документима, а ево због чега: Декретом књаза Николе од 17. децембра 1903. године бр. 3638 за капетана     Шекуларско-трепачке капетаније постављен је Стојан Вулевић из Трешњева.          2. По Закону о админист...
опширније
dapsice spomenik.jpg

МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ ''ПОЧАСТ ДАПСИЋКИМ ЈУНАЦИМА''

ПОЧАСТ ДАПСИЋКИМ ЈУНАЦИМА      У времену смо обележавања великог јубилеја Сто година од завршетка Првог свјетског рата.  Дапсићани су подигли споменик својим заслужним прецима који су искорачили у борбеним редовима за одбрану слободе у свим ратовима у својој земљи у свом времену и тако су многи дали и своје животе. Списак је дат као на споменику, редоследом по годинама погибије уз поштовање и азбучног реда, у ратовима 1912-1918. године.   ...
опширније
kiko-sa-ruskim-kozackim-atamanom-moskovske-oblasti.jpg

Виктор Владимирович Заплатин ''РУСКА КОЗАЧКА ВОЈСКА''

На наловној фотографији наш уредник Горан Киковић и козачки атаман Виктор Владимирович Заплатин из Москве приликом посјете Беранама  РУСКА КОЗАЧКА ВОЈСКА    Сада у Руској Федерацији делује 11 војно козачких друштава. Атамани тих друштава бирају се на круговима ( скупштинама ) тих козачких друштава и њихов избор потврђује председник Руске Федерације. Своју делатност те организације заснивају на основама Статута који је прописан и усаглаше...
опширније
CINCARI.jpg

ЛАЗА КОСТИЋ  ''ЦИНЦАРИ ИЛИ КУЦОВЛАСИ ''

Лаза Костић  ''ЦИНЦАРИ'' . Посебан феномен представљају Куцовласи или Цинцари којих је у време турске окупације било у свим деловима Србије, а у слободној српској држави њихов број се непрекидно повећавао територијалним ширењем у јужном правцу. Куцовласи се поприлично разликују од Влаха, али су у основи истог порекла и језика. У Македонији су их још називали Арванитима или Арванитовласима. Назив Куцовласи је грчког порекла. О њима пише и Кон...
опширније
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ.jpg

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ ИСТОРИЧАР ''0СТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРАДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У ПОЛИМЉУ, БИХОРУ

Салих Селимовић, професор историје, Кладница, Сјеница ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРАДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ[1]    (ДРУГИ ДИО )                     Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Сјеници, Тутину, Прибоју, Новој Вароши, Пријепољу, Пљевљима и Бијелом Пољу. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерс...
опширније
TITO RANKOVIC KARDELJ I DJILAS.jpg

ЛОГОР " ГОЛИ ОТОК"  ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!

На насловној страни организатори Голог Отока : Александар Ранковић, Јосип Броз, Милован Ђилас и Едвард Кардељ   ЛОГОР " ГОЛИ ОТОК"  ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ! Концентрациони логор „Голи оток“ је био велики затвор који се налазио на острвима северног Јадрана. Голи оток (мушки затвор) и Свети Гргур (женски затвор) у Јадранском мору, постојали су од 1949. до 1988. године.У току политичког сукоба између руководства Југославије и Совјетско...
опширније
karta vasojevica.jpg

БОГДАН ЛАЛЕВИЋ И ИВАН ПРОТИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ У ТУРСКОЈ И ВАСОЈЕВИЋИ У ЦРНОГОРСКОЈ ГРАНИЦИ ''

БРАТОНОШКИ ВОЈВОДА ПЕЈО СТАНОЈЕВ И ВАСОЈЕВИЋИ  ...А прича се да је братиношки војвода Пејо Станојевић чија је кћи била у царском харему у Цариграду ,пошао код свог зета царског султана и стао оптуживати Васојевиће "Султан царе ,огријано сунце, "Ја сам дошао к теби од невоље, "Од зулума од Васојевића "Што но мени зулум учинише "Царске џаде нама прекидоше "Сваку срећу нама одузеше "Одузеше воду на Ножицу "Узеше ни зелене планине "кад ни дође ...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕРАНА ОД ТУРСКОГ РОПСТВА 1912. ГОДИНЕ''

                                         Ослобођење Берана        Главнина Источног одреда је из Бијелог Поља кренула ка Беранама 14. октобра и наступала је десном страном Лима у следећем распореду: Колашински и Доњоморачки батаљон, чета извиђача, чета пионира, митраљеско одељење и вод брдских брзометних топова образовали су претходницу, којом је командовао шеф штаба Источног одреда командир Мило Матановић; главнину са којом се кретао кома...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''ОПЕРАЦИЈЕ ИСТОЧНОГ ОДРЕДА ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ У ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ 1912. ГОДИНЕ''

Операције Источног одреда црногорске војске у Првом Балканском рату 1912. године               Источни одред црногорске војске је формиран на седници Ратног савета 3. октобра 1912. године од људства из састава Четврте дивизије, са седиштем у Колашину, и Дурмиторске бригаде из Треће дивизије, чије је седиште у Никшићу. У његов састав су ушли и шест батаљона из Доњих Васојевића, од којих је формирана Доњовасојевићка бригада, за чијег команда...
опширније
SEOBE.jpg

ЧЕДОМИР ЛУТОВАЦ , ПРОФ. ИСТОРИЈЕ СЕОБЕ,  МИГРАЦИЈЕ И ИСЛАМИЗАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА

СЕОБЕ,  МИГРАЦИЈЕ И ИСЛАМИЗАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА   Историографија биљежи велика помјерања становништва на овим нашим просторима од доласка Турака, под утицајем различитих фактора, а највише под притиском војне силе. Турци су доласком на Балканско полуострво донијели немилосрдан начин ратовања у коме се водила борба до уништења не само војске, него и цјелокупног становништва. Харало се, палило, убијало и одводило у робље за вријеме рата, али...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''ПРИПРЕМЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ПОЧЕТАК ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912. ГОДИНЕ ''

Припреме Црне Горе и почетак Првог балканског рата               Непосредно заинтересована за судбину православног живља у суседству, боље рећи имајући аспирације на ширење територије на просторе Рашке области и Метохије, које је образлагала интересом за судбину и ослобођење својих сународника, Црна Гора није могла остати пасивна већ је била решена да се директно умеша у догађаје. Осим тежњи да ослободи своје сународнике на то су је подсти...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''СТАЊЕ У БЕРАНСКОЈ КАЗИ ПОСЛИЈЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. ГОДИНЕ

Стање у Беранској кази после Берлинског конгреса   На Берлинском конгресу, који је одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. године, уследила је ревизија Санстефанског мировног уговора и ограничење територијалних добитака Црне Горе. Чланом 28. одређене су нове границе Кнежевине Црне Горе. Према његовим одредбама Црна Гора је добила градове: Никшић, Колашин, Подгорицу, Спуж, Жабљак, Бар, Плав и Гусиње.  Наиме, овим чланом уговора Црној Гори ниј...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ ОД ВАСОЈА ДО ВАСА''

  ВАСОЈЕВИЋИ ОД ВАСОЈА ДО ВАСА    Пише Мирко Вукићевић             Васојевићи потичу од српске владарске династије Немањића, која је у Српству дала велики број учених, храбрих и одважних владара. Један од њих је био и краљ Радослав Немањић (1191-1241), син Стефана Првовјенчаног а унук Стефана Немање. Радослав је имао сина Васоја по коме је наше плема прозвано Васојевићи. Он је први родоначелник Васојевића и од њега, а не од Васа који је ...
опширније
manastir.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ Улога манастира Ђурђеви Ступови и Шудикове у културном и духовном животу области Васојевића

Улога манастира Ђурђеви Ступови и Шудикове у културном и духовном животу области Васојевића   Српска православна црква је кроз сво вријеме турске окупације била ''будилник'' националне слободарске свијести и једино мјесто гдје су Срби легално и јавно могли да се окупљају. То су претежно чинили у данима празника под видом вршења вјерских обреда. У манастиру Ђурђеви Ступови доношене су важне народне одлуке: о ступању српске Патријаршије у п...
опширније
PREDRAG SCEPNOVIC.jpg

ПРЕДРАГ Т. ШЋЕПАНОВИЋ ''О ЗЛОЧИНИМА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ''

О ЗЛОЧИНИМА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ   Предраг Т. Шћепановић, публициста.   Рођен сам у долини Лима 1967., гдје су ми се преци доселили из околине Колашина.             Један од разлога мог писања о Покољу у Велици 28. јула 1944, јесте што је убијена и моја тетка Видра, супруга окружног капетана Михаила (Митана) Кнежевића из Велике. Она је кћерка Радоша Миличкова Ђиновића, учитеља у Плаву, родом из Краљских Бара, а унука...
опширније
DJURDJEVI STUPOVI.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА ДУХОВНИ СТОЖЕР ВАСОЈЕВИЋА''

МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА ДУХОВНИ СТОЖЕР ВАСОЈЕВИЋА Главно вјерско и културно средиште српског народа и васојевићког племена у њему био је манастир Ђурђеви ступови код данашњих Берана, саграђен прије осам вјекова, под брдом Растовац, на заравни која се зове Ступови, одмах изнад ријеке понорнице, гдје извире чиста студена вода. Тадашњи господар жупе Будимља, жупан Стефан Првослав (1174-1244), син Великог жупана Тихомира а синовац Н...
опширније
BERANE STARE RAYGLEDNICE.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''БЕРАНЕ КРОЗ ВЈЕКОВЕ''

БЕРАНЕ КРОЗ ВЈЕКОВЕ Беране се први пут помиње као сједиште казе у турском годишњаку (салнама) у попису становништва за 1580. годину, мада су Турци први попис вршили 1485. године, у којем се помиње Комска нахија која је припадала кази Бихор, насељена искључиво православним српским становништвом, које се бавило сточарством, што се може узети као релевантан податак којим се помјера граница, односно година постојања насеља, од званичне 1862. го...
опширније
НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ.png

ГРАНИЦЕ КЊЕЖЕВИНЕ ВАСОЈЕВИЋКЕ ХОЛМИЈЕ ПО КНЕЗУ НИКОЛИ ВАСОЈЕВИЋУ

КНЕЗ НИКОЛА  ВАСОЈЕВИЋ (1797–1844)                                   Границе Књажевина Васојевића   ''Небо Богу, цару сва земља, а Васојевић од Ножице до Љешнице навијек и амин''. Тако су параграфом 27. Васојевићког закона регулисане границе Књажевине Васојевића (Холмије). Др Илија М. Јелић у предговору Васојевићког закона наводи добро познату чињеницу да је код Васојевића нарочито била популарна одредба о границама племенске територије...
опширније
САВИНИ ИЗВОРИ.jpg

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ '' СРПСКИ НАРОД  У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ''

  Пише: проф. др Марко Кнежевић    СРПСКИ НАРОД  У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ На насловној страни                                              ''Савини'' а не ''Али-Пашини'' извори код Гусиња   Kao саставни дио српске државе жупа Плав први се пут помиње 1276. године, када је тим крајевима владала (од 1273. до 1309. године) краљица Јелена Анжујска. Послије ње, Жупом су управљали Стафан Дечански, син краља Милутина, и његов син цар Душа...
опширније
SPOMENIK SEKULAR.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ГОЛЕШКИ ''ЧОБАНСКО ГРОБЉЕ НА МОКРИ ПЛАНИНИ КОД ШЕКУЛАРА''

ЧОБАНСКО ГРОБЉЕ НА МОКРИ ПЛАНИНИ КОД ШЕКУЛАРА    На насловној страни                         Споменик Шекуларским чобанима на планини Мокри   Потомци нису заборавили овај стравични злочин, па су на Видовдан 2007. године подигли споменик, којег је освештао епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије. На споменику је уклесано: „Овдје, на Мокри широкој, падоше племеници српског ломног Шекулара од Арнаута у првој половини 18. вијека, које осве...
опширније
MILJAN VUKOV.jpg

ЧЕДОМИР ЛУТОВАЦ ''​​​​​​​ТУРСКА НАСИЉА  И  ЗУЛУМИ  У  ГОРЊЕМ   ПОЛИМЉУ У 19. ВИЈЕКУ''

ТУРСКА НАСИЉА  И  ЗУЛУМИ  У  ГОРЊЕМ   ПОЛИМЉУ У 19. ВИЈЕКУ Васојевићки војвода Миљан Вуков Вешовић, борац против турских зулума ​​​​​​​            Проширење Црне Горе и разграничење с Турском било је резултат краткотрајне владавине књаза Данила-Зека (1851-1860). Он је увођењем реда и закона у Црној Гори и њеним знатним проширењем привукао пажњу великих сила, које су прихватиле његов захтјев за разграничење и приморале Турску на уступак....
опширније
kosovski-vilajet.jpg

НЕНАД БЛАГОЈЕВИЋ НЕ ПОСТОЈИ САНЏАК: Рашка је Србија – СТАРА СРБИЈА

Ненад Благојевић Сви гласови унутар нас који нам говоре да не можемо, уствари су речи наших непријатеља. Мисли и речи које су они тако желели да нам усаде како би нас учинили несигурнима, сумњичавима, неодлучнима… НЕ ПОСТОЈИ САНЏАК: Рашка је Србија – СТАРА СРБИЈА Оне сад чине да се унутар себе ломимо баш како злотвори и прижељкују, а само треба да покушамо и успели би све. Исто онако како смо успевали и у прошлости, кад год би веровали к...
опширније
CRKVA U SEKULARU.jpg

        ''БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''ЦРКВА  СВЕТОГ ЈОВАНА  КРСТИТЕЉА У ШЕКУЛАРУ''

                       ЦРКВА  СВЕТОГ ЈОВАНА  КРСТИТЕЉА У ШЕКУЛАРУ Пише: Благоје Шарић, професор   ''На  ономе ломном Шекулару  Онђе беше Петар Шекуларац                А на Скадру на реци Бојани          Онђе беше  Вукашине краљу''                 Стихови из народне песме ''Маргита  девојка и Рајко војвода'' у којој се помиње Шекулар и  војвода Петар Шекуларац као родоначелник Војводства Шекуларског и као  један од дванаест српски...
опширније
KATARINA BRAJOVIC.jpg

КАТАРИНА БРАЈОВИЋ ...''БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ, ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ''...

...''БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ, ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ''...               Пише:  Катарина Брајовић     На прослави стоте годишњице рођења свог стрица Петра II Петровића Његоша, по својим романтичарски ирационалним заносима познати црногорски краљ Никола, на Цетињу 20. августа 1913. године, у тренутку славодобитног предаха након балканских ратова, милостивог осмеха грубе историје, на равном Цетињу je клицао: „Један духом велики народ није ...
опширније
CRNA GORAA.jpg

О ПОРИЈЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА, БРЂАНА И ДРУГИХ СРБА ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ

  О ПОРИЈЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА, БРЂАНА И ДРУГИХ СРБА ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ         Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински пише 1897. године овако: ''Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва ј...
опширније
PLEMENA CG.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ПЛЕМЕНА ЦРНЕ ГОРЕ, ХЕРЦЕГОВИНЕ И БРДА''

ПЛЕМЕНА ЦРНЕ ГОРЕ, ХЕРЦЕГОВИНЕ И БРДА   Наш велики научник географ Јован Цвијић, у свом капиталном дјелу "Балканско полуострво", каже: "Српска племена у границама Црне Горе деле се у две групе. Једно су црногорска племена, тј. племена старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске с друге стране. Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном ...
опширније
BARJAK SA SKADRA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ​​​​ '' О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПРИПАДНОСТИ ЦРНОГОРАЦА И БРЂАНА''

​​​​​  О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПРИПАДНОСТИ ЦРНОГОРАЦА И БРЂАНА Говорити о националном идентитету Црногораца данас није захвално, али је неопходно потребно. Не због тога што се о историји Црне Горе мало зна, већ зато што, док анализирамо ово питање, имамо двије алтернативе. Прва је говорити истину. Друга је безумно и без размишљања прихватити догму владајућег режима у Црној Гори данас и њихово фалсификовање историје. Ми ћемо овдје ипак говорити ...
опширније
12088412_1652541198348495_3049495327604085882_n.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ '' И ЗЕЛЕНАШИ СУ БИЛИ СРБИ''

И ЗЕЛЕНАШИ СУ БИЛИ СРБИ Прилог припремио Горан Киковић, проф.историје       У Црној Гори је послије одлука Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори 1918. године дошло до подјеле на бјелаше и зеленаше, први су били присталице безусловног уједињења Србије и Црне Горе, а други присталице краља Николе. Ипак, и једни и други су били - Срби. То свакако потврђују чињенице у овим документима. О Зеленашима и Бјелашима проф. др Александа...
опширније
Marko Knežević.JPG

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''ДВА ГЕНОЦИДА НАД ВЕЛИКОМ И ВЕЛИЧАНИМА''

ДВА ГЕНОЦИДА НАД ВЕЛИКОМ И ВЕЛИЧАНИМА Пише: проф. др Марко Кнежевић        Чести ратови и погибије, паљевине и разарања, пљачке, недостатак хране и сиромаштво доводили су до пустоши и биједе. Морал, борбени дух, јунаштво и витештво Величана биле су  врлине од пресудног значаја за опстанак у прошлости и у таквим условима. На такве врлине  утицале су чињенице што су, насупрот неправедним, освајачким и поробљивачким  ратовима Турске, Аустро...
опширније
branislav-otasevic.png

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА'' (2)

СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА (2) Пише Бранислав Оташевић, књижевник из Плава Српство, чојство, прегалаштво и јунаштво велича се и у пјесмама: ''Кнез Бабовић и Дока Кришета'', у пјесмама десетерачким, које је спјевао Јова Илић (''Бој на Полимљу'' и ''Бој на Сућесци''), пјесмама Богдана Зоговића (''Балкански рат 1912'', ''Почетак рата Црне Горе'', ''Освајање турских утврђења око Плава'', ''Бој на Мокри планини'', ''Зауз...
опширније
Beograd, Branislav Otasevic knjizevnik i publicista, Berane Crna Gora, o znacaju poznavanja istorije za planiranje buducnosti i cilju Konferencije.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА (1)

СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА                                     Пише Бранислав Оташевић               И поред тога што многе народне пјесме (епске и лирске) у Васојевићима, као ни бројне приче и легенде, пословице, изреке и други видови богатог народног стваралаштва, нијесу забиљежени, дух народни је учинио да је добар дио њих сачуван до данашњих дана.  Пјесма у Васојевићима раније је живјела много пуније животом не...
опширније
НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ.png

ГОРАН КИКОВИЋ ''ПОВЕЉА О ПЛЕМИЋКОМ ПОРИЈЕКЛУ КНЕЗА ХОЛМИЈЕ НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА''

  Повеља о племићком поријеклу кнеза Николе Милошевића Васојевића   Године 1835. кнез Васојевић је у обиласку Скадра и Скадарског пашалука, исте године из Скадра долази на Цетиње да се упозна са Његошем и обиђе завичај. 24.новембра те године Његош му на основу Повеље коју је нашао у архиви Цетињског манастира, издаје увјерење којим се доказује његово племићко поријекло. Увјерење гласи: ''Ми Петар Петровић Његош, по милости божјој правосла...
опширније
VOJVODA GAVRO VUKOVIC.jpg

ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ ''ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ''

ГАВРО ВУКОВИЋ (1852-1928)                  Дванаести и последњи (почасни) војвода васојевићки био је војвода Гавро Вуковић, рођен у селу Лопатама у Лијевој Ријеци 1852. године, у породици Миљана Вуковог Вешовића. Основну школу учи у манастиру Ђурђеви Ступови, а завршава на Цетињу 1864. године. Гимназију започео у Ници, а матурирао у Београду 1869. године. Завршио је правне студије на Великој школи у Београду 1873. године као први дипломира...
опширније
942388_633701576648290_713113072_n.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ЗНАЧАЈ  БУДИМЉАНСКЕ  МИТРОПОЛИЈЕ ЗА СРПСКЕ ДРЖАВЕ ЦРНУ ГОРУ И СРБИЈУ??

ЗНАЧАЈ  БУДИМЉАНСКЕ  МИТРОПОЛИЈЕ ЗА СРПСКЕ ДРЖАВЕ ЦРНУ ГОРУ И СРБИЈУ   За двије године тачније 2019. навршиће се 800 година од успостављања једне од првих епископија СПЦ  епархије Будимљанске са сједиштем у Ђурђевим ступовима. Пишући о ''будимљанској митрополији од устављења до гашења'' у ''Токовима'', часопису за науку, књижевност и друштвена питања (Беране, децембар 1994.), академик Миомир Дашић је закључио: ''Простор на којем је настала...
опширније
crna gora i metohija.png

ГОРАН КИКОВИЋ ''ЦРНА ГОРА СЕ ОЛАКО ОДРЕКАЛА МЕТОХИЈЕ КОЈУ ЈЕ 1912. ОСЛОБОДИЛА ОД ТУРСКОГ РОПСТВА''

ЦРНА ГОРА СЕ ОЛАКО ОДРЕКЛА МЕТОХИЈЕ   Како пише Радослав Јоксимовић још у октобру 2012. године навршило се сто година од избијања Првог балканског рата 1912. године, у коме је савезничка балканска војска, балканских савезница (Црне Горе, Србије, Бугарске и Грчке), коначно срушила турско Царство на Балкану. У тој замашној војној операцији војска Црне Горе и Србије, ослободила је све своје територије од вишевјековне турске окупације, укључуј...
опширније
MIRO MIKETIC KNJIGA.jpg

МИРО МИКЕТИЋ ''ВАСО ЛАБАН ИЗ ПОЛИМЉА ''

ВАСО ЛАБАН 1888 -1942 (БОЉИ БАЛИСТИ НЕГО КОМУНИСТИ) Лабан Вукајла Васо, рођен је око 1888. године у Пепићима код Мурина, срез андријевички, капетан прве класе у пензији. Васо је био најзначајнији изданак братства Лабана свога времена, угледна личност не само у Горњем Полимљу већ и на ширим просторима Црне Горе и Метохије. Са синовима је учествовао у јулском устанку против окупатора. Након слома устанка и доласка казнене експедиције, од ита...
опширније
МИЛУН ПЕТРИЋ.png

МИЛУН ПЕТРИЋ ''САМОГРАД БОЖЈИ ГРАД ''

Пише Милун Петрић       САМОГРАД – БОЖЈИ ГРАД             На половини пута Беране – Бијело Поље, са лијеве обале Лима, гдје се Брзавска ријека улива у њега, лежи лијепо и питомо село Брзава. Некада се називало Брезова. Под тим именом се помиње у Повељи цара Душана из 1343. године, по којој ју је он, заједно са с. Заградом, даровао манастиру светог Петра у Бијелом Пољу. Вјероватно је да је тај назив добила по брезовим шумама на том простору...
опширније
KALUDARSKA BUNA SPOMENIK.jpg

МИОДРАГ БАГО БАРЈАКТАРОВИЋ '' КАЛУДАРСКА БУНА 1912. ГОДИНЕ''

Пише  Миодраг-Баго Барјактаровић, предсједник Одбора за подизање споменика. На споменику који је на насловној страни  пише: ''У мају 1912. Калудрани, окружени турским караулама, дигоше буну против турског зулума и убише девет низама. У јуну, турска војска удари на Калудру и уби три Калудранина и једну Калудранку. ''Поносе се потомци и кланци, што су ропства попуцали ланци, од њихове буне и жртава вјечни помен нек'им је и слав! Лучи...
опширније
MANASTIR KALUDRAAA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''МАНАСТИР ЋЕЛИЈЕ У КАЛУДРИ КОД БЕРАНА

МАНАСТИР  ЋЕЛИЈЕ- КАЛУДРА Пише Горан Киковић,проф.историје .О настанку Калударског манастира и села Калудре Радослав Јагош Вешовић пише: ''Значајне су у овом погледу у Калудри Ћелије, тихи и заклоњени крај села, испод брда и стијена до Калударске Клисуре, гдје се стрмно спуштају косе од Равни, с лијеве стране на Марашева Брда, са десне стране ријеке. Ту се на самој падини ових брда на малој ријечној луци, с десне обале испод високог грана...
опширније
blagoje saric.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''БОЈ НА ШЕКУЛАРУ ''

БОЈ НА ШЕКУЛАРУ 1876. Пише Благоје Шарић         Једна од највећих и најкрвавијих битака на простору Горњег Полимља - Бој на Шекулару - одиграо се 29. јула 1876. године на превоју Сјекирице између Јанкове главе и Црвене стијене. Напад башибозука из Плава, Гусиња. Ругове и Пећи у јачини од око 4.000 хиљаде добро обучених војника уследио је из правца Ругове преко планине Мокре и из Плава и Гусиња преко Приједола и Сјекирице (изнад Спалевић...
опширније
BRANO OTASEVIC.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ '' ЋАФА ПРИЈЕДОЛСКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПОЛИМЉЕ И ВЕЛИКУ''

ЋАФА ПРИЈЕДОЛСКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПОЛИМЉЕ И ВЕЛИКУ Пише Бранислав Оташевић Испод Приједолске главе (2003m нв), на надморској висини од 1792m, налази се превој Ћафа Приједолска, топоним и превој који је одиграо значајну улогу у прошлости за становнике Велике. То је био главни пролаз за Величане према Шекулару и долини Лима и Васојевићима, јер све друге везе и путеви били су послије Првог српског устанка 1804. године опасни за пролазак Велича...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ '' ВАСОЈЕВИЋИ ЈАЧИ ОД ТЕШКИХ ГОДИНА''

Пише Мирко Вукићевић     ВАСОЈЕВИЋИ ЈАЧИ ОД ТЕШКИХ ГОДИНА               Доста је било тешких година у низу ратовања и борбе за опстанак Васојевића у вом крају, али три су биле врло неповољне: једна при крају XIX-ог вијека, друга на почетку XX-ог вијека, а треба четрдесетак година по доласку Васојевића из Лијеве Ријеке.             Наиме, 1896. године, када је била велика поплава и када су се све ријеке и потоци излили из својих корита,...
опширније
kul11832015.jpg

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ДЕМОГРАФСКА ЕРОЗИЈА ПРАВОСЛАВНИХ СЕЛА У ОПШТИНИ ПЛАВ

ДЕМОГРАФСКА ЕРОЗИЈА ПРАВОСЛАВНИХ СЕЛА У ОПШТИНИ ПЛАВ   Пише Проф. др Марко Кнежевић               Етничке промјене и кретање бројног стања становништва на подручју општине Плав у вези су са  локалним  географским условима,  општим политичким и привредним кретањима и са историјским догођајима. Што се тиче географских услова, они су такорећи ''богом дани'' за развој туризма, шумарства и планинске пољопривреде, али су слабо економски  валор...
опширније
14117866_1288316834520091_2726777176575095228_n.jpg

АРХИМАНДРИТ ЛУКА ''НАШКИ И АРБАНАШКИ ВАСОЈЕВИЋИ НА СИЦИЛИЈИ''

НАШКИ И АРБАНАШКИ ВАСОЈЕВИЋИ НА СИЦИЛИЈИ   О Црногорцима исељеницима и њиховим потомцима има доста интересантних историја међу којима је и једна коју је пренио часопис СВЕТИГОРА бр. 195. Лучиндан 2009. г. - Образник за вјеру културу и васпитање Православне Митрополије Црногорско-приморске са Цетиња".            Десио се један догађај на Цетињу толико необичан, да нас је оставио, што се каже, све без даха. Дакле, дошла су, као и четири го...
опширније
BUDO ALEKSIC.jpg

ДР БУДИМИР АЛЕКСИЋ ХЕРЦЕГОВИНА У ПЛАНОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ И АСИМИЛАЦИЈА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА У ЦРНОГОРСКОМ ДРЖАВНОМ ОКВИРУ (1878-1918)

Пише др Будимир Алексић   ХЕРЦЕГОВИНА У ПЛАНОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ И АСИМИЛАЦИЈА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА У ЦРНОГОРСКОМ ДРЖАВНОМ ОКВИРУ (1878-1918)   У раду се најприје анализирају планови црногорских владика и господара из владалачке куће Петровића – Његоша према Херцеговини. Анализа треба да покаже да је Црна Гора у континуитету, од времена владике Данила па до књаза/краља Николе, гајила отворене аспирације према територији Херцеговине. У другом ди...
опширније
KIKO NIKSIC 2014.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ О ЧАСОПИСИМА ''СВЕВИЂЕ'' И ''СЛОВО''

Дана 8.05.2014. године, у оквиру манифестације ''Дани Светог Василија Острошког'', који се традиционално одржавају у Никшићу од 2000. године, промовисани су часописи ''Свевиђе'' (лист епархије Будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве) и ''Слово'' (часопис са специјализованом тематиком – одбрана имена и чистоте српској језика у Црној Гори). На врло посјећеној трибини учествовали су са занимљивим и запаженим реферат...
опширније
AGNIJA.jpg

МИЛИЈА ПАЈКОВИЋ ''ВАСКРСЕЊЕ МАНАСТИРА ШУДИКОВЕ И МАТИ АГНИЈА''

Пише  Милија Пајковић   ВАСКРСЕЊЕ МАНАСТИРА ШУДИКОВЕ И МАТИ АГНИЈА   Истражујући нашу далеку прошлост а и покушавајући да, јоште више, спознам своју вјеру, обишао сам доста материјалних доказа о исконској старини нашег народа, а међу њима и доста цркви, манастира и њихових остатака, за чију некадашњу злехуду судбину знамо да окривимо само Турке, заборављајући да их је, поред њих, доста њих похарао и порушио и неко други (понеко од нашег...
опширније
Marko Knežević.JPG

ПРОф ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''СТАРА МАНАСТИРСКА ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦАМА КОД ПЛАВА''

Проф. др Марко Кнежевић СТАРА МАНАСТИРСКА ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦАМА КОД ПЛАВА         Подаци о постојању и раду прве и најстарије школе у Брезојецицама, која је радила при манастиру Свете Тројице, у историјским изворима и уопште у литератури врло су оскудни. Поузданих података о почетку њеног рада нема.  Према љетопису школе  зграда школе је подигнута о трошку мјесне цркве 15. новембра 1893. године, али и тај податак је под знаком питања јер ј...
опширније
DJURDJEVI STUPOVI.jpg

ИРИНА КАСТРАТОВИЋ ''ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ РИЗНИЦА ЗНАЊА ''

ПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ У БЕРАНАМА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ - РИЗНИЦА ЗНАЊА          За очување духовног и културно-просвјетног рада на простору Горњег Полимља значајна је била активност митрополије у Будимљи у 16. и 17. вијеку  као и обнављање Пећке патријаршије. Манастири Ђурђеви Ступови и Шудикова тада су били духовни  и културни центри, који су са својом активношћу дали допринос очувању језика, писмености, вјерске, националне и историјске свијести на...
опширније
VLAJKO CULAFIC.jpg

ЉУБАВ ИЗМЕЂУ СРБА И РУСА ТРАЈАЋЕ ДОК И ОНИ ТРАЈУ

ЉУБАВ ИЗМЕЂУ СРБА И РУСА ТРАЈАЋЕ ДОК И ОНИ ТРАЈУ    Влајко Ћулафић бесједи на Академији поводом посјете Епископа       костромског и галичког г. Терапонта Епархији будимљанско-никшићкој   ''Преосвећени Епископе костромски и галички Господине Терапонте, Преосвећени Епископе будимљанско-никшићки Господине Јоаникије, Предсједниче Скупштине Општине Беране господине Горане Киковићу, Потпредсједниче Општине Беране господине Раде Кљајићу, ...
опширније
BRANO OTASEVIC.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''РУСИ У ВАСОЈЕВИЋИМА И ЦРНОЈ ГОРИ''

Пише Бранислав Оташевић, књижевник    РУСИ У ВАСОЈЕВИЋИМА И ЦРНОЈ ГОРИ                Сеобе и кретање становништва и његово пресељавање из једног краја – једне области у другу, па и ван државних и националних граница представља комплексан научни проблем политичке, културне, економске историје и етничких процеса сваке земље. Ти процеси су били трајни, незадрживи и често историјски и етнички неухватљиви на простору Балкана, па нијесу могли...
опширније
SAVO MARKOVIC.jpg

ПРОФ. ДР САВО МАРКОВИЋ '' OДЈЕК ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА НА ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТ ЦРНОГОРСККИХ БРДА ''

Пише проф. др Саво Марковић   Oдјек првог српског устанка на ослободилачки покрет црногорских Брда                 Први српски устанак, представља догађај од изузетне важности, не само за Србију, него и за шире подручје балканског полуострва. Српски устаници су из темеља заљуљали османско царство и извршили огроман утицај на ослободилачке покрете у непосредном окружењу. Тај утицај се нарочито рефлектовао на покрет за национално ослобођ...
опширније
kul11832015.jpg

МАРКО КНЕЖЕВИЋ  УНИШТАВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ И ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Пише  Проф. др Марко Кнежевић  УНИШТАВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ И ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ   Сажетак:  У току и након НАТО бомбардовања 1999. године  уништен је знатан део српске културне баштине  на Косову  и Метохији. Бомбе су падале већином на цивилне објекте: насеља, мостове, споменике културе, вјерске објекте, разне установе као и на извјегличке колоне, аутобусе и др.  При томе је дошло до рушења, оштећења и скрнављења многи...
опширније
Beograd, Branislav Otasevic knjizevnik i publicista, Berane Crna Gora, o znacaju poznavanja istorije za planiranje buducnosti i cilju Konferencije.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ '' ОСВРТ НА ЦРКВЕНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ  У ДОЛИНИ ЛИМА''

Пише: Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици   ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА    ОСВРТ НА ЦРКВЕНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ                Долина Лима представља окосницу око које су настали, развијали се и ширили српска средњовјековна држава и њена обиљежја. Тиме је умногоме допринио и природни положај овога предјела, из кога се лако доспије-вало...
опширније
kiko 1335.jpg

АКАДЕМИК МИЛОСАВ БАБОВИЋ ПОВОДОМ  ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ

АКАДЕМИК МИЛОСАВ БАБОВИЋ ПОВОДОМ  ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ               О академику Бабовићу писао је кратку биографију и сјећање на њега наш књижевник Влајко Ћулафић у беранском листу ''Слобода'' од јануара 2003., бр. 859, на стр. 27, који је напиасо : ''... проф. др Милосав Бабовић, редовни члан ЦАНУ, дугогодишњи (једн од најпознатијих) професора Филолошког факултета Београдског универзитета.             Урна са пепелом ње...
опширније
ОБИЛИЋА МЕДАЉА.jpg

ДОБИТНИЦИ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ У ВАСОЈЕВИЋИМА

ДОБИТНИЦИ ЗЛАТНЕ И СРЕБРНЕ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ ИЗ ГОРЊОВАСОЈЕВИЋКЕ, ДОЊОВАСОЈЕВИЋКЕ И ПЛАВСКО-ГУСИЊСКЕ БРИГАДЕ   У ''Службеном листу Краљевине СХС'' од 26. јуна 1926. године Александар I Карађорђевић издао је указ о одликовањима из Првог и Другог балканског рата и Првог свјетског рата. Овдје ћемо дати списак носилаца ових високих одликовања (по азбучном реду). Ваља напоменути да је било још добитника ових високих ратних одликовањ...
опширније
glas holmije broj 34 naslov.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ИСТИНА О ПОВРАТКУ У ПРАДЈЕДОВСКУ ВЈЕРУ 1912 1913 ГОДИНЕ У НОВООСЛОБОЂЕНИМ КРАЈЕВИМА''

Горан Киковић, уредник часописа ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ '', истакао је примјере на који начин је долазилио до покрштавања у новослобођеним областима и цитирао документа из књиге др Бранка Бабића ''Политика Црне Горе у новослобођеним крајевима 1912-1914.'': ''Познато је да је становништво које је 1912. године ослободила Црна Гора било српско. Већину становништва у овим областима чинили су Срби православне вјере уз одређен број Срба муслимана као и А...
опширније
DANI SJECANJA NA SRPSKE  JUNAKE BRANO OTASEVIC 2017.JPG

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''ЖУПА БУДИМЉА И МАНСТИРИ У ЊОЈ''

Пише: Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици   ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА             ЖУПА БУДИМЉА И МАНАСТИРИ У ЊОЈ                Манастир Ђурђеви ступови, настао концем 12. или почетком 13. вијека, имао је велики значај као вјерско и културно средиште Горњег Полимља, па и много ширег простора данашње сјеверне Црне Горе, како у доба Нема...
опширније
slavoljub_djukic.jpg

ПРОФ . ДР СЛАВОЉУБ ЂУКИЋ ''ЗЛОЧИН НА ЖАРСКОМ КРШУ (СЈЕКИРИЦА)  НАД ПЕТОРИЦОМ СРБА''

  ЗЛОЧИН НА ЖАРСКОМ КРШУ (СЈЕКИРИЦА)  НАД ПЕТОРИЦОМ СРБА КОЈИ ПОЧИНИШЕ ПЛАВСКИ ВУЛЕНТАРИ САМО ЧЕТИРИ ДАНА  ПРИЈЕ ПОКОЉА У ВЕЛИЦИ Почетком септембра мјесеца ове године запазих на Фејсбуку (профил Милана Ђукића, чије сам фотографије преузео које су овде постављене)  - да је овдје на Жарском кршу на домаку сурове планине Сјекирице, подигнута ова спомен плоча страдалим мученицима: Радошу В. Ђукићу, Богдану Шошкићу, Радисаву Раденовићу, Рају...
опширније
16142778_1870196159916330_4864020400519821214_n.jpg

СТАРОСЈЕДИОЦИ И ИНОПЛЕМЕНИЦИ У ВАСОЈЕВИЋИМА

СТАРОСЈЕДИОЦИ И ИНОПЛЕМЕНИЦИ У Васојевићима, поред Васових потомака, живе и братства другоплеменика, старосједиоци: Величани, Шекуларци, шекуларски Дробњаци, Србљаци (Ашани) и досељеници из других црногорских племена, звани иноплеменици. У братства Велике, која се простире долином Величке ријеке до Чакора, спадају: Гојковићи, Живаљевићи, Шаљићи, Микићи, Јокићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Брковићи, Стешевићи, Радуловићи и...
опширније
kul11832015.jpg

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ'' НЕПОКРЕТНОСТИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА У У ПЛАВСКОЈ  ЖУПИ''

Пише Проф. др Марко Кнежевић   НЕПОКРЕТНОСТИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА У У ПЛАВСКОЈ  ЖУПИ                                                                                                               Положај и пространство Плавске жупе                  Плавска жупа  у географском погледу, према релевантним историјским изворима, обухвата Плавско-гусињску котлину и мурински дио Горњег Полимља, којим се ова котлина морфолошки наставља  све д...
опширније
GoranKikovic-e1430802728670-150x150.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''МОЈКОВАЧКА БИТКА И БОРБЕ ОКО БЕРАНА''

Пише: Горан Киковић, професор историје    Бесједа изговорена на Округлом столу под називом   ''Мојковачка битка - Србија памти'' у организацији  друштва ''Никад граница'' 8. јануара 2016. у Београду.   МОЈКОВАЧКА БИТКА И БОРБЕ ОКО БЕРАНА ПОНОС ЗА СВА ВРЕМЕНА           Морам  на почетку овог излагања да вам кажем како ми још у ушима одзвањају ријечи актуелног српског предсједника господина Томислава Николића, који је једноглас-ном одлук...
опширније
CG SRPSKA DR.jpg

АКАДЕМИК ДР ЗОРАН ЛАКИЋ ''ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ''

ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ  НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ    Пише академик Зоран Лакић Ријеч је о историјској вертикали. Та вертикала није много дубока. Темеље јој налазимо у Првом уставу Књажевине Црне Горе који јој је дарован тек 1905. године. Тада је Црна Гора била суверена и међународно призната европска држава, 28. у низу независних држава. У том првом уставном акту дословце је писало да је Црна Гора држава српског народа. Цитираћу мање познати пасус т...
опширније
ŠUDIK.jpg

ПИШЕ БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''МАНАСТИР ШУДИКОВА КОД БЕРАНА ''

Пише Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици           МАНАСТИР ШУДИКОВО У БУДИМЉАНСКОЈ ЖУПИ                Мало је старих српских манастира који би се по обиму и значају културне дјелатности у средњем вијеку могли упоређивати са средњовјековним манастиром Ваведење пресвете богородице“, Шудиково у Будимљи, који је широј јавности познат под именом Шудиково. ...
опширније
VULKO SCEKIC.jpg

ПИШЕ ВУЛКО ШЋЕКИЋ ''РАДОЈЕ ШЋЕКИЋ – РОДОЉУБ    ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ДУХА''

РАДОЈЕ ШЋЕКИЋ – РОДОЉУБ    ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ДУХА           Када због пораза на Буковој пољани и на Морачи, 1877. год, озлојеђена турска војска, у повратку из Колашина преко Бјеласице, учини масакар у Горњим селима, Новак Савов Шћекић-Раичевић бијаше момак од 25 година. Зла судбина тада задеси и збјег у Кривуљи куда се враћаше албански башибозук. Убише му тада турци оца Сава и стрица Станишу, рођаке Јована из Праћевца и Драгића из Црљевина и ...
опширније
VAKUF U BERANAMA.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ПРОЦЕС ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА''

ПРОЦЕС ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА У другој половини 18. и у 19. вијеку, дошло је до исламизације неких васојевићких братстава у долини Лима, по досељавању из своје матице Лијеве Ријеке, као и осталих брдских племена, губећи везу са матицом. Тако су и многи родови Куча, Ровчана и других брдских племена, исељавајући се у Затарје, Полимље, Бихор, Рожајски крај и друге крајеве Рашке области, због губитка ослонца на своје матице, брже подлијега...
опширније
ДИВНА ВЕКОВИЋ У ВАСОЈЕВИЋКОЈ НОШЊИ.jpg

ДИВНА ВЕКОВИЋ У ВАСОЈЕВИЋКОЈ НАРОДНОЈ НОШЊИ

КАКО ЈЕ НЕСТАЛА СТАРА ВАСОЈЕВИЋКА (БРЂАНСКА) НОШЊА        Од првог броја  ''Гласа Холмије'' бавили смо  се и истраживањима,  а циљ нам је да сви што више сазнајемо праву истину о нашем крају. Ето, већина не зна или први пут сазнаје да је постојала васојевићка народна ношња која нема никакве сличности са црногорском.  Истраживач  Владимир Дворниковић у књизи ''Карактерологија Југословена'', издатој у Београду 1939., на 105-тој страници, у по...
опширније
16142778_1870196159916330_4864020400519821214_n.jpg

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА

        Пише Соња Савић, новинар и члан редакције  ''Свевиђа'', листа епархије Будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ Манастир Ђурђеви Ступови посвећен је Светом Великомученику Георгију (почетак 4. вијека) који се у вријеме свог земаљског живота прославио божанским врлинама и мученичком смрћу за Христа, а послијe смрти молитвеним заступањем вјерних и безбројним чудесима у славу Бо...
опширније
19732355_102575690390763_8419433843610579885_n.jpg

ЦРНОГОРЦИ И ОСТАЛИ СРБИ

Пише Проф. др Ђорђе Вид Томашевић ЦРНОГОРЦИ И ОСТАЛИ СРБИ*          У односу Србије и Црне Горе разлике су само у државности. Реч је о два историјска исходишта подједнако српске државности, а не и два етнолингвистички, верски и културно различита народа. Стара Римска Диоклеа, од седмог века словенска Дукља, од једанаестог српска Зета, а од петнаестог још српскија Црна Гора јесте српска држава уз море, као што је Рашка српска држава у уну...
опширније
david-lalic-2.jpg

ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ЦЕЦУНИМА КОД АНДРИЈЕВИЦА

Пише: Давид Лалић
Цецуне је старије насеље у злоречком дијелу Васојевића. Лежи с обје стране, као суза бистре и ледене, ријеке Куцкаје. Десна му страна лежи на благом нагибу у подножју планине Зелетин, а лијева на дугачком платоу поред ријеке. Бог га је окружио најљепшим палнинама, високим разноврсним шумама, оазама ријетке врсте бора, мунике, црног бора, смрче, јеловине, бистрим изворима и потоцима и даривао плодном земљом. Руског имена, Цецуне се помиње у з...
опширније
zenski-hor.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВИ ЖЕНСКИ ГРАДСКИ ХОР ИЗ БЕРАНА

Узвишене музичке стазе Камент темељац музичке културе у Беранама постављен је 1913. године. Тада је у овом граду основана чувена Беранска гимназија у којој се поред, осталих предмета, кренуло са изучавањем пјевања и то вокално-инструменталног, претежно уз виолину. Тих година почиње организовано музичко образовање у Васојевићима, када се као предавачи јављају руски емигранти, које су касније замијенили домаћи професори. Након Другог свјетс...
опширније
mirko-vukicevic.jpg

ВАСО ВАСОЈЕВИЋ ( 1366-1451 )

Пише: Мирко Вукићевић
Послије Косовске битке и турске најезде Васо је са браћом и рођацима пошао југоисточном Босном и Херцеговином. Његов стриц Аранђел остао је са породицом близу Фоче, а они иди ка југу до Зете. Аранђел је постао кнез и постоје предања о њему. Васо се на путу једно вријеме, са братственицима, задржао код Сандаља Храњића, моћног властелина, сина Влатка Хранића. Васо се оженио његовом кћерком. Крећу се југоисточном Босном и Херцеговином, а затим ...
опширније
darko-jovovic-2.png

ТИШИНА КОЈА ПАРА УШИ

Пише: Дарко Јововић
Ако човјек пожели да у општем лудилу побјегне од наметнутог му „несавитка“ и да пронађе мир за своју напаћену душу изложену бројним ударима од којих се губи разум сигурно да ће га пронаћи у селима на сјеверу Црне Горе гдје је у већини од њих одавно загосподарила гробна тишина. Наићи ће тамо на затворене куће чија врата годинама нико не отвара, тако да неће морати да робује обичајима и да води рачуна о лијепом понашању. Неће имати ко да га до...
опширније
joksim.jpg

ЈОКСИМ БОЖИНИН БРАКОЧЕВИЋ (1912-1937) - УРЕДНИК ''СВЕТОСАВЉА''

Пише Раде Бракочевић
Уписница Јоксима Бракочевића Јоксим Бракочевић је рођен 4. априла 1912. године у засеоку Чучак – село Орах у Шекулару, срез Андријевички, бановина Зетска. Јоксим, трећи је по реду од шест синова Божине Видоја Вескова Бракочевића (огранак Весковића, трбух, како се то чује у области Васојевића) и мајке Марије Арса Ђекова, рођене Кастратовић (на уже, огранак Ђековића) из Грачанице – Полимља. Свету тајну крштења обавио је 14. маја 1912. годин...
опширније
radovan-sakovic.png

ПОРЕКЛО САКОВИЋА И НАСТАНАК ПРЕЗИМЕНА

Пише Радован Саковић, професор
Већи број презимена у племену Васојевића изведен је из имена неког претка (парадеде, деде, оца, бабе, мајке...). Бројна презимена настала су по занимању предака, по некој особини или особености, на основу места живљења, по војним и црквеним или неким другим звањима, по називу биљака и животиња и називу ствари (предмета) који су коришћени током рада. Необичнија презимена грађена су на основу неког физичког или духовног недостатка предака. Нед...
опширније
predrag-scepanovic.jpg

НОВИ ПРИЛОЗИ О ПОКОЉУ У ВЕЛИЦИ, 1944.

Пише Предраг Т. Шћепановић, публициста из Колашина (рођен 1967. у Беранама, Доњи Васојевићи, гдје су му се били преселили преци из Речина код Колашина)
О броју жртава у Покољу у Велици, 28. јула 1944. године, до сада су изношени различити подаци. У разним публикацијама изнешено је 13 различитих верзија. У књизи Злочини над православним становништвом у Горњем Полимљу 1941 – 1945 . Издање Светигоре, из Цетиња, 2014. успио сам да попишем 750 цивилних лица који су убијени у Велици и Горњој Ржаници 28. јула 1944, као стални становници ових села или избјеглице из Косова и Метохије и из села из ...
опширније
slavoljub-djukic.jpg

ПОКОЉ У ВЕЛИЦИ – ТЕЖИ ОД ГЕНОЦИДА

Пише: проф. др Славољуб Ђукић
У мојој свести је превише стравичних сцена о геноцидном покољу у Велици који се десио 28. јула 1944. године, тако да просто не знам од које да почнем са казивањем - како сам ја то тада видио и тешко доживио као предшколско дијете. То јулско јутро бијаше сунчано и топло, ваздух прозрачан и беспријекорно чист, све одише неуобичајеном мирноћом и тишином, многа чељад још се нијесу ни пробудила, нарочито дјеца, ваздух бјеше зачињен мирисом сијена...
опширније
branislav-otasevic.png

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА

Пише: Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору - Андријевица
Долина Лима представља окосницу око које су настали, развијали се и ширили српски средњовјековни културни и духовни центри и српска држава са својим обиљежјима. Томе је у доброј мјери допринио и природни положај овога краја из кога се лако доспијевало до Јадранског приморја на западу, Црноморског басена на истоку, Подунавља на сјеверу и Средоземља на југу. Око ове окоснице скоро концентрично су се међусобно повезивале и друге области које су...
опширније
grb_cir.jpg

ХОЛМИЈА СРЕДЊОВЈЕКОВНА СРПСКА КНЕЖЕВИНА

Истараживањем већ неколико година дошао сам до нових сазнања која објављујем у овом броју нашег часописа да је Хум, Захумље или Холмија, била средњовековна кнежевина која је обухватала јужну Далмацију и дјелове данашње Босне, и оне дјелове које обухватала и стара Херцеговина до 10-тог вијека. Ове податке налазимо у „Стематографија“ ( Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio ) Павла Ритера Витезовића која...
опширније