ДАРКО ЈОВОВИЋ ''ЗДРАВКО ПОЂАНИН''
Здравко Пођанин, потпредсједник Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца за Полицу од 22. јула 1998. до смрти.
Oвдје преносимо текст Дарка Јововића објављен у дневним новинама ''Дан'':
''...Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца у Беранама броји преко двеста регистрованих чланова, који кроз различите активности дају пуни допринос очувању културе и традиције српског народа. Међу њима налазио се и Здравко Пођанин, пензионисани просвјетни радник из села Драгосава, који је од 1996. године, када је и обновљен рад Удружења, активно учествовао у бројним акцијама које су имале за циљ да афирмишу добровољачки покрет и знамените личности из балканских и Првог свјетског рата. Он није штедио ни рада ни труда да као хуманиста и интелектуалац дâ пуни допринос објелодањивању истине која се тицала слободарских идеја народа коме је вјечита парола била: ''Слобода изнад свега''. Нажалост, Пођанин је преминуо прије четири године осатављајући иза себе биографију вриједну сваког поштовања...''
''Од обнове рада Удружења Пођанин је давао немјерљив допринос да се од заборава отргну знамените личности нашега краја. Он је, заједно са Радомиром Губеринићем и Драганом Михајловићем, један од иницијатора подизања споменика Поличанима погинулим у ратовима против Турака и војницима Прве српске армије, који су умрли на Полици од болести и изнемоглости приликом повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније 1915. године. Споменик је подигнут 1998. године, свједочећи о херојској борби наших предака за ослобођење и уједињење српског народа. Тај споменик је посвећен јунацима: Миру и Радисаву Дедовићу, Радоју Ђукићу, Нову Пантовићу, Арсенију Вукићевићу, Марку Трифуновићу, Мирку Бабовићу, Радоњи Тодоровићу, Милутину Бабовићу, Петру Кастратовићу, Делу Боричићу, Николи Ђуришићу, Радоју Плавшићу-Ђуришићу и многим другим знаним и незнаним херојима'' – наводи Миличко Трифуновић, предсједник Удружења.
Он је, евоцирајући успомене на Здравка Пођанина, истакао да је његова ријеч била топла и блиска пуна истинске љубави према свему ономе што човјека чини човјеком. Трифуновић наводи да о томе свједоче и карактеристике које су о његовом животу и раду давале његове колеге са којима је, носећи дневник у руци, васпитавао бројне генерације ђака.
''Приликом увида у Пођанинов рад просвјетни савјетници су истицали да је стручан и крајње савјестан радник. С лакоћом је преносио своја знања на ђаке. Волио је дјецу и умио да продре у њихов свијет. У свим колективима у којима је радио од Башче преко Годочеља, па све до Савиног Бора, Лагатора, Полице и Петњице, био је омиљен, цијењен и поштован. То доказује да је ишао стопама славног попа Јосифа Михајловића Поповића, првог просвјетитеља Полице коме су Удружење и Црквени одбор ове године подигли споменик на Полици, као трајно свједочанство о свештенику, умјешном војном комаданту, мудром народном старјешини и племенском капетану Доњих Васојевића'' – наглашава Трифуновић.
Он је казао да се Пођанин својом честитошћу и хуманим прегалаштвом уписао у ред познатих Поличана и просветних радника који ће остати у памћењу и садашњих и долазећих генерација.