logo3

ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

Војвода Петар Бојовић,поријеклом из Васојевићâ,

из села Бојовићи код Андријевице

ПЕТАР БОЈОВИЋ (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године. Српски војвода Петар Бојовић је ослободилац Београда 1918. године. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима (1876-1878), а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском тјеснацу, код Пирота и Цариброда (Димитровграда). У Првом балканском рату и 1912. и 1913. године као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео побједама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. године пробио је бугарске положаје на Рајчанском Риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом свјетском рату командовао је Првом армијом 1914. године у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни након рањавања. Послије мучког напада Бугара 1915. године, са неупоредиво слабијим снагама, спријечио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање српске војске. У јануару 1916. године је, уместо обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. године руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додијељеног српској војсци, у априлу 1918. године је смијењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. године је ослободио Београд.

Умро је 20. јануара 1945. године у Београду, пошто је претходно доживио разна понижења од стране новог режима. Сахрањен је практично илегално и без икаквих почасти у граду којем је донио слободу.

Одликовања:

Сребрна медаља за храброст,
Златна медаља за храброст,
Таковски крст V, IV, III и II степена,
Орден бијелог орла са мачевима V, IV и III степена,
Медаљу за војничке врлине,
Орден Светог Саве I степена,
Ратна споменица из: 1876, 1877-1878, 1885-1886, 1912, 1913,
Албанска споменица,
Споменица на рат 1914-1918;
Златна медаља Обилића
Орден Југословенске круне првог реда (1930. године),
Орден Карађорђеве звијезде првог реда (1936. године),
Француски орден Легије части (1936. године)

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић