logo3
почетна/ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ВАСОЈЕВИЋКОГ КРАЈА И ЦРНЕ ГОРЕ

ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ВАСОЈЕВИЋКОГ КРАЈА И ЦРНЕ ГОРЕ

Prevoj Čakora.jpg

ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА

ВАСО ЛАБАН ПРВАК ПОЛИМЉА Споменик Васу Лабану, са којег је одлуком комунистичких власти било исклесано његово име. Док су му Балисти дошли на сахрани – ''БОЉИ МУ БИЛИ БАЛИСТИ НЕГО КОМУНИСТИ'' Лабан Вукајла Васо, рођен је око 1888. године у Пепићима код Мурина, срез андријевички, капетан прве класе у пензији. Васо је био најзначајнији изданак братства Лабана свога времена, угледна личност не само у Горњем Полимљу већ и на ширим просторима ...
опширније
bubanja cetnicki komadant.jpg

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''БУБАЊА ШЋЕПАНОВИЋ Јакова ВЛАДИМИР-ВЛАДО''

БУБАЊА ШЋЕПАНОВИЋ Јакова ВЛАДИМИР-ВЛАДО учитељ (1914-1945) Владимир-Владо Шћепановић-Бубања, учитељ народних основних школа млађе генерације, резервни официр Војске Краљевине Југославије, соколски предњак, учесник јулског устанка и делегат среске народне скупштине за срез берански 21. јула 1941; четнички командант. Рођен је 15. јуна 1914. у селу Бубање-Качмор код Берана од оца Јакова Бубање земљорадника и мајке Станојке Шекуларац. Пети р...
опширније
tomović antonije.jpg

Зоран Зечевић ''ТОМОВИЋ Милутина АНТОНИЈЕ-АНТO''

ТОМОВИЋ Милутина АНТОНИЈЕ-АНТO учитељ-наставник грађанских школа (1899 - 1979) Учитељ народних основних, наставник и управитељ грађанских школа, књижевник, публициста, политички идеолог, национални, просвјетни и хуманитарни радник, бизнисмен. Рођен је 31. јануара 1899. у Ровцима код Берана од оца Милутина Томовића земљорадника и мајке Мирке Недовић. Основну школу похађао је у Доњој Ржаници а завршио у Србији, Драгачеву код Чачка, гдје је ...
опширније
GLAS HOLMIJE BROJ 1.jpg

ПРОФ. ДР БОЖИНА РАДЕВИЋ

ПРОФ. ДР БОЖИНА РАДЕВИЋ Божина Радевић је рођен 23. августа 1938. године у Беранама. Реалну гимназију је завршио у родном граду 1957. године. Медицински факултет у Беoграду завршио је 1962. године и стекао звање доктора медицине. Приправнички стаж обавио је у болницама у Беранама, Подгорици и на Медицинском факултету у Београду. Од 1965. до 1970. године био је клинички љекар и специјализирaо општу хируругију у болници у Беранама, Медицинс...
опширније
Glas_22.jpg

ДРАГАН РАДЕВИЋ,НОВИНАР И ПИСАЦ

ДРАГАН РАДЕВИЋ Драган Радевић је рођен 1953. године у Беранама. Дипломирао је журналистику на Факултету политичких наука у Београду. Новинарством је почео да се бави почетком седамдесетих година прошлог вијека, као сарадник многих омладинских и студентских гласила. Био је главни уредник: “Политиколога”, “Априлца”, “Реке једне младости”... Цео професионални век провео је у новинарству, радећи у нашим највећим новинским кућама: “Борби”, “Поли...
опширније
milos vulevic.png

МИЛОШ ВУЛЕВИЋ 1929-2013

МИЛОШ ВУЛЕВИЋ 1929-2013 ДАЉИНАМА У ПОХОДЕ – БЕЗ ПОВРАТКА На путу ка вјечном боравишту – даљинама у походе – запутио се Господу и принио му жртву, човјек, угледни и виспрени професор књижевности, познати књижевни стваралац Милош Вулевић. Угасио се светионик духовности комскога обода. Нестала је жива, шетајућа икона беранског корзоа. Умро је човјек за памћење. Мудри Михаило Лалић у онтолошкој перцепцији записао је „све некакав траг оставља, ...
опширније
CIRO VASOJEVICI.jpg

 ДР РАСЛАВ ЋИРО БАБОВИЋ

 ДР РАСЛАВ ЋИРО БАБОВИЋ 2. септембра 2015., у 80. години земаљског живота, упокојио се у Господу, и сјутрадан сахрањен на Српском православном гробљу у Беранама, прим. др Раслав - Ћиро Бабовић, један од најзнаменитијих, најугледнијих, и најпознатијих наших савременика у Васојевићима, те желимо да му овим скромним некрологом у гласилу Удружења Васојевића, одамо још једну заслужену пошту и подсјетимо бар на дио онога што је значио за живота и...
опширније
karadjordje petrovic.jpg

КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ВАСОЈЕВИЋ

КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ВАСОЈЕВИЋ Преци оца модерне Србије, вође Првог устанка и родоначелника династије Карађорђевића, воде порекло из Васојевића Једна од најзнаменитијих личности новије историје, отац модерне Србије и вођа Првог српског устанка, човек чијем се јунаштву дивио Његош, а израз тог дивљења преточио посвећујући му своје најважније дело, чувени „Горски вијенац“, Карађорђе води порекло из Васојевића. Бројним доказима о томе...
опширније
VASOJEVICI KArta.jpg

ПРОФ. ДР СВЕТОЗАР СТИЈОВИЋ

ПРОФ. ДР СВЕТОЗАР СТИЈОВИЋ Светозар Стијовић (Љумбарда код Дечана, 22. фебруар 1939 - Београд, 29. јул 2000) је био српски лингвиста, научни саветник САНУ и редовни професор Универзитета у Нишу и Универзитета у Приштини. Основну школу је учио у родном месту и оближњем Рзнићу. Гимназију је почео да похађа у Пећи, а завршио је у Суботици. Филозофски факултет (група за руски језик и књижевност) завршио је у Новом Саду 1970. године. Током сту...
опширније
Glas_1.jpg

ВЕЛИКИ ВАСОЈЕВИЋКИ ЈУНАЦИ БРАЋА БРАЈОТИЋИ, ВУК И ЈОВАН

  ВЕЛИКИ ВАСОЈЕВИЋКИ ЈУНАЦИ  БРАЋА БРАЈОТИЋИ, ВУК И ЈОВАН Име Вука Брајотића народ везује за постанак васојевићске славе Св. Алесендра, међутим, он је био учесник још многих и многих важних догађаја који су се одигравали у данашњим Васојевићима, у првој половини 18. века. Један од главник сарадника и помагача Попа (Кнеза) Катане био је Вук Брајотић. Поред многих битака у којима је учествовао била је и она на Крчеву, где су Клименте потпуно...
опширније
todor vesovic.jpg

ТОДОР МИЉАНОВ ВЕШОВИЋ

Тодор Миљанов Вешовић Свако племе у Црној Гори има понеку витешку, а посебно моралну особину којом се одликује, па природно и племе Васојевићи. Срдачност је главна васојевићка одлика. У међусобним односима они захтијевају: да се “поступа братски, говори по срцу, други поштују, да се не чини што не ваља, све за образ”, а образ низашта. “Ко се једном грдно обрука, излаза му нема”. У прво своје доба Васојевићи су у својој матици испод Комова и...
опширније
MILJAN MOJASEVIC.jpg

ПРОФ. ДР МИЉАН МОЈАШЕВИЋ

ПРОФ. ДР МИЉАН МОЈАШЕВИЋ Рођен је 19. маја 1918. године у Слатини код Андријевице, гдје је завршио основну школу 1928, а гимназију у Беранама (Иванграду) 1936. године. Студирао је германистику и југословенску књижевност код професора Пера Слијепчевића и Петра Колендића на Филозофском факултету Београдског универзитета у Скопљу. Дипломирао је у Скопљу, пслије једног триместра проведеног на Филозофском факултету у Грацу. Постављен је за асист...
опширније
MILICKO TRIFUNOVIC.jpg

МИЛИЧКО ТРИФУНОВИЋ ''ЛАЗАР СЕКУЛИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ПОЛИЧКЕ ОПШТИНЕ 1920-1924.

МИЛИЧКО ТРИФУНОВИЋ: ЛАЗАР СЕКУЛИЋ(1894-1924), ПРЕДСЈЕДНИК ПОЛИЧКЕ ОПШТИНЕ У ПЕРИОДУ 1920-1924. Заграђе је од свог постојања до данас изњедрило велики број стручњака из различитих области живота и рада, науке и културе. Овдје треба посебно истаћи чињеницу да је у 19. И у првој половини 20. Вијека Заграђе дало два знаменита човјека који су имали водећу улогу у Горњем полимљу и Полици. Први је Поп Јосиф Михајловић Поповић(1810-1865), који је ...
опширније
GLAS HOLMIJE BROJ 39 NASLOVNA STRANA.jpg

МИЛОШ ПОПОВИЋ ''ЈЕРЕЈ ВЛАДЕТА А. ПОПОВИЋ ИЗ ШЕКУЛАРА''

ЈЕРЕЈУ ВЛАДЕТИ А. ПОПОВИЋ ИЗ ШЕКУЛАРА УМЕСТО ВОШТАНИЦЕ НА ГРОБУ На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, 28. априла 2019. године, навршило се 75 година од мученичке смрти јереја Владете Поповића, пароха источког. Јереј Владета Поповић је поникао из знамените свештеничке породице, из братства Поповића из ломног Шекулара, које је подарило свом роду и Цркви преко 20 свештеника. Рођен је 13. марта 1902. године у Шекулару од оца протојер...
опширније
ANDRIJA BAKIC.jpg

ЖИВОТНИ ПУТ ХРАБРОГ СРБИНА ИЗ ВАСОЈЕВИЋА ГЕНЕРАЛА  АНДРИЈЕ БАКИЋА

ЖИВОТНИ ПУТ ХРАБРОГ СРБИНА ИЗ ВАСОЈЕВИЋА ГЕНЕРАЛА  АНДРИЈЕ БАКИЋА Андрија Бакић је рођен 1878. године у Црној Гори, а у документима се изјашњавао као Србин по националности. Основну школу је завршио у Андријевици, а шест разреда гимназије је завршио на Трећој београдској гимназији. Због оптужби за умешаност у Ивањдански атентат (атентат на краља Милана Обреновића), Андрија Бакић бежи у Русију. Андрија Бакић је 1900 ступио у Замостски 60. п...
опширније
VOJVODA PAVLE DJURISIC SA SINOM ILIJOM.jpg

ИЛИЈА ПАВЛОВ ЂУРИШИЋ (5. јул 1940 – 16. март 2019)

УМРО ИЛИЈА ЂУРИШИЋ СИН ВОЈВОДЕ ПАВЛА Илија „Ели“ Ђуришић (5. јул 1940 – 16. март 2019) Син Војводе Павла Ђуришића, преминуо је у Чикагу у својој 78. години живота. Рођен је 5. јула 1940.г у Плаву (Црна Гора, Краљевина Југославија), пред почетак Другог св. рата, а имао је непуних пет година када му је отац Павле настрадао у априлу или мају 1945. године у Јасеновцу. Дан и време смрти остали су непознати као и за многе од стотина хиљада Срб...
опширније
DMITAR STOJANOVIC.jpg

У 90. ГОДИНИ ЖИВОТА УМРО ДМИТАР СТОЈАНОВИЋ, НАСТАВНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА

У 90. ГОДИНИ ЖИВОТА УМРО ДМИТАР СТОЈАНОВИЋ, НАСТАВНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА Према саопштењу породице сјутра 4.маја 2019. године у 14.сати на градском гробљу у Беранама обавиће се сахрана Дмитра М. Стојановића. Дмитар Стојановић, од оца Милутина и мајке Станице, дјев. Ралевић, рођен је у Машту код Берана 1930. године. Основну школу завршава у мјесту рођења, Нижу реалну гимназију и Учитељску школу у Иванграду (Беранама), а онда и Вишу педагошку шко...
опширније
DOBRICA ERIC.png

ЗОРАН ВУЛЕВИЋ ''ДОБРИЦА ЕРИЋ''-ОДЛАЗАК ВИТЕЗА

ЗОРАН ВУЛЕВИЋ ''ДОБРИЦА ЕРИЋ''-ОДЛАЗАК ВИТЕЗА Добрица Ерић, витез српске поезије из Доњих Црнућа код Горњег Милановца   Читам некролог ''Српске књижевне задруге'' која се од свог угледног сарадника опрашта одмјерено и топло и једва стишавам бол у себи: ''Пре подне, 29. марта, после дуже болести и изостајања из јавног и књижевног живота, преминуо је у Београду песник Добрица Ерић (1936). Био је један од најпопуларнијих песника за децу и ...
опширније
ZAOSTRO-PLAKAT-2017..jpg

КОМАНДАНТ МИЛОРАД ЈОКСИМОВИЋ (1904-1994)

КОМАНДАНТ МИЛОРАД ЈОКСИМОВИЋ (1904-1994) Милорад Т. Јоксимовић рођен је 15. септембра 1904. године у Харемима код Берана, у тадашњој књажевини Црној Гори. Основну школу и гимназију завршио је у Беранама, Војну академију у Београду, са 51. класом, 1. октобра 1925. године, када је унапријеђен у чин пјешадијског поручника и распоређен за водника 4. чете, 34. пјешадијског пука у Суботици. Потом је био премјештен за командира 3. чете истог пука....
опширније
ZAOSTRO-PLAKAT-2017..jpg

         Милутин Осмајлић '' КОМАНДАНТ АЛЕКСА  ЛЕКО ЛАЛИЋ (1909-1945)''

            КОМАНДАНТ АЛЕКСА  ЛЕКО ЛАЛИЋ (1909-1945) Алекса - Леко Лалић рођен је у селу Цецунима код Андријевице, у Горњим Васојевићима, марта 1909. године, од оца Николе и мајке Јелице, рођене Зоњић. Основну школу завршио је у родним Цецунима а гимназију у Беранама, матуру у Призрену, потом школу резервних официра у Сарајеву. Уписује Правни факултет у Београду, гдје је студирао двије године, студије привремено прекида, а потом уписује и ...
опширније
VASO LABUDOVIC.jpg

 ВАСИЛИЈЕ ВАСО ЛАБУДОВИЋ 06.04.1923.- 8.02. 2015.

 ВАСИЛИЈЕ ВАСО ЛАБУДОВИЋ 06.04.1923.- 8.02. 2015. МР ВАСИЛИЈЕ ЛАБУДОВИЋ, почасни предсједник секциje Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца-Беране и најстарији члан Удружења Тим поводома је одржана Комеморација у згради Општине Беране у име шире заједнице и у име Удружења и општине Беране од покојника се опростио Горан Киковић, предсједник СО Беране који је о Василију Лабудовићу рекао:  ''Ожалошћена породицо,...
опширније
VELJKO RALEVIC.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ОБНОВИТЕЉ И КТИТОР МАНАСТИРА У КАЛУДРИ ВЕЉКО РАЛЕВИЋ''

  ОБНОВИТЕЉ И КТИТОР МАНАСТИРА У КАЛУДРИ ВЕЉКО РАЛЕВИЋ (1927-2012) Од надалеко познатог манастира Светог јеванђелисте Луке у Калудри, удаљеног девет километара од Берана, у срцу Васојевића, долази се уз кањон Калударске ријеке, чији пут вијуга кроз шуму лијепо асвалтираним путем и преко неколико мостова ове плаховите ријеке. Што се више путник-намјерник приближава манастирској порти, осјећа све дубљи мир, као да га околна бујна шума увлач...
опширније
KRALJ PLOCA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ ПРВА ЖРТВА ФАШИЗМА''

  КАРАЂОРЂЕВИЋИ И ВАСОЈЕВИЋИ Релевантне чињенице из историографске литературе о Карађорђевићима и Васојевићима говоре да су Карађорђевићи поријеклом из Васојевића мада има доста публициста последњих година који то оспоравају.  Да су Карађорђевићи поријеклом из Васојевића, постоје бројни докази, од којих истичемо сљедеће: * У родослову Карађорђевића стоји да је дјед Карађорђев, Јован Ђуришић, рођен у Васојевићима, који се са два брата пресе...
опширније
ANDRIJA POPOVIC U NOSNJI.jpg

МИЛОШ ПОПОВИЋ,ТЕОЛОГ ИЗ БЕОГРАДА :''ПРОТА АНДРИЈА ПОПОВИЋ ИЗ ШЕКУЛАРА''

ПРОТА АНДРИЈА ПОПОВИЋ ИЗ ШЕКУЛАРА На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 2018. године, навршило се 75 година од мученичке кончине протојереја Андрије Поповића, пароха шекуларског и источког. Прота Андрија Поповић је рођен у знаменитој и старој свештеничкој породици Поповић, која је свом народу и Цркви дала више од 20 свештеника. Рођен је 28. октобра 1869. године у Шекулару, Црна Гора, од оца Сава, свештеника и мај...
опширније
MILAN CEMOVIC.jpg

ПОСЛАНИК ПРВЕ СКУПШТИНЕ ОСМАНСКИХ СРБА У СКОПЉУ НА СРЕТЕЊУ 1909. ГОДИНЕ ИЗ БЕРАНА  ЦЕМОВИЋ Анта МИЛАН

ПОСЛАНИК ПРВЕ СКУПШТИНЕ ОСАМНСКИХ СРБА У СКОПЉУ НА СРЕТЕЊУ 1909. ГОДИНЕ ИЗ БЕРАНА  ЦЕМОВИЋ Анта МИЛАН учитељ-школски надзорник (1880 - 1933) Просвјетни и национални радник, дугогодишњи учитељ и надзорник основних школа, хонорарни наставник од часа беранске Гимназије и Педагошког одјeљења. Рођен је 14. јануара 1880. године у селу Буче код Берана, у породици знаменитог доњовасојевићког главара и првака Анта Делевића-Цемовића. Основно образова...
опширније
DRAGISA DJURISIC GLAS HOLMIJE.jpg

ДРАГИША Радованов ЂУРИШИЋ (1946-2018)

СЈЕЋАЊЕ ДРАГИША Радованов ЂУРИШИЋ (1946-2018) Дана 26.августа 2018. је у Краљима код Андријевице преминуо Драгиша Ђуришић. Рођен је 1946.године у Краљима код Андријевице. Још као дјечак придружио заједно са својим вршњацима тадашњој старијој генерацији краљских омладинаца која је утемељила извиђаштво у овом селу. Један је од првих краљских извиђача и касније је пронио славу свог Одреда гдје год је био, а извиђачкој идеји је остао вјеран до...
опширније
milovan zecevic.jpg

   ПРОФ.ДР  МИЛОВАН ВУЧИЋЕВ ЗЕЧЕВИЋ  1935-2017                                   

СЈЕЋАЊЕ ПРОФ.ДР МИЛОВАН ВУЧИЋЕВ ЗЕЧЕВИЋ 1935-2017 Дана 23.10.2017.године, престало је да куца племенито срце нашег Милована Зечевића,професора ,како смо га од милоште звали,мада је он то доиста и био и то универзитетски професор. Шта рећи о овој људској величини,да то не буде премало, а у исто време, да не буде претерано и субјективно, јер је изнад свега ценио људску скромност и ненаметљивост. Лично сам га сматрао својим ментором, када је ...
опширније
VUKA VELIMIROVIC.jpg

Милутин Осмајлић '' ПРВА СРПСКА ВАЈАРКА ВУКА ВЕЛИМИРОВИЋ''

Знамените Васојевке СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ СРПСКУ ВАЈАРКУ ВУКУ ВЕЛИМИРОВИЋ Вукосава Вука Велимировић рођена је у Пироту, у свештеничкој породици, као шесто, од једанаесторо дјеце проте Милоша Велимировића, родом из Лијеве Ријеке. Осмогодишњу школу завршила је у свом родном мјесту, а умјетничко-занатску школу у Београду код угледног вајара проф. Ђорђа Јовановића и сликара Марка Мурата. Послије Великог рата одлази на даље школовање у Париз, прво ко...
опширније
KNEZ STANOJE DABETIC.jpg

  МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ'' ВАСОЈЕВИЋКИ КНЕЗ СТАНОЈЕ НИКОЛИН ДАБЕТИЋ''

 Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ВАСОЈЕВИЋКИ КНЕЗ СТАНОЈЕ НИКОЛИН ДАБЕТИЋ Которски провидур Маријан Болица, у опису Скадарског санџаката, даје нам поуздане податке да је 1614. године постојала чврста организација брђанских племена у одупирању турској владавини, под командом Ахмед-челеби Хадровића и Јусуф-бега Крзмића. Он каже да је онда било одметнутих Брђана из једанаест разних крајева, које он назива селима, мада су то била племена, шест католичк...
опширније
BLAGOJE KRUSIC.jpg

БЛАГОЈЕ КРУШИЋ НАЈОДЛИКОВАНИЈИ ВИТЕЗ ''ГВОЗДЕНОГ ПУКА''

БЛАГОЈЕ КРУШИЋ, 15 одликовања: најодликованији витез  "гвоздени пук" живео у Добановцу код Коршумлије  аутор: Радица Гавриловић   ·  КУРШУМЛИЈА- Благоје Крушић, носилац је највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, учесника је балканских ратова,и Првог и Другог светског рата. Рођен је 1880. у Приградини у Бањанима код Никшића, а са породицом 1889. доселио се у Дабиновцу код Куршумлије. а убијен је 1944. године о...
опширније
nikola apostolovic i radoje mileta bojicic.jpg

Пише Никола Апостоловић,боксерски ас и писац из Београда''ЈА СЕ ЗОВЕМ РАДОЈЕ БОЈИЧИЋ ''

ЈА СЕ ЗОВЕМ РАДОЈЕ БОЈИЧИЋ Пише Никола Апостоловић,боксерски ас и писац из Београда   ЈА СЕ ЗОВЕМ РАДОЈЕ БОЈИЧИЋ Пише Никола Апостоловић,боксерски ас и писац из Београда С лијева на десно: Радоје Милета Бојичић и Никола Апостоловић, испред Радојеве куће Радоје Бојичић је рођен у време када је затирано све оно чему је он по пореклу припадао. Ђед, отац и стричеви зликовачки ликвидирани. Без кривице поубијани а безгласно ожаљени. Мук кој...
опширније
SAVO PAUNOVIC.jpg

СТАНКО ПАУНОВИЋ '' САВО Вула Милетинг ПАУНОВИЋ(187.–1943)ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918.''

САВО Вула Милетинг ПАУНОВИЋ(187.–1943)             Саво je II Велички капетан         Саво Пауновић завршава Карловачку гимназију. Из Котора је бродом отпловио до Ријеке, а из Ријеке дошао је у Карловац, јер Турци нијесу дозвољавали прелазак своје границе каурском становништу, увијек непријатељски расположеном према Порти. Послије завршетка гимназије у Карловцу, Саво се враћа у Велику. Жени се сестром Сима Николетића – Милицом, са којом је...
опширније
pajkovic luka.jpg

Зоран М. Зечевић ''ЛУКА Б. ПАЈКОВИЋ ''

ПАЈКОВИЋ Б. ЛУКА,учитељ Рођен је 17. октобра 1907. године у село Лушцу, срез Берански, од оца Богослава и мајке Јоване, рођене Делевић. Завршио учитељску школу 1925. године у Беранама, са положеним испитом зрелости септембра 1927. године у истом граду. Практични учитељски испит положио 16. 12. 1933. године, у Скопљу. Кретање у служби: од 25. 19. 1925. до 15. 5. 1928. године постављен за учитеља основне школе у Купову, срез Гостиварски; од 1...
опширније
DEVIC LJUBO.jpg

ДЕВИЋ  Новице  ЉУБОМИР-ЉУБО учитељ (1907 -1944)

ДЕВИЋ  Новице  ЉУБОМИР-ЉУБО учитељ (1907 -1944)                  Учитељ Љубомир-Љубо Девић,у току рата био командир Ровачке четничке чете Доњоржаничког батаљона ЈВУО.                         Учитељ народних основних школа, резервни официр Краљевске југословенске војске. Рођен је 20. новембра 1907. у Доњој Ржаници код Берана од оца Новице Девића и мајке Радосаве Гудовић. Мјешовиту учитељску школу  завршио је у Беранама школске 1926/27. са ...
опширније
JOJIC RISTO.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''ЈОЈИЋ   Вукадина  РИСТО (1886-1945)ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918.''

ЈОЈИЋ   Вукадина  РИСТО (1886-1945)          Политички идеолог, ујединитељ, солунски борац, члан демократске странке, народни посланик за срез андријевички, министар и замјеник министра, публициста, слободни зидар-масон. Рођен је  2. фебруара 1886. у Барама Краљским код Андријевице у Васојевићима од оца Вукашина барјактара Барске чете и мајке Мирјане Зечевић. Нижу гимназију завршио је у Скопљу 1904/05. Српску Вишу гимназију са положеним м...
опширније
popovic milos.jpg

Зоран М. Зечевић ''ПОПОВИЋ  Михаилов  МИЛОШ (1891-1945) ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918.''

ПОПОВИЋ  Михаилов  МИЛОШ (1891-1945)               Најприје учитељ народних основних школа а потом свештено лице Српске православне цркве у звању протојереја, посланик Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, одржане 1918. године у Подгорици, хонорарни наставник бјелопољске гимназије, национални радник. Рођен је 1891. у Азанима бјелопољском округу, (по другим подацима у Горњем Заостру). Богословско-учитељску школу на Цетињу у...
опширније
STANIC ANDRO.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''СТАНИЋ  Мила  АНДРО  (1887-1986)ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918.''

СТАНИЋ  Мила  АНДРО  (1887-1986)               Народни посланик Велике скупштине српског народа Црне Горе у Подгорици 1918. из беранског округа  за срез и варош Бијело Поље, угледни и имућни трговац, истакнута личност  Бијелог Поља са краја 19. вијека, учесник Мојковачке битке, ратни заточеник оба свјетска рата, хуманитарни радник, активиста Црвеног крста. Рођен је 1887. године у Бијелом Пољу у занатској породици  Мила Станића поријеклом...
опширније
SPASOJEVIC JANKO.jpg

Зоран М. Зечевић ''СПАСОЈЕВИЋ  ЈАНКО  (1871-1955)''

СПАСОЈЕВИЋ  ЈАНКО  (1871-1955)               Ујединитељ, један од главних иницијатора оснивања Велике народне скупштине српскг народа Црне Горе новембра 1918; наставник, политичар, адвокат, народни посланик, ујединитељ, члан државног савјета; сенатор, теоретичар, публициста и новинар. Рођен је 1871. у Анџелатима код Андријевице. Од школске спреме завршио је: Основну школу на Андријевици;  XVII коло Богословско-учитељске школе у Призрену ш...
опширније
VUKOVIC ZAKO.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''ЗАРИЈА-ЗАКО  Милетин  ВУКОВИЋ-БАБОВИЋ  (1854-1930) ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ''

ЗАРИЈА-ЗАКО  Милетин  ВУКОВИЋ-БАБОВИЋ  (1854-1930)               Истакнути национални радник, племенски капетан,  учитељ и школски надзорник, предсједник суда, обласни управитељ, посланик Народне скупштине Краљевине Црне Горе, посланик  Велике Народне скупштине српског народа у Црној Гори из Полимске капетаније, рођен је 1854. у Кошутићу, од оца Милете Вукова Бабовића и мајке Милосаве, касније су промијенили презиме у Вуковић. До 1925. жи...
опширније
MICOVIC NIKOLA.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''MИЋОВИЋ Радула НИКОЛА (1892-1965) ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ БЕРАНА''

MИЋОВИЋ Радула НИКОЛА (1892-1965)          Дипломирани правник, Аустро-угарски заточеник, посланик Велике народне Скупштине српског народа Црне Горе, дугогогдишњи  судија и предсједник неколико судова међуратног периода, друштвени радник, полиглота; оличење правог и достојанственог судије. Рођен је 17. јануара 1892. у селу Буче код Берана, у Старој Србији. Основну писменост стекао је у школи код манастира Ђурђеви ступови, Нижу гимназију н...
опширније
VUKANIC.jpg

ГОРАН С. КИКОВИЋ ''ВУКАНИЋ (ВУГДЕЛИЋ) Радосавов НОВО, ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918.''

  ВУКАНИЋ (ВУГДЕЛИЋ) Радосавов НОВО               Рођен 1882. године у Грачаници, Срез андријевички, од оца Радосава и мајке Плане, рођене Ћулафић. Основну школу завршио у Полимској школи а нижу гимназију и Учитељску школу у Пакрацу 1910.године. Кретање у служби: постављан за учитеља у забачаним местима: Брезовник, Никшић,  Буковик, Шекулар, Краље, Грачаница, од 1910. године до 1912. године постављен за учитеља основне школе у Андријевици...
опширније
BAKIC LJUBOMIR.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ЉУБОМИР БАКИЋ, ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ АНДРИЈЕВИЦЕ 1918.''

ЉУБОМИР БАКИЋ   Црногорскиц правник и политичар Љубомир Бакић (1877-1925.) Основну школу завршава у Забрђу, а гимназију и Правни факултет у Београду. Један је од организатора Народне странке, прве политичке партије у Црној Гори. Био је бранилац оптужених у  тзв. Бомбашкој афери (1907.). Министар правде 1913.  године. Посланик је и у Великој народној скупштини Српског народа у Црној Гори учествује 1918. у уједињењу Црне Горе и Србије и фор...
опширније
POPOVIC MILAN.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''ПОПОВИЋ Максима МИЛАН''

ПОПОВИЋ Максима МИЛАН (1878-1945)               Значајно име у историји беранске просвјете, дугогодишњи учитељ и управитељ беранске Основне и Занатско трговинске школе, школски надзорник у два мандата, национални радник, ратник четири рата, ујединитељ, посланик Велике подгоричке скупштине, народни трибун, грађански политичар и члан Демократске странке,  педагог који је извео на пут тридесет пет генерација ученика, хонорарни учитељ на раду...
опширније
JOJIC VELIMIR.jpg

ЗОРАН М.ЗЕЧЕВИЋ ''ЈОЈИЋ ВЕЛИМИР-ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА''

ЈОЈИЋ ВЕЛИМИР   Други по реду директор, професор историје и латинског језика гимназије у Беранама и вд управитеља Педагошког одјељења; директор гимназија у Пећи и Новој Вароши истакнути национално-просвјетно-културни, јавни и научни радник. Ратник и ујединитељ, народни трибун, политичар, посланик Скупштине Краљевине Југославије. Члан црногорског Националног комитета, члан предсједништва и један од шест потпредсједника Светосавског конгреса...
опширније
CEMOVIC NIKODIM.jpg

Зоран М. Зечевић ''ЦЕМОВИЋ Авра НИКОДИМ (1891-1928) ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918. ИЗ БЕРАНА''

  ЦЕМОВИЋ Авра НИКОДИМ (1891-1928)            Хонорарни наставник Педагошког одјељења, национални и друштвени радник, радник ослободилачких ратова, аустроугарски заточеник, народни посланик подгоричке скупштине, један међу првим дипломираним правницима у Доњим Васојевићима. Родио се 1891. године у селу Буче код Берана, у породици народног првака и знаменитог доњовасојевићког главара Авра Цемовића. Основну школу учио је код манастира Ђурђе...
опширније
DABETIC MILIC.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''ДАБЕТИЋ  Вукашина  МИЛИЋ (1872-1948) ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ И ПРЕДСЈЕДНИК ОПШТИНЕ БЕРАНЕ''

ДАБЕТИЋ  Вукашина  МИЛИЋ (1872-1948)               Истакнути, национални и просвјетни радник из плејаде најстаријих беранских просветитеља, дугогодишњи и један међу првим учитељима основне школе код манастира Ђурђеви Ступови, представник Срба у Сјеничкој  и делегат Сретењске скупштине, ујединитељ,  предсједник беранске општине, бански вијећник, заслужни грађанин Берана. Родио се у Будимљи код Берана 1872. као други по реду син Вукашинов Д...
опширније
joksimovic radosav.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ''ЈОКСИМОВИЋ  Вучића  РАДОСАВ  (1887-1945)''

ЈОКСИМОВИЋ  Вучића  РАДОСАВ  (1887-1945)             Учитељ народних школа, Доњовасојевићки првак, национални радник, ратник у три рата, ујединитељ, монархиста, родио се 29. јуна 1887. (1890) у Бучу код Берана, од оца Вучића, земљорадника, и мајке Стојане, рођене Шекуларац, из Курикућа.              Основно образовање стекао је у школи код манастира Ђурђеви Ступови, а учитељску (богословску) школу у Београду завршио 1909. године. По завр...
опширније
OBRADOVIC BOGDAN.jpg

Зоран М. Зечевић ''ОБРАДОВИЋ  Вучете  БОГДАН''

ОБРАДОВИЋ  Вучете  БОГДАН Посланик из Горњих Села             Учитељ и управитељ народних основних школа, срески школски надзорник, ратник и ујединитељ, народни трибун, први школовани учитељ из села Лубница, посланик Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори 1918.и одборник Првог народноослободилачког одбора за срез берански, представник генерације старијих беранских учитеља. Родио се 16. септембра 1880. (1883) у Лубницама код Б...
опширније
JAGOS VESOVIC.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''РАДОСЛАВ ЈАГОШ ВЕШОВИЋ, ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА''

РАДОСЛАВ ЈАГОШ ВЕШОВИЋ                Др Радослав Јагош Вешовић  рођен  је  1898. у Колашину.  Дјетињство је провео у  подбјеласичком селу Буковој Пољани. Основну школу  завршио је у селу Баре Краљске, године  1903., у Солуну је уписао први  разред  гимназије, а затим прелази у Српску скопску гимназију, гдје је завршио пети  разред. Матурирао је на Учитељско-богословској школи  у  Призрену. Као одличан  ученик заинтересовао је руског конзу...
опширније
SRDJAN LALIC.jpg

НОВИ ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ПРОФ. ДР СРЂАН ЛАЛИЋ НАУЧНИК ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

Др Срђан Лалић научник поријеклом из Васојевића,  Светог Саве 19, ламела Ц, стан 8. 76300 Бијељина 065/647-580 srdjan.lalic.efb@gmail.com Општи подаци: Рођен je 11.09.1980. године у Бијељини. Основну и  Економску школу завршио je у Бијељини. На Економском факултету у Источном Сарајеву дипломирао je 06.07.2005. године. Успјешно je одбранио магистарски рад на тему: „Проблеми рачуноводства мултинационалних компанија“, 22.05.2008. године и с...
опширније
GOLUB CUKIC.jpg

СВЕШТЕНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГОЛУБ ЧУКИЋ СТРАДАО ОД КОМУНИСТА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (1909–1944)

СВЕШТЕНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГОЛУБ ЧУКИЋ СТРАДАО ОД КОМУНИСТА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (1909–1944) Свештеник Голуб Новичин Чукић, рођен је 10. јуна 1909. године у селу Доња Ржаница код Берана, у јуначком и гласовитом братству Чукића, од оца Новице и мајке Ружице, рођене Божовић. У родном селу завршио је основну четвороразредну школу, а у Беранама малу матуру. Послије завршене школе у Беранама, уписао се, 1925. године, у Српску правосла...
опширније
SIMO MIJOVIC.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''СИМО    РАДОШЕВ     МИЈОВИЋ''

  СИМО    РАДОШЕВ     МИЈОВИЋ                  Рођен је 1963. године у Грачаници, срез Андријевички. Основну школу је учио у Дечанима до 1883. где је завршио три разреда. По препоруци старешине манастира Дечани уписан је у четврти разред Призренске Богословије где је завршио још три разреда богословско-учитељске школе 1888/89. године. Школске 1889/90. на предлог професорског Савета Богословије и личну молбу уписао је трећи разред Учитељск...
опширније
lakic vojvodic.jpg

ЂУКАН ЈОКСИМОВИЋ, ПРОФ. ИСТОРИЈЕ ''ВОЈВОДА ЛАКИЋ ВОЈВОДИЋ КАСТРАТОВИЋ  (1848 — 1924)''

ВОЈВОДА ЛАКИЋ ВОЈВОДИЋ КАСТРАТОВИЋ  (1848 — 1924) Војвода Лакић Војводић био је, поред војводе Миљана Вукова, један од најугледнијих и најобразованијих људи свога времена, не само у племену Васојевића, него и у Црној Гори уопште. Према племенском предању родоначелник Васојевића био је Ваео, а по његовом дједу или прадједу Васоју до- било је своје данашње име: Васојевићи. Васо је имао четири сина: Раја, Новака, Мијомана и Ђура. Колијевка Васо...
опширније
MARKO DJUKIC.jpg

Проф.др Славољуб Ђукић МАРКО ВУКОВ ЂУКИЋ, ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА ВАСОЈЕВИЋА У САВИНОМ СЕЛУ

МАРКО ВУКОВ ЂУКИЋ, ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА ВАСОЈЕВИЋА У САВИНОМ СЕЛУ, КОЈИ ПРЕМИНУ НА ДАНАШЊИ ДАН ПРОШЛЕ 2017. ГОДИНЕ Среда, 4. јанура 2017, Марко Вуков Ђукић у вечерњим сатима у фотељи размишља како да и ове године, по православој традицијим, са друштвом организује обележавање Бадње вечери, како је то увек и практиковао. Али, нажалост, овог пута то му се то није дало, јер му је изненада око 22 часа позлило, a након неколико минута заглављени т...
опширније
vlajko CULAFICC.jpg

ДАРКО ЈОВОВИЋ ''ВЛАЈКО ЋУЛАФИЋ''

Влајко Ћулафић је рођен 18. 01. 1957. године, у Лугама код Андријевице, а упокојио се 05. 05. 2016. године. Дипломирао је на Филолошком факултету (група за општу књижевност и теорију књижевности) у Београду. Објавио је књиге пјесама: Проклетије (1995), О, Јове, реци (2000), Узглавница (2002), Доба без Јеванђеља (2004), Утва златокрила (2007), Небеска тапија (2008), Жертвино умиљеније (2010), Доба без Јеванђеља (изабране пјесме - 2005), Небес...
опширније
bojičić milić.jpg

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''МИЛИЋ БОЈИЧИЋ-КОМСКИ''

БОЈИЧИЋ  Радисава  МИЛИЋ-КОМСКИ учитељ (1902 -1986)               Учитељ народних основних школа, резервни капетан прве класе југословенске Краљевске војске, четнички командант, национални радник и књижевник, један од  најплоднијих писаца и пјесника српске емиграције у САД, учесник оба свјетска рата, хаџија. Рођен је 28. августа 1902. на Бучу код Берана од оца Радисава Бојичића тежака и мајке Радосаве Стојановић из Трешњева. Школовање је...
опширније
MILJAN VUKOVV.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ВОЈВОДА МИЉАН ВУКОВ ВЕШОВИЋ''

ПИШЕ ДАВИД ЛАЛИЋ   ВОЈВОДА МИЉАН ВУКОВ 1820 – 1886               Четрдесетих година XIX вијека у Васојевићима је отпочео велики покрет народног ослобођења од Турака. Војни, политички стратег овог подухвата је легендарни војвода Миљан Вуков Вешовић. Уз помоћ врсних народних главара и првака Миљан Вуков је успио да за непуну деценију изврши духовно и политичко сједињавање свих братстава на територији Лијеве Ријеке и Лимске долине и ...
опширније
DRAGOSLAV RACIC.jpg

Ђоко Рачић ''МАЈОР ДРАГОСЛАВ РАЧИЋ''

Мајор Драгослав Рачић - идеолошке контроверзе                                      и заблуде     Нигдје, ни у временима прије нашег,теза да "побједници пишу историју",није дошла до изражаја као у случају поратне историје Другог свјетског рата, на нашим просторима. Сви значајнији догађаји и судионици у њима, историчари - идеолози су обојили својом идеолошком истином побједника. Много треба времена да прође, треба дужа временска дистанца, да б...
опширније
RADOVAN LALIC BIBLIOTEKA BERANE.jpg

Горан Киковић ''ПРОФ. ДР РАДОВАН ЛАЛИЋ''

ДР РАДОВАН ЛАЛИЋ (1908 – 1972)         Радован Лалић је рођен 22. марта 1908. године у Цецунима код Андријевице. Основну школу је завршио у Ђулићима, а гимназију је учио у Беранама. Подгорици и Призрену. Испит зрелости положио је у Призрену 1926. године. Дипломирао је у Београду на Филозофском факултету 1930. године југословенску и свјетску књижевност, а затим на Карловом универзитету у Прагу усавршавао чешки и руски језик. Од 1933. ради у...
опширније
NIKODIM SAVIC.jpg

РАДЕ БРАКОЧЕВИЋ  '' НИКОДИМ САВИЋ ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЦАРИГРАДСКОГ ГЛАСНИКА ''

Шекуларац из Метохије, оснивач, власник и уредник          ''Цариградског Гласника''  НИКОДИМ САВИЋ  (1865-1897), Књижевник, приповједач, дечји писац, путописац, етнограф, преводилац и новинар   Никодим се родио 14/26. јануара 1865. године у Пећи, у угледној трговачкој и занатлијској задружној породици Савић (или Савовић) од оца Спиридона (Спира) и мајке Досте родом из Вучитрна. Послије годину дана и осам мјесеци мајка је умрла. Одњеговал...
опширније
MILAN DOBRASINOVIC I NIKOLA KAVAJA.jpg

Горан Киковић ''ВОЈВОДА МИЛАН ДОБРАШИНОВИЋ''

војвода Милан Светозаров Добрашиновић, почасни предсједник секције Удружења ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца за Заостро и командос Никола Каваја    На дан сахране војводе  Милана  Светозарова Добрашиновића из Горњег Заостра, дана 6.08.2013., говор је одржао Горан Киковић и изговорио је ове ријечи: ''Ожалошћена породицо, драги пријатељи,   На Илиндан престало је да куца једно велико срце,  толико велико, да ...
опширније
ZDRAVKO PODJANIN.png

ДАРКО ЈОВОВИЋ ''ЗДРАВКО ПОЂАНИН''

Здравко Пођанин, потпредсједник Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца за Полицу од 22. јула 1998. до смрти. Oвдје преносимо текст Дарка Јововића објављен у дневним новинама ''Дан'':               ''...Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца у Беранама броји преко двеста регистрованих чланова, који кроз различите активности дају пуни допринос очувању културе и традиције српско...
опширније
dragan mihajlovic.png

Миличко Трифуновић ''ДРАГАН МИХАЈЛОВИЋ''

Драган Михајловић, први почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца за Полицу.   Драган Михајловић је рођен 1934. у Заграђу-Полица, од оца Милосава, учесника балканских и Првог свјетског рата, носиоца бронзане Обилића медаље и мајке Марице, дјевојачко Фемић. Како и сâм истиче: ''Живот у дјетињству је био сиромашан, оскудан, па сам у њему осјетио последице рата - глад, немаштину, зла времана, мир...
опширније
PUNISA RACIC.jpg

ПРОФ. ДР ДРАГОМИР КИЋОВИЋ ''ПУНИША РАЧИЋ''

 Проф.др Драгомир М. Кићовић, на откривању споменика знаменитом васојевићу Пуниши Рачићу, на Петровдан 2017.   Драги моји Слатињани, Пунишини потомци, Даме и господо! Лијеп је осјећај што нас је данас,  на Петровдан, окупио Пуниша Рачић. Управо на данашњи дан, 1886. године, на Барама Милевим, пуцњи пушке означише,  по нашем лијепом обичају, долазак на свијет сина, другог мушког дјетета под шљеменом  Мила Радојевог Рачића и супруге му Ма...
опширније
bosko djuricanin.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ЈУНАК И КОМИТА БОШКО ЂУРИЧАНИН (1888-1973)''

ЈУНАК И КОМИТА ЂУРИЧАНИН Јакова БОШКО (1888-1973)             ЂУРИЧАНИН Јакова БОШКО, официр и један од вођа полимских комита у Првом свјетском рату рођен је 1888.године у Ђуричкој Ријеци, од оца Јакова и мајке Стане-Пере, рођене Крџић. Основну школу завршио је у Полимској основној школи, заједно са својим братом од ујака Милоњом Бајом Крџићем. Подофицирску школу завршава у Београду као стипендиста српске владе, а официрску пјешадијску шко...
опширније
RADOMIR VESOVIC.jpg

ЧЕДОМИР ЛУТОВАЦ ИСТОРИЧАР ''ГЕНЕРАЛ   РАДОМИР ЛУКИН  ВЕШОВИЋ (1871-1938)''

ГЕНЕРАЛ   РАДОМИР ЛУКИН  ВЕШОВИЋ (1871-1938)   Потиче из чувене породице васојевићких вођа. Био је прослављени црногорски војсковођа из Васојевића, бригадир црногорске војске и министар војни краља Николе у црногорској влади. Један је од најспособнијих официра књаза и краља Николе, који је војничка знања стекао у Италији као стипендиста црногорскога двора. По завршетку школовања био је на разним дужностима у црногорској војсци и напредовао...
опширније
MILOSAV RAICEVIC.jpg

ЗОРАН ЗЧЕВИЋ '' МИЛОСАВ РАИЧЕВИЋ, ПОСЛАНИК ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ 1918. ''

   РАИЧЕВИЋ  Вуксана  МИЛОСАВ, посланик из Берана, државни савјетник у пензији (1875-1957)               Истакнути национални радник из Васојевића, министар у  влади Књажевине Црне Горе и министар без портфеља у Влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, први дипломирани правник из Трепче код Андријевице, заточеник тзв. Бомбашке-Васојевићке афере, комита из времена аустро-угарске окупације, ујединитељ и представник беранског округа у Велико...
опширније
BOZO ZONJIC.jpg

МИХАИЛО МИКАН ПЕРОВИЋ ''БОЖИДАР ЗОЊИЋ ПОЗНАТИ ВАСОЈЕВИЋКИ СРБИСТА'' 

БОЖИДАР ЗОЊИЋ ПОЗНАТИ ВАСОЈЕВИЋКИ СРБИСТА             Професор Божидар Божо Зоњић рођен је 1932. године у Облом Брду. Основну школу завршио је у Караљима, нижу и Вишу реалну гимназију у Беранама. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је српски језик и југословенску књижевност. Предавао је у осмогодишњој школи ''Бајо Јојић'' у Андријевици и у гимназији ''Панто Малишић'' у Беранама. Бавио се публицистиком, ономастиком и књижевном кри...
опширније
ILIJA LALEVIC.jpg

МИХАИЛО ЈОВАНОВ БОЈИЧИЋ ''ИЛИЈА ЛАЛЕВИЋ''

ЛАЛЕВИЋ Милића ИЛИЈА, професор,ођен је 2.9.1870. године у селу Прљаније, срез андријевички, од оца Милића Мартинова свештеника и мајке Марице, дјевојачко Протић. Основну школу завршио у Андријевици, четири разреда гимназије на Цетињу, а вишу гимназију са матуром у Београду. Студирао на Филозовском факултету у Београду класичне језике, српски и старословенски и географију. Дипломирао 1897. године са дипломским радом ''Употреба партиципа у грч...
опширније
BRANKO ZOGOVIC.jpg

РАСЛАВ ЋИРО БАБОВИЋ ''АКАДЕМИК ДР БРАНКО ЗОГОВИЋ  (1911-1979)''

АКАДЕМИК ДР БРАНКО ЗОГОВИЋ  (1911-1979)               У овом врућем љетњем мјесецу, прецизније 31. јула прије 34 године заспао је сном праведника и добротвора примаријус академик, професор др Бранко Зоговић, хирург чувене беранске болнице.            То ће бити први његов миран и спокојан сан од тренутка када се заклео и завјетовао великом Хипократу и посебно кад се латио хирушког ножа кога је поносно, храбро и достојанствено држао безмал...
опширније
TOMA JOKSIMOVIC 1.jpg

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''ТОМА ЈОКСИМОВИЋ ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918''

ЈОКСИМОВИЋ  Бошка   ТОМА, НАРОДНИ ПОСЛАНИК  ИЗ БЕРАНА учитeљ (1874 - 1944)               Национални и просвјетни радник, народни трибун, војник и  ратник, интернирац и ујединитељ, један од знаменитих васојевићких првака са почетка двадесетог вијека, хонорарни учитељ на раду у беранској Гимназији и Педагошком одјељењу. Родио се 20. октобра 1874. (1878) године на Бучу код Берана, у породици     стотинаша Бошка Јоксимовића и мајке Јелисаве...
опширније
bogdan lalevic.png

МИХАИЛО БОЈИЧИЋ ''БОГДАН ЛАЛЕВИЋ''

ЛАЛЕВИЋ Милића БОГДАН                                  учитељ-свештеник (1863-1913)                                            Рођен 1863. у Пљанијама, срез андријевички, oд оца Милића свештеника. Завршио XV коло школске 1888/9. године Богословско-Учитељску школу у При- зрену.                         Кретање у служби: Школске 1889/90.постављен за учитеља Језерске основне школе. Школске 1890/91.1891/92., 1893/94.1896/97., 1897/98. по...
опширније
МИЛОСАВ РАИЧЕВИЋ.jpg

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''МИЛОСАВ РАИЧЕВИЋ ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ 1918. ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

РАИЧЕВИЋ  Вуксана  МИЛОСАВ                    посланик из Берана, државни савјетник у пензији (1875-1957)               Истакнути национални радник из Васојевића, министар у  влади Књажевине Црне Горе и министар без портфеља у Влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, први дипломирани правник из Трепче код Андријевице, заточеник тзв. Бомбашке-Васојевићке афере, комита из времена аустро-угарске окупације, ујединитељ и представник беранско...
опширније
MILO KENJIC.jpg

МИЛО КЕЊИЋ КОМАДАНТ ШЕКУЛАРСКО –ТРЕБАЧКОГ БАТАЉОНА ГОРЊОВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

МИЛО КЕЊИЋ КОМАДАНТ ШЕКУЛАРСКО –ТРЕБАЧКОГ БАТАЉОНА ГОРЊОВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ                                                                                              Потпуковник Мило Кењић (1880- 1962)        Мило Кењић рођен је 8. августа 1880. године у старом српском племену Шекуларском, село Радмужићи, од оца Станоја и мајке Дивне, рођене Лутовац из Дапсића. Тог дана, по старом српском обичају, у к...
опширније
TODOR LEKIC.png

МИКАН ПЕРОВИЋ'' ТОДОР ЛЕКИЋ ПРВИ ПРЕДСЈЕДНИК БЕРАНА ПОСЛИЈЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1912. ''

ТОДОР  М.  ЛЕКИЋ Народни паметар Тодор Лекић рођен је у Краљима, гдје је завршио основну школу. Даље школовање наставио је на Цетињу, на Учитељскобогословској школи. Брат је племенског капетана Милована, који је погинуо у бици на Новшиће 1879. године, и Михаила, племенског капетана који је у времену око 1873. године стекао основно образовање. Тодор као угледан и школован човјек био је први предсједник беранске општине послије балканских ра...
опширније
VUKASIN DOBRASINOVIC.jpg

НИКОЛА АПОСТОЛОВИЋ ''ВУКАШИН ДОБРАШИНОВИЋ ШАМПИОН ИЗ БЕРАНА''

ВУКАШИН ДОБРАШИНОВИЋ- ВЕЛИКИ ШАМПИОН ИЗ МАЛОГ ГРАДА   Свако место има своје спортске хероје. То су они младићи и девојке који су прве вештине усвојили од својих провинцијалних тренера и професора физичког а онда засијали на неком од великих државних турнира и скренули пажњу на себе. Ентузијазам је довољан кад му је поверена младост, за врхунске резултате потребни су услови. Зато се прелази у метрополе. Беране има ту спортску срећу да су у...
опширније
милан перовић.jpg

ДАРКО ЈОВОВИЋ ''МИЛАН ДРАГАН ПЕРОВИЋ ИЗ КРАЉА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

Милан Драган Перовић                                                                                         Дипломирани правник и некадашњи генерални конзул СРЈ у Аустрији и Њемачкој Милан Драган Перовић рођен је августа 1944. године у селу Краље, код Андријевице. Основну школу је похађао у родном мјесту, а гимназију у Беранама. Правни факултет завршио је у Београду 1969. године. На истом факултету похађао је и послиједипломске студије...
опширније
ТОМОВИЋ БОЖИДАР.jpg

БОЖИДАР ТОМОВИЋ ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

           TОМОВИЋ Станише БОЖИДАР (Матешево 1891.- Подгорица 1945), правник и судија. Рођен је 1891.године у Матешеву, гдје је и завршио основну школу. Школовање је наставио у Београду гдје је школске 1903/04. године положио испит зрелости. Правни факултет је уписао 1907. а дипломирао 1911. године. Био је посланик 1918. године у вријеме Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори.            По завршетку студија радио је у Беранам...
опширније
PROKOPIJE VEKOVIC.png

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ '' ПАНТО ПРОКОПИЈЕ ВЕКОВИЋ ПОСЛАНИК ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ ИЗ БЕРАНА''

ВЕКОВИЋ Уроша ПАНТО-ПРОКОПИЈЕ  (1869-1919)    Протосинђел (архимандрит), митрополитски намјесник, игуман манастира Ђурђеви Ступови, национални и просвјетни радник, народни трибун, аустроугарски заточеник, ујединитељ и посланик Велике народне  скупштине српског народа у Црној Гори одржане у Подгорици 1918., један од четири наставника са почетка рада и први предавач из беранског краја Државне ниже гимназије у Беранама. Родио се у селу Буче к...
опширније
POPOVIC LJUBOMIR.jpg

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ '' ЉУБОМИР ПОПОВИЋ''

ПОПОВИЋ  Радивоја  ЉУБОМИР народни посланик - грађевински инжињер (1885-1961)               Народни посланик Велике подгоричке скупштине из Беранског округа за варош Бијело Поље, грађевински инжењер, шеф Техничког одјељења у Беранама, полиглота. Рођен је 23. јула 1885. у Горњем Заостру код Берана, један међу првим високообразованим младићима из Доњих Васојевића. Трећи и четврти разред гимназије учио је у Скопљу (1901-1903), а пети до сед...
опширније
MILIJA ZECEVIC.jpg

АКАДЕМИК ПРОФ. ДР МИЛИЈА ЗЕЧЕВИЋ ПОЧАСНИ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА ВАСОЈЕВИЋА

академик проф. др  МИЛИЈА ЗЕЧЕВИЋ Проф. др Милија Зечевић стекао је бројна звања и признања: Ректор, власник и оснивач Европског универзитета, Редовни професор Европског универзитета, Београд - Париз – Њујорк, Командер Светског реда Наука-Образовање – Култура,  ЕАИ - Европска академија за информатизацију, Брисел Гранд Доктор Западне Филозофије, Европска академија за информатизацију ,  Брисел Председник одбора, Уједињених нација  за ...
опширније
IGUMAN MOJSIJE.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ИГУМАН МОЈСИЈЕ ЗЕЧЕВИЋ''

ИГУМАН ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА МОЈСИЈЕ ЗЕЧЕВИЋ Надгробни споменик Игумана Мојсија Зечевића (на гробљу код манастира Ђурђеви Ступови)   Централна личност у вријеме од 1820. па до 1852. године у Васојевићкој нахији је био старјешина манастира Ђурђеви Ступови архимандрит Мојсије Зечевић. Све што је у овом времену покретано, а било у циљу ослобађања од Турака, посебно на пољу ширења просвјете, првенствено је везано за његово име. Изградњом манасти...
опширније
ZARIJA BAKIC.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ЗАРИЈА БАКИЋ''

Васојевићки делија Заријa Радунов Бакић              Рођен је 1824. године у селу Забрђу, у кући Бакићâ, који потичу од васојевићког братства Новаковићи.            Зарија је свештеничко образовање стекао у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана и у манастиру Високи Дечани у Метохији. Са игуманом манастира Ђурђеви Ступови Мојсијом Зечевићем и потом с васојевићким војводом Миљаном Вуковим, радио је на враћању у прадједовску вјеру исламизиран...
опширније
bubanja veljko.png

ВЕЉКО БУБАЊА СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ ОД 2001 ДО 2004

професор историје Вељко Бубања, секретар Удружења од 21.12.2001. до 10.06.2004.   Вељко Бубања рођен је 14.10.1929. године у селу Срђевац, општина Бијело Поље, у угледној српској породици, од оца Андије и мајке Милосаве, дјевојачко Шћекић. Основну четвороразредну школу завршио је у родном селу; седмогодишњу школу у Лозној, Учитељску школу у Ивнаграду (Беранама), Вишу педагошку школу (група историја-географија) у Нишу, а Филозофски факултет...
опширније
MILENKO VUJOVIC.png

ДР МИЛЕНКО ВУЈОВИЋ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ ОД ОБНОВЕ РАДА 1996 ГОДИНЕ

примаријус доктор Миленко Вујовић, први потпредсједник Удружења, (од оснивања 15. новембра 1996. (до своје смрти 28. јануара2012.)   ''Примаријус доктор Миленко Вујовић рођен је 1932. године у селу Дапсиће, од оца Тодора и мајке Милке, рођене Цвијетић. Основну школу је завршио у родном Дапсићу, осморазредну гимназију у Беранама, а Медицински факултет у Новом Саду. Војни рок је служио у Санитетској официрској школи у Љубљани. Као љекар служ...
опширније
RADOMIR GUBERINIC.png

РАДОМИР ГУБЕРИНИЋ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ ОД ОБНОВЕ РАДА 1996 ГОДИНЕ

Радомир П. Губеринић, први предсједник Удружења од обнове рада 1996. до 2001.   Радомир Петров Губеринић рођен је 1927.године у Будимљи код Берана. Основну школу је учио у родном мјесту, а средњу економску школу у Старом Бечеју у Војводини, пошто је његова породица од 1946. до 1963. живјела у Савином Селу код Врбаса као колонистичка. Тамо је радио као културно-просвјетни референт у Среском одбору ССЈ у Кули, а затим у привреди.Завршио је п...
опширније
LJUBOMIR BABIC.png

ЉУБОМИР БАБИЋ ПРВИ ПОЧАСНИ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ ОД ОБНОВЕ РАДА 1996

Љубомир Бабић, почасни предсједник Удружења (Снимак његовог сестрића Миодрага-Бага Барјактаровића у вријеме када је Љубомир имао 105 година)   Љубомир Бабић, од оца Мартина и мајке Стамене, дјевојачко Влаховић, рођен је 1895. године у Калудри, гдје је и умро 2000. године у 106-ој години живота. Активни је учесник у акцији одбране села Калудре од Турака 1912. године која се у историји назива Калударска буна. Учесник је Првог и Другог свјетс...
опширније
NIKOLA TRIFUNOVIC.jpg

НИКОЛА ТРИФУНОВИЋ, ПРВИ ПОТПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 И ПОТОМ ПРЕДСЈЕДНИК

Никола Трифуновић, капетан, касније мајор,   први  потпредсједник Удружења,  предсједник Удружења (1938-1941)   Никола Трифуновић рођен је у Тмушићу  код Берана 1889. године, од оца Перише Трифуновића, познатог јунака и патриоте који је погинуо у првом Балканском рату. Никола је унук Марка Трифуновића, такође познатог јунака, замјеника комаданта поличког батаљона, који је погинуо од Турака 1876. године. Никола је био школовани официр црно...
опширније
MILO VUKOVIC.jpg

МИЛАН ВУКОВИЋ ПРВИ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 1918 ЗА СРЕЗ БЕРАНСКИ

Милан М. Вуковић,  окружни начелник у пензији, предсједник Удружења (1934-1937)   Милан М. Вуковић рођен је 1882.у Беранама. Основну школу учио је код манастира Ђурђеви Ступови. Трећи разред Српске гимназије у Битољу, потом био ђак у лицеју Галата Сарај у Цариграду(Истамбулу), да би 1903. завршио правни курс у турској полицијској академији у Солуну. Исте године постављен је за полицијског комесара у Скопљу, као српски представник који је б...
опширније
momcilo VULEVIC.jpg

МОМЧИЛО РАДОМИРОВ ВУЛЕВИЋ

МОМЧИЛО РАДОМИРОВ ВУЛЕВИЋ (1926-2005)       Момчило Р. Вулевић рођен је у селу Трешњеву, данас општина Андријевица, 1926. године. Његов отац Радомир, један од виђенијих сељака угледног васојевићког братства Вулевића (из велике братственичке групе Рајевића) које се са љеворечких Лопата преселило на ово станиште и ту остало до данашњег дана, и мајка Станија подизали су осморо дјеце, пет синова и три кћерке, у патријархалној породици. Основну ...
опширније
SAVA SPASOJEVIC.jpg

ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ ''САВА СПАСОЈЕВИЋ ПОСЛАНИК ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ ПОДГОРИЦА 1918. ''

САВА Јевремов СПАСОЈЕВИЋ народни посланик-дипломатски службеник (1886-1939)             Ујединитељ, посланик Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори испред Андријевачког округа за Требачко-шекуларску капетанију, учесник ослободилачких ратова, дипломатски службеник Министарства иностраних послова Краљевине СХС и Краљевине Југославије на пословима секретара, конзула и отправника послова, интересантне радне каријере, полиглота. ...
опширније
МИЛУТИН ЛАЛИЋ.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''МИЛУТИН ЛАЛИЋ СОЛУНАЦ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА''

Милутин Вукосавов Лалић, пуковник српске војске са Цера, Колубаре и солунског фронта. Рођен је у Цецунима, син је носиоца златне медаље Обилића Вукосава Вуксанова, унук је Драг-лалин првог барјактара народне војске Васојевића, с обје стране Кома, који је 1809. године, на Суводолу код Сјенице, за јунаштво лично примио барјак од Карађорђа, вожда првог српског устанка. Тај барјак није ношен на Цетиње већ је тај барјак ''покрстила'' Србија. Милу...
опширније
делевић мило.jpg

ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''ДЕЛЕВИЋ  МИЛО ПОСЛАНИК ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ ПОДГОРИЦА 1918.

ДЕЛЕВИЋ  Јеврема  МИЛО посланик из Берана, судија у пензији (1895-1955)             Национални радник, учесник ослободилачких ратова, представник Беранског округа у раду Велике подгоричке скупштине србског народа Црне Горе, један међу првим дипломираним правницима из ових крајева, човјек великог угледа, ауторитета и поштовања у братству Делевића и Васовом племену. Рођен је 1895. у Буче код Берана, гдје је стекао основну писменост. Гимнази...
опширније
НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ.png

КНЕЗ ХОЛМИЈЕ НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ ВАСОЈЕВИЋ

ПРВИ ВИСОКОШКОЛОВАНИ ВАСОЈЕВИЋ КНЕЗ НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ ВАСОЈЕВИЋ   Интересантно је да Васојевићи имају првог високошколованог човјека кад у Србију има тек двадесетак државних и општинских школа, а у Црној Гори прва основна школа појавиће се тек 1833. године. Био је то Никола Васојевић, поријеклом од Милошевићâ из Лијеве Ријеке. У оним бесудним временима, када су људски животи били веома јефтини, прокрстарио је Аустријом, Русијом, Турском,...
опширније
поп МАКСИМ ПОПОВИЋ.png

СВЕШТЕНИК МАКСИМ ПОПОВИЋ ЛУЖАЦ

Поп Максим Поповић-Лужац,  јунак и хајдук из Доњих Васојевића  у  ''брђанском''(васојевичком) одијелу   Међу познатим јунацима и свештеницима из Доњих Васојевића, високо мјесто припада и попу Максиму Поповићу из Лужца код Берана. Поред свештеничког позива бавио се и народним пословима борећи се против турског зулума, који је у овом крају Старе Србије у његово вријеме био на врхунцу. О попу Максиму, у народу познатијем у надимку поп Лужац...
опширније
МИТАР АНЂИЋ.jpg

МИТАР АНЂИЋ НАРОДНИ ПАМЕТАР ИЗ КАЛУДРЕ КОД БЕРАНА

Митар Јеремијин Анђић рођен је 1885. у Калудри код Берана. Отац Јеремија му је погинуо за слободу и отаџбину заједно са својим братствени ком Петром Б. Анђићем у Балканским ратовима. Био је у пратњи краља Николе Петровића, када је 1916. напустио Црну Гору од Цетиња до Плавнице код Скадра. Митар је био заробљен и депортован у Мађарску. По свршетку Првог свјетског рата и ослобођења из ропства, Митар се враћа у родни крај и наставља живот брину...
опширније
ТОМИЦА ЧУКИЋ.jpg

ТОМИЦА МИЛОВАНОВ ЧУКИЋ НЕКАДАШЊИ ПРЕДСЈЕДНИК БУДИМСКЕ ОПШТИНЕ (1891 1941)

ТОМИЦА ЧУКИЋ , НЕКАДАШЊИ ПРЕДСЈЕДНИК БУДИМСКЕ ОПШТИНЕ   Томица Милованов Чукић је рођен 1891 у Доњој Ржаници, гдје је завршио Основну школу. Даље школовање наставља у Бе ранама, а економски факултет завршава у Цариграду. Био је активни учесник Доњоржаничке буне 1912 године и  добровољац у Балканским и Првом свјетском рату. Носилац је златне Обилића медаље за храброст. Био је на дужностима секретара Зетске и Вардарске бановине, секретар на ...
опширније
ИЛИЈА ПОПОВИЋ КАЈМЕКАМ.jpg

БЕРАНСКИ КАЈМАКАМ ИЛИЈА ПОПОВИЋ БАКИЋ (1882-1912)

УБИСТВО БЕРАНСКОГ КАЈМАКАМА ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА Илија Заријин Поповић Бакић (1882-1912) кајмакам у турско доба (предсједник општине данас), једини Србин православац који је био на тој функцији у Беранама од 1908. до 1912. године   Када је 1912. године, у селу Калудра, дошло до побуне и убиства девет низама, Турци су, ноћу, са бројном војском изашли из беранске касарне и опсадирали ово српско село, ради освете. Тридесет слабо наоружаних Калудра...
опширније
NOVICA POPOVIC.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''НОВИЦА ПОПОВИЋ''

НОВИЦА ПОПОВИЋ ПОСЛАНИК ИЗ ВЕЛИКЕ               Потомак легендарног Вука Љевака из Шекулара, рођен је 1886. године у Велици под самим Чакором. Његово детињство је било веома тешко и чемерно као што му је био и цео живот. Отац му је рођен у ломном Шекулару и од њега је имао шта да научи. На граници према Пећи оба села су имала крваве бојеве са руговским Арнаутима, које је подржавала и хушкала турска царевина, бранећи голе животе част и обра...
опширније
darko-jovovic.jpg

ВАСОЈЕВИЋ СА РУСКОМ ДУШОМ

Пише Дарко Јововић   Васојевић са руском душом              ''Села у Васојевићима, највећем српском племену на простору Црне Горе, међу којима је и село Краље, имају богату и славну историју уоквирену борбом за слободу, част и људско достојанство и жељом да се сачува опстанак на овим просторима, које су многи окупатори покушавали да отму, а народ поробе'' - записа Михаило  Микан Перовић у својој књизи „Отргнути од заборава“ у у којој је см...
опширније
darko-jovovic.jpg

ПАВЛЕ ЧУБРОВИЋ

Пише Дарко Јововић   ПАВЛЕ ЧУБРОВИЋ Морална и интелектуална громада            Да су људи са простора Васојевићâ одувијек посебну пажњу посвећивали образовању говори податак да је са овог, не тако великог про-стора, поникло преко 200 доктора наука. Ту пре-стижну титулу први је стекао фебруара мјесеца 1911-те Павле  Чубровић, одбранивши докторску дисертацију ''Развој моралних врлина на Универзитету у Лајпцигу. Он се тако први уписао у бр...
опширније
MILICKO.jpg

БОРИСЛАВ БОРО ЧУКИЋ ИЗДАНАК УГЛЕДНЕ КУЋЕ ЧУКИЋА ИЗ ДОЊЕ РЖАНИЦЕ

БОРИСЛАВ БОРО ЧУКИЋ    (1939-2017)        Дана 5. јула 2017. године у Доњој Ржаници код Берана преминуо је, послије дуже болести, почасни предсједник секције Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца за Доњу Ржаницу, Калудру, Ровца, Загорје и Доње Луге Борислав-Боро Чукић. Рођен је 13.09.1939. у Горажду (Полица), од оца Голуба свештеника Поличке парохије и мајке Даринке, дјевојачко Пантовић. Основну школу завршио...
опширније
MILO SAICIC.jpg

МИЛО САИЧИЋ, ВАСОЈЕВИЋКИ ЈУНАК И КОМАДАНТ

        Прилог припремио Горан Киковић, проф.историје МИЛО САИЧИЋ   ''На многе Васојевиће, славом овјенчане,  поменућемо само два сива птића Мила и Лекса Саичића, као војне неустрашиве стратеге и барјактаре из Балканских и првог свјетског рата и Петра Голубовића – Ивановића из Трепче'' – пише о овом знаменитом јунаку професор историје Миомир Божовић у књизи ''Живот, обичаји и вјеровања у долини Лима'', Бијело Поље, 2004. Мило Стефанов Саи...
опширније
1383175_537259363024208_1228783890_n.jpg

ТРИФУН ВУКОВИЋ БАБОВИЋ, ВАСОЈЕВИЋКИ ЈУНАК

Непролазна слава српског официра из Васојевића Трифуна Вуковића Бабовића: Рањени слуга носио рањеног господара   Међу знаменитим личностима с простора Васојевића, који су сахрањени у непосредној близини манастира Ђурђеви ступови у Беранама, налази се и солунски ратник, српски и југословенски официр Трифун Вуковић – Бабовић, који је 27. јануара 1934. године заувијек напустио овоземаљски свијет. Упокојио се у 43. години живота, јер су његову...
опширније
LEKO BOJOVIC PROTA.jpg

AЛЕКСАНДАР ЛЕКО БОЈОВИЋ

                                                                   Бојовић Луке Александар – Леко                                          (1884-1979)                                                                                                       Протојереј Ставрофор, дугогодишњи национал-но-просвјетни и културни радник, намјесник Беранског протопрезвитерата, посланик Велике Народне  Скупш-штине српског народа у Црној Гори из 1918.,...
опширније
AZANACC.jpg

КОМИТСКИ ВОЈВОДА ПЕТАР ПЕТРОВИЋ АЗАНАЦ СТОГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ

КОМИТСКИ ВОЈВОДА ПЕТАР ПЕТРОВИЋ АЗАНАЦ   Пише: Горан Киковић – историчар Последња деценија османлијске власти на подручју Рашке области или некадашњег Новопазарског санџака била је период изразите анархије, бунâ, зулумâ, злочинâ, ријечју правне, имовинске и животне несигурности. Својом политиком према овом простору Аустро-Угарска је у великој мјери доприносила таквом стању. Монархија је преко своје дипломатије исфорсирала и термин “Санџак...
опширније
DIVNA VEKOVIC.jpg

ДИВНА ВЕКОВИЋ

  ДИВНА ВЕКОВИЋ   Знаменита Васојевка Дивна Вековић рођена је 1886. године у селу Лужац, у околини Берана. Основну школу завршила је у манастиру Ђурђеви Ступови, а нижу гимназију у Скопљу. Као стипендиста Дјевојачке школе на Цетињу и Института за школовање женске дјеце "Царица Марија", наставља школовање у Француској. Дипломирала је на Медицинском факултету на Сорбони. Била је чланица Међународног црвеног крста у Женеви. Прва црногорска љ...
опширније
kostadin-mikic.png

КОСТАДИН МИКИЋ

Пише Проф. др Марко Кнежевић
Милош Гојковић у својој књизи Велика кроз историју о истакнутим величким личностима, поред осталог, пише: „Величка брaтства су одувијек имала велике јунаке и ратнике, прекаљене војне старјешине (команданте, командире, барјактаре, десечаре), племенске капетане, дипломате, научне, културне и јавне раднике у свим областима стваралаштва. У елиту спадају они људи за које су моралне и културне вриједности биле изнад материјалних, а општи народни и...
опширније
zarija-joksimovic.jpg

ЗАРИЈА ЈОКСИМОВИЋ

Учитељ народних основних школа, племенски и обласни капетан, доњовасојевички првак, истакнути национални радник и учесник ослободилачких ратова, заточеник свих окупационих сила које су поробљавале ове крајеве, угледни грађански политичар, предсједник Радикалне странке у беранском срезу, народни посланик Скупштине Краљевине Југославије, предсједник општине Берана и срески начелник у пензији. Родио се 1875. године у Пешцима беранском срезу, у ...
опширније
maksim-popovic.png

СРПСКИ ОСВЕТНИК И СВЕШТЕНИК МАКСИМ ПОПОВИЋ ЛУЖАЦ И ЈУНАЦИ ОДБРАНЕ МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА

Поп Максим Поповић-Лужац , јунак и хајдук из Доњих Васојевића у Брђанском (Васојевичком) одијелу Међу познатим јунацима и свештеницима из Доњих Васојевића, високо мјесто припада и попу Максиму Поповићу из Лужца код Берана. Поред свештеничког позива бавио се и народним пословима борећи се против турског зулума, који је у овом крају Старе Србије у његово вријеме био на врхунцу. О попу Максиму, у народу познатијем у надимку поп Лужац Батрић...
опширније
goran_kikovic.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на одсјеку за Историју на теми ''Војвода Павле Ђуришић''. Још као студент био је сарадник листа Саваза студената Универзитета у Приштини ''Потпис''. До сада је објавио ше...
опширније
branislav_otasevic.jpg

KЊИЖЕВНИК И ПУБЛИЦИСТА  БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ

ПРЕДСЈЕДНИК ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''
    Бранислав Оташевић је рођен 1948. г. у Горњој Ржаници, општина Плав. Школовао се у Мурини, Подгорици и Београду. Завршио је Средњу техничку машинску школу у Подгорици, ондашњем Титограду, Програмирано машинство на Институту Машинског факултета у Београду и Новинарску школу на Југословенском институту за новинарство-Београд. Радио је у ''Хемпру'' Београд, ''Бентонит''-у Петровцу на Мору, ШИК-у ''Бор'' у Плаву и ''Плављанки'' у Плаву. ...
опширније
jovan_babovic.jpg

АКАДЕМИК ПРОФ. ДР ЈОВАН В. БАБОВИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Академик проф. др ЈОВАН В. БАБОВИЋ, редовни професор универзитета и Member New York Academy of Sciences, New York. Рођен је 13.10. 1946 године у Дулипољу, Андријевица. Дипломирани агроекономиста, специјалиста из аграрне економије, магистар агроекономских наука и доктор агроекономских (економских) наука. Доктор наука који је одбранио магистарски и докторски рад уз рад у производњи. Редовни професор београдског Универзитета и Универзит...
опширније
luka_kastratovic.jpg

ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Др Лука Кастратвић рођен је у селу Трешњеву, општина Андријевица. Основну шкколу завршио је у родном месту, гимназију у Иванграду (Беранама), Војну академију противваздушне одбране у Задру, Високу војнополитучку школу Југословенске народне армије у Београду, Школу националне одбране у Београду, Факултет политичких наука у Загребу. Магистрирао на Војној академији у Београду, а докторирао на Факултету цивилне одбране у Београду. У проти...
опширније
golub_jaskovic.jpg

ПРОФ. ДР ГОЛУБ ЈАШОВИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Голуб Јашовић рођен је 1. августа 1960. године у Пећи. Основно образовање и средњу школу завршио је у Пећи. Филозофски факултет, Одсјек за српски језик и југословенску књижевност, завршио у Приштини 1986. године са просјечном оценом 8,5 у току студија и на дипломском испиту. Радио је као професор српског језика и књижевности у више основних и средњих школа. Предавао је српски језик и књижевност у Техничкој школи у Подујеву, у Гимнази...
опширније
miodrag_kojic.jpg

МИОДРАГ Д. КОЈИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Миодраг Д. Којић рођен 1962. године у Подгорици. Пореклом из Републике Српске. Основну школу, гимназију и факултет завршио је у Београду. Радио је 15 година у средњој школи у Београду као професор стручних машинских предмета. Са великим српским песником Добрицом Ерићем је оснивач удружења за заштиту српског језика и ћириличног писма из Београда, где је као потпредседник удружења организовао многобројне јавне трибине и књижевне вечери....
опширније
radovan_asanovic.jpg

ДР РАДОВАН АСАНОВИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Др Радован Асановић, рођен 16. 03. 1952. У Слатини, Андријевица. Основну школу завршио у Андријевици. Гимназију у Беранама. Медицински факултет у Приштини. Специјализирао гинекологију и акушерство у Београду. Постдипломске студије, испитивање и лијечење брачне неплодности у Загребу. Ради у општој болници у Беранама као гинеколог акушер. Био одборник у СО Беране у 2 мандата. Посланик у Скупштини Црне Горе (1992-1996). Савезни посланик ...
опширније
mihailo_mikan.jpg

ПУБЛИСИТА И ПРАВНИК МИХАИЛО МИКАН ПЕРОВИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Михаило Микан Перовић, рођен 1940 године у Краљима, општина Андријевица, од оца Милана и мајке Станке, рођене Дедовић. Основну школу завршио је у мјесту рођења и Андријевици, а гимназију ''Панто Малишић'' у Иванграду. Апсолвирао је на Правном факултету у Београду, а као правник радио у Андријевици и Беранама. У гимназијским данима истицао се у омладинској школској организацији и спорту, посебно у атлетици представљајући Иванград на ре...
опширније
david_lalic.jpg

ПЈЕСНИК ДАВИД ЛАЛИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''-БЕРАНЕ
    Давид Лалић је рођен 28.10.1955. године у Цецунима, општина Андријевица. Основну школу учио је у Цецунима и Коњусима, гимназију у Беранама. Студирао је прâва на Сајевском универзитету. Од 1992-2007 био запослен у Управи за одбрану РЦГ. У НАТО агресији и рату против Срба 1992-1999. године на просторима СФРЈ био на одговорној ратној дужности самосталног савјетника за оперативно планске послове и употребу јединица цивилне одбране на подру...
опширније
zoran_vulevic.jpg

ПУБЛИЦИСТА, ПРЕВОДИЛАЦ И КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР ЗОРАН ВУЛЕВИЋ

ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''
    Зоран Вулевић, од оца Новице и мајке Душанке, дјевојачко Киковић, рођен је у Србици у Метохији 1953. Године. Основно образовање и гимназију завршио је у Беранама. Након завршене матуре у гимназији ''Панто Малишић'' у Беранама као један од њених најбољих ученика од постанка до данас одлази за Београд у којем од 1972. живи и ради. Зоран је свестраног образовања огедао се у публицистици, преводилаштву са њемачког језика, књижевној крити...
опширније