logo3

СЈЕЋЊЕ НА АКАДЕМИКА ПРОФ.ДР ВУЧИНУ ШЋЕКИЋА (1945.-2018.)

СЈЕЋЊЕ НА АКАДЕМИКА ПРОФ.ДР ВУЧИНУ ШЋЕКИЋА (1945.-2018.)

Проф. Др Вучина Шћекић Академик, редовни професор Медицинског факултета у Новом Саду, др сци. мед. Вучина (Миливоја) Шћекић рођен је 1. августа 1945. године у Беранама, Црна Гора, у земљорадничкој породици. Исте године, у ратном вихору, остаје без родитеља. За време школовања ниже све саме одличне оцене, упркос изразито тешким животним условима, тако да са одличним успехом и високим похвалама завршава основну школу и Гимназију у Иванграду. Показано знање и одличан успех у ранијем школовању ослобађају га пријемног класификационог испита, те се 1964/65. школске године уписује на Медицински факултет у Сарајеву. Медицински факултет дипломира децембра 1970. године са просечном оценом 9,70 и са епитетом најбољег студента генерације. За време студија био је председник Савеза студената и председник Факултетског одбора Савеза студената Медицинског факултета. Након одслуженог војног рока, обавио је једногодишњи лекарски стаж на Клиникама и Институтима Медицинског факултета у Београду, а стручни (државни) испит полаже са највишом оценом у Београду. Као сваки млади лекар, жељан знања и доказивања, одлази у Прибој, где се запошљава као лекар у ФАП-у, убрзо схватајући да је интерна медицина оно чему жели да посвети свој живот. Шансу за проширење и унапређење знања налази на Интерној А клиници Медицинског факултета у Београду и то као асистент у научном раду. На овој Клиници, као један од најбољих специјализаната, полаже специјалистички испит пред комисијом еминентних стручњака и доајена Интерне медицине, академика, проф. др сци. мед. Станоја Стефановића. Испит је положио са одличним успехом 16. 1. 1975. године. Након специјализације Интерне медицине, уписао је постдипломске студије у Београду из области Кардиологије припремајући свој магистерију, магистрирао је 1976. године на Медицинском факултету у Београду са изузетним успехом. Као један од најперспективнијих лекара – кардиолога Југославије добија стипендију Фулбрајтове фондације, те две године својих постдипломских студија проводи на светски најпознатијој кардиолошкој Клиници у Хјустону, САД. Његов рад и знање оцењени су са високим оценама, али је непроцењиво искуство и знање које овај лекар доноси у Југославију. Оснивањем Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, желећи да своје велико знање угради у темеље будуће еминентне Клинике, прелази у Нови Сад, и 1975. године је изабран, а 1978. године, реизабран у звање асистента на предмету Интерна медицина са пнеумофизиологијом Медицинског факултета у Новом Саду. 1977. године, као један од најбољих кардиолога, постаје начелник Одељења за интензивну негу кардиолошких болесника у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и заменик директора. Поред тога професор Шћекић је и начелник кардиолошког Института светски познатог рехабилитационог центра «Др Сима Милошевић» у Игалу, Црна Гора. Своју докторску дисертацију под насловом «Клинички, дијагностички и терапијски проблем застојне исуфицијенције срца и шока у акутном инфакту миокарда» са највишим оценама и похвалама одбранио је 1983. године у Београду. Исте године изабран је у наставно звање доцента на Медицинском факултету у Новом Саду. Реизабран је 1985. године за доцента, а затим је изабран у наставно-научно звање ванредног професора 1986. године и поново реизабран у исто звање 1990. године, да би 1995. године био изабран за редовног професора Медицинског факултета у Новом Саду на катедри за интерну медицину. Од 1996. године члан је Црногорске академије наука и умјетности. Члан је универзитетског већа наставника Универзитета у Новом Саду, председник је секције за коагулацију и тромбозу Српског лекарског друштва, члан је Удружења кардиолога Европе и члан је Удружења кардиолога Америке. свих ових разлога 1994. године изабран је анонимном анкетом студената за најбољег предавача и професора на Медицинском факултету у Новом Саду. За своје радне и стручне доприносе у унапређењу и развијању медицине добитних је више значајних и признатих награда, како у Југославији, тако и у иностранству, и то: Октобарску награду Југославије за медицину 1990. године, јубиларне награде за двестоту годишњицу постојања Српског лекарског друштва 1994. године, јубиларну награду «21. јули» за медицину, поводом педесетогодишњице ослобођења родног места Берана, затим «13-то јулске» награде за медицину Црне Горе 1995. као и многих диплома, повеља и захвалница Српског лекарског друштва и Друштва лекара Југославије и Црне Горе. Ожењен је и има двоје деце. Говориo je  енглески, а служиo се француским језиком. Преминуо је 31.марта у Новом Саду а сахрањен је 4.априла 2018.године у свом Горњем Заостру, на гробљу Дубље.

Слика може да садржи: 1 особа, одело и поглед изблиза