logo3

Награда “Лазарево слово“ за 2020. Миловану Мишу Кубуровићу

Награда “Лазарево слово“ за 2020. Миловану Мишу Кубуровићу

 


Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици је од 2018. установило награду ''Лазарево слово''

Од ИН4С - 08/06/2020 17:57 Посљедња измјена: 08/06/2020 17:57 1
 Подијелите Фацебоок Тњиттер Телеграм

Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању са сједиштем у Андријевици установило награду “Лазарево слово“ која је ове године припала пјеснику,књижевнику и гуслару Миловану Мишу Кубуровићу,то је одлучио жири у саставу:Бранислав Оташевић,предсједник и чланови: Миличко Трифуновић и Михаило Микан Перовић.

Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици је од 2018. установило награду “Лазарево слово“, које је за 2018. године додијељено историчару Горану Киковићу а за 2019.годину проф.др Драгомиру Кићовићу.


Ко је добитник награде “Лазарево слово“?

Милован – Мишо Кубуровић, рођен је 1942. године у Присоји, Андријевици, Црној Гори. Поред писања поезије и прозе: романа, прича, анегдота… запажен је као гуслар. нимио је више касета и телевизијских емисија. Објавио је: Ждрал у магли 1992. Оџив роду, 1996. Недоречено вријеме, 2003. Срцем и умом, 2005. Између два свијета, 2005. Српском великану Слободану Милошевићу, 2007. коаутир са Радомиром – Рашом Ћоровићем и Пером Вујотићем, Ој младости брзо л’ мину, 2011. коаутор са Пером Вујотићем, Ратна срећа Михајила Миркова, роман, 2012. Оџив роду, друго допуњено издање, 2014. Кроз Васојевиће, 2014. Пјесме, 2014. Тако су говорили ријечима и сликама, 2017. и Народне духовитости, 2017. Читави радни вијек провео је у Копенхагену, Данској.

Оснивач је Књижевног клуба „Сјеверац“ у Швадској са сједиштем у Копенхагену, Данска, који је окупљао раднике из бивше Југославије на привременом раду у Шведској, Данској и Норвешкој.


 
По одласку у пензију са Владимиром Секуловићем, предсједником Клуба књижевника  „Сјеверац“  региструју Удружење књижевника „Сјеверац“, 2007. у Подгорици, Црној Гори са Радомиром – Рашом Ћоровићем, Бранком – Батом Крковићем и Савом Пелевићем. Сада је доживотни предсједник Удружења књижевника и других стваралаца „Сјеверац“, у Подгорици, Црној Гори.

Члан је: Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању „УСКОР“ и Књижевне заједнице Југославије у Београди, Удружења радника умјетника Србије и Црне Горе, Горњи Милановац и више књижевних удружења и гусларских друштава у Црној Гори.

Радови су му објављивани у Данској, Србији и Црној Гори у дневним листовима: Политика, Илустрована политика, Вечерње новости, Темпо, Слобода, Побједа, Дан, Глас Холмије

За књижевно стваралаштво добитник је више признања: Захвалница, Диплома, Повеља, Златне повеље, Грамате…

Добио је звања Духовни војвода које дођељује Удружење радника, умјетника Србије и Црне Горе, из Горњег Милановца, уз благослов Српске православне цркве, за допринос у очувању традиције српског народа, српског језика и ћириличног писма.

Када се српски народ нашао у опсности, деведесетих година прошлог вијека, поштујући традицију, Мишо је из Данске добровољно дошао и стао на браник Српства и отаџбине. Мишо се када треба бори пером а када је нужда и пушком, што му и презиме говори. Живи у Андријевици, Подгорици и 17Копенхагену.