logo3

ВЕЛИЧАНИ И ПОЛИМЉАНИ УБИЈАНИ ОД БАЛИСТА И ВУЛЕНТАРА САМО ЗАТО ШТО СУ СРБИ

ВЕЛИЧАНИ И ПОЛИМЉАНИ УБИЈАНИ САМО ЗАТО ШТО СУ СРБИ

Са становницима Велике,Мурине,Горње Ржанице,Војног Села и Брезојевице разговарали смо за Глас Холмије 28.јула 2021. на дан покоља и геноцида у Полимљу и Велици. Наши саговорници су нам испричали своја сазнања о тим догађајима.

Данило Прља Кнежевић из Мурине,говорио је за Глас Холмије о геноциду у Велици каже: Нажалост мало се знало и причало о геноциду у Велици и Полимљу који се дсеио јула 1944.године.Мало се причало и у самом селу Велици,у кућама жртава просто људи су се плашили вјероватно од тадашње комунистичке власти,која је по сваку цијену форсирала братство и јединство. Од кад знам за себе из приче моје бабе Гане,која је пуким случајем преживљела покољ јер, је побјегла са стрелишта са својим кћерком Мирком и Јетрвом Босом. О злочину у Велици се причало у нашој кући као и о стравичном страдању невине нејачи стараца,жена и дјеце.О стардањима у Велици и околним селима има доста контраверзи али тога дана војно способни млади људи ниси били из разлога што је половина била у партизанима,други дио у четницима тако да су незаштићена нејач остала у милости и немилости немилосрдним кољачима. Иначе злочин у Велици један је од три највећа стратишта у Другом свјетском рату.

Вељко Турковић из Војног Села,говорио је за Глас Холмије о геноциду у Велици и Полимљу каже: Како сам чуо од старих из њихових свједочења прво су напали нас у Војном селу из сусједних села ко9мшије, Муслимани, Арнаути, предвођени Ризом Феровићем и направили крвави пир над цивилним становништвом. Међу нашим људима се организовао отпор кољачима и убицама и бранили су свој кућни праг, тих дана одбране погинуо ми је ђед Владимир који оставља четворо малољетне дјеце. Како ми је причала моја баба Драга која је свједок тих догађаја страдали су многи невини људи. Ја сам често слушао приче старијих, нажалост, нијесам записивао да у тим данима наш народ страдао само зато што е српске нације правосавне вјере. Нажалост, наше стреадање на овим просторима се наставља и данас. То потврђује и примјер моје породице који се десио 7-ог септембра 2013.на планини Трескавац гдје је комшија Муслиман покушао да силом отме имовину. И послије више упозорења није одустајао већ је тог кобног дана иако смо тражили договор са њим они су припремили засједу и у њој убили мога брата Вилка, сјекиром, а мене ранили у главу истом. То је урадила породица Таира Јасавића, а директни извршилац је био зликовац Шефкет уз помоћ његове браће и вехабија.

Мене су осудили на двије и по године затвора зато што сам се бранио, а њега на 17година. Док је апелациони суд на челу са Зораном Смоловићем га је ослободио, а то је потврдио и врховни суд. Све ово говори да се времена понављају и да и данас насрћу на невини и голоруки српски народ који се због зулума исељава са ових простора.

Милан Лабовић,из Брезојевице код Плава,говорио је за Глас Холмије о геноциду у Велици и Полимљу каже:Први пут сам чуо за злочин у Велици и Полимљу кад сам био у 4-ом разреду основне школе од стрица Душана и оца Никодина који су били савременици и свједоци тих догађаја, а у том покољу је страдала њихова сестра Љубица од 18 година, а касније су остали без брата Вукмана који је био припадник југословенске војске у отаџбини и који се никад није вратио из Словеније јер је погинуо од партизанске руке у Словенији они су им (стриц и отац) подигли споменик на Новшићком гробљу. Страдала ми је и друга родбина по Велици и Метеху. Причали су ми о детаљима о том злочину који нико не може да опише а људски ум да схвати да кољете нејач, дерете само зато што су Срби, јер коме може да буде криво дијете од 8 година или трудна жена којој распоре стомак и из њега изваде дијете. Да ли су то људи или монструми како такве злочине назвати без сисстематским геноцидом који је био планиран и организован да нестане један народ.

Вуле Оташевић,из Горње Ржанице говорио је за Глас Холмије о геноциду у Велици каже: Тог дана није запаљена само Велика већ и околна села међу којима Горња Рженица. У том погрому разјарених банди страдала је нејач, жене, дјеца, старци који су само били криви зато што су Срби. И ако су били невини јер никоме нијесу нажао учинили како могу дјеца бити некоме крива само зато што су друге вјере и нације. Према причању очевидаца народ је страдао зато што је преварен јер је идат проглас велико-албанских власти вулентара и балиста да ко год буде код својих кућа тиме ће заштитити своју кућу, праг и себе. Међутим, они су све те куће попалили и неја поклали и запалили заједно са кућама у којима су жене и дјеце живи горели. Треба рећи истину да су у тим покољима учествовали комшије Мусимани чак из нашег села и знају се њихова имена, ни данас нема никог да је осуђиван за класични геноцид који је тога данха извршен над недужним народом само зболг некакавог братства и јединства.

Томислав Стешевић,проф.историје из Велике,говорио је за Глас Холмије о геноциду у Велици каже: -Готово од када сам сазнао за себе слушао сам грозну причу о покољу у Велици и Горњој Ржаници и као дијете сам тешко подносио ту причу и нисам могао да вјерујем да човјек може да буде толики злоковац. Како сам одрастао и завршио школе постављао сам питања зашто су страдали и зашто нису били заштићени? Ко их је преварио и обећао да им се ништа неће десити?

Према причи оца Марка, село Велика није паљена само 1944.већ и 1941.године.

На почетку рата као и наредне 1942.године тако да су ови крајеви страдали цијело вријеме трајања другог свјетског рата. Народ је био рестраше и ако невин јер наши војно-способни нијесу нападали њихова села(муслиманска, албанска) они су Велику и Горњу Рженицу припојили великој Албанији. Нажалост послијератне власти су ивај злочин прићуткивали а тек први текст на ову тему је објављен 1984.из пера Бранка Павловог Пауновића пуковника у „ Зоом репортеру“. То  је чланак који је био осуђиван од критике једногг дијела јавности.

Репортажу за ''Глас Холмије'' написао уредник Горан Киковић

Фотографије члан Издавачког савјета Давид Лалић